• Najbolji odnos cene i kvaliteta vocnih sadnica
  • ISO 9001:2005 sertifikat
  • Nas E-mail
  • lozne.sadnice.voca@gmail.com

PROIZVODNJA VOCNIH SADNICA

Proizvodnja i prodaja vocnih sadnica u rasadniku porodice "Gajic" u Beloj Vodi kod Krusevca



Vocarstvo i znacaj vocarstva za privredu

Vocne sadnice (podloge) PDF - link

Voćarstvo je intenzivna i rentabilna grana poljoprivredne proizvodnje. Naučna dostignuća u oblasti biologije, tehnologije i agroekologije omogućila su voćarima da postignu robnu proizvodnju voća.
Naša zemlja je jedna od retkih zemalja u kojoj se mogu gajiti uspešno sve kontinentalne vrste i značajan broj suptropskih vrsta voćaka. No, i pored toga sto imamo prirodne uslove, znanje i tradiciju u gajenju voćaka, do sada nismo uspeli da postanemo jedna od vodećih voćarskih zemalja u Evropi.
Mi danas pod voćnjacima imamo oko 267.000 ha ili oko 7,3% od ukupno obradivih površina, sa oko 90,196.000 rodnih stabala i godišnjom proizvodnjom od 933.200 tona voća (prosek 1991-1994.) ili po glavi stanovnika 94,8 kg.

U našim klimatskim uslovima sadnice voća se mogu saditi od oktobra do aprila meseca. Po pravilu, treba ih saditi u jesen, na zemljštima koja su laka, propustljiva, čime se postiže bolje primanje sadnica voća i bolji napredak, rast i rodnost voćaka.

Sadnice voća se mogu saditi i u proleće, ukoliko zemljište nije dobro pripremljeno u jesen, pa mu je potrebno da bude isitnjeno zimskim mrazevima, kao i u slučajevima kada je isto bilo suviše vlažno zbog visokog nivoa podzemnih voda, što bi dovelo do izmrzavanja korena tokom zimskog perioda. Prolećna sadnja je uspešna ako se obavi vrlo rano — krajem februara i u toku marta meseca.

Saznajte sve o proizvodnji vocnih sadnica u Srbiji

Proizvodnja voćnog sadnog materijala predstavlja osnovu voćarske proizvodnje. Sa razvojem voćarstva, intenziviranjem voćarske proizvodnje, podizanjem voćnjaka sa 3.000 i više sadnica po hektaru, uvođenjem organske proizvodnje, javili su se novi zahtevi u pogledu proizvodnje sadnica.

Voćke, kao i sve biljke, mogu da se razmnožavaju i generativno i vegetativno. Ljudi od davnina izbegavaju generativno razmnožavanje voćaka, jer se ovim načinom ne prenose verno nasledne osobine majke-biljke. Razmnožavanje vegetativnim putem omogućava verno prenošenje naslednih osobina. Postoji više načina vegetativnog razmnožavanja koji se koriste u proizvodnji voćnog sadnog materijala. Takođe, za svaku voćnu vrstu postoji najbolji način vegetativnog razmnožavanja čiji je cilj dobijanje kvalitetne sadnice. Kalemljenje je sigurno jedan od načina koji se najviše primenjuje kod većine voćnih vrsta. Ovaj vegetativni način razmnožavanja omogućio je korišćenje različitih voćnih podloga.

Prvi zapisi o kalemljenju, a samim tim i o podlogama, potiču još iz Mesopotamije, Starog Egipta, Grčke, Rimskog carstva i dr. Tada je potreba za podlogama za cilj imala razmnožavanje selekcionisanih spontanih hibrida iz prirodne populacije pojedinih voćnih vrsta.

Blog





O nama


Vrlo širok asortiman zdravstveno kontrolisanih sadnica voća garancija su sigurnosti pri izboru naših sadnica. Kao Rasadnik sa dugogošnjom tradicijom svoj asortiman stalno dopunjujemo novim sortama voća, ali pored voćne sadnice mi nudimo i lozne kalemove.
Osim klasičnih sadnica voća u našoj ponudi možete pronaći i atraktivne stubaste i mini sadnice voća!
Slobodno nas kontaktirajte!
Tu smo da odgovorimo na svako vaše pitanje i zahtev.

Prijatelji sajta

Proizvodnja loznih sadnica u Zupskom okrugu predstavlja vekovnu tradiciju, a vinogorje porodice Marinkovic potice iz nase proizvodnje loznih sadnica vrlo cenjenog vina "tamjanike"

Cene na trzistu Ruske Federacije


proizvodnja i prodaja vocnih sadnica na teritoriji republike Srbije, kao i na trziste Ruske Federacije
proizvodnja i prodaja vocnih sadnica na teritoriji republike Srbije, kao i na trziste Ruske Federacije

Sve o uzgajanju vocnih sadnica a sto mozda niste znali. Sve potrebne informacije pronaci cete na ovoj stranici. Ako trebate dodatne informacije, nazovite nas, ili posaljite poruku putem kontakt forme.

Vocno - sadni materijala

Rasadnik proizvodi kvalitetan sadni materijal velikog broja vrsta i sorti voćaka. U ponudi je sadni materijal sertifikovane i standardne kategorije. Sadnice se proizvode pod protivgradnim mrežama uz primenu savremenih tehnoloških rešenja, koje zadovoljavaju stroge zahteve domaćeg i inostranog tržišta.

Posebno mesto zauzima proizvodnja najviših kategorija predosnovnog i osnovnog materijala kontinentalnih vrsta voćaka kao osnove za podizanje matičnjaka za proizvodnju sertifikovanih sadnica u proizvodnji sadnog materijala voćaka.

U rasadniku se nalaze matična stabla sorti i podloga od kojih se proizvodi sertifikovani i manjim delom standardni sadni materijal. Veći deo matičnih stabala se nalazi na izdvojenim parcelama radi prostorne izolacije od zasada voća. pored proizvodnje sadnica, za druge rasadnike se proizvode kalem grančice i podloge. Naš rasadnik nudi bogatu paletu novih, odomaćenih i starih sorti različitih voćnih vrsta. Pored maloprodaje, za veće količine željenog sadnog materijala nudimo ugovaranje proizvodnje unapred u skladu sa željama kupca, kao sto su sadnice, lesnika, sljive, kruske, jabuke, dunje, ribizle, borovnice, musmule, loznih kalemova vinskih i stonih sorti.

Cuvamo i nastavljamo tradiciju porodicnog rasadnika vocnih sadnica "rasadnik Gajic"

Svi članovi domaćinsta Veselinovic i Gajic iz Bele Vode kod Krusevca okupljeni su oko jednog cilja, proizvodnje vrhunskog sadnog materijala. Dugi niz godina, bavimo se proizvodnjom i prodajom sadnica voća svih vrsta sa pažljivo izabranim sortama, proizvodnjom loznih sadnica, sadnica sljive, kruske, jabuke, musmule, lesnika, dunje, loznih kalemova - vinskih i stonih sorti, i jos mnogo drugih sorti svih vrsta vocnih sadnica.


Osnovu uspješne i savremene proizvodnje voća predstavlja adekvatna proizvodnja sadnica. Proizvodnja sadnica nameće potrebu obilnog korišćenja nauke i tehnike, a to je moguće samo u dobro organizovanim voćnim rasadnicima, koji raspolažu pre svega dovoljnim površinama plodnog zemljišta, mogućnošću navodnjavanja, stručnim kadrovima i savremenom opremom, sto nas rasadnik voca u Beloj Vodi kod Krusevca poseduje.


U našem rasadniku možete naći sve vrste sertifikovanih i standardnih loznih kalemova i voćnih sadnica,kako onih za podizanje voćnjaka,tako i ukrasnih sadnica kojima možete ulepšati svoje dvorište,kao što je stubasta jabuka. Jedni smo od retkih koji imaju prateću dokumentaciju i sertifikat za stubastu jabuku, zahvaljujući izuzetnoj saradnji sa Institutom za voćarstvo I Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu.


Kupovinom sadnog materijala u rasadniku "Gajic" dobijate svu prateću dokumentaciju koja je potrebna za dobijanje podsticaja od države za podizanje voćnih zasada. Naša celokupna proizvodnja podleže strogom inspekcijskom nadzoru od strane stručnih službi koje redovno vrše preglede sadnog materijala,tako da možete biti sigurni da ćete dobiti potpuno zdrav sadni materijal. U našem rasadniku možete naći sve vrste sertifikovanih i standardnih loznih kalemova i voćnih sadnica,kako onih za podizanje voćnjaka, tako i ukrasnih sadnica kojima možete ulepšati svoje dvorište,kao što je stubasta jabuka. Jedni smo od retkih koji imaju prateću dokumentaciju i sertifikat za stubastu jabuku.

Posedujemo sertifikate za sve vrste sadnica

Visok kvalitet sadnica i sadnog materijala

Kvalitetne sadnice su osnova kvalitetnog voćnjaka, zato Vam savetujemo da kupujete proverene sadnice u porodičnom Rasadniku sa dugom tradicijom!

Besplatna isporuka za vece porucene kolicine na teritoriji Srbije

Za veće količine naručenih sadnica obezbeđujemo besplatnu isporuku brzom poštom ili ličnu dostavu na Vašu adresu.

Proizvodnja sadnica voćaka

ČINIOCI USPEŠNE RASADNIČKE PROIZVODNJE


Klima Toplota Svetlost Voda (padavine) Vetar Zemljište Ostali ekološki činioci Fitosanitarni uslovi Ekonomski činioci

ORGANIZACIJA RASADNIKA

Lokacija rasadnika Veličina rasadnika Klasifikacija rasadnika Delovi rasadnika Matični zasad za proizvodnju semena Matični zasad za proizvodnju vegetativnih podloga Matični zasad za proizvodnju kalem-grančica Matični zasad za proizvodnju sadnica Semenište, pikirište, prporište i rastilo Putevi i parcele u rasadniku

NAČINI PROIZVODNJE I IZBOR VRSTA I SORTI VOĆAKA ZA PROIZVODNJU SADNICA

Načini proizvodnje sadnica pojedinih vrsta
Izbor vrsta i sorti
  • Jabučaste voćke
  • Jabuka
  • Kruška
  • Dunja
  • Mušmula
  • Oskoruša
  • Koštičave voćke
  • Šljiva
  • Breskva
  • Nektarina
  • Kajsija
  • Trešnja
  • Višnja
  • Marela
  • Jezgraste voćke
  • Orah
  • Kesten
  • Badem
  • Leska
  • Jagodaste voćke
  • Jagoda
  • Malina
  • Kupina
  • Ribizla
  • Ogrozd
  • Josta
  • Kroma
  • Aktinidija (kivi)
  • Dud
  • Suptropske voćke
  • Maslina
  • Smokva
  • Agrumi (citrusi)
  • Nar (šipak)
  • Kaki (japanska jabuka)
  • Rogač
  • PROIZVODNJA SADNICA KALEMLJENJEM

  • Podloge za kalemljenje voćaka
  • Osobine podloga za kalemljenje
  • Osobine generativnih i vegetativnih podloga podloge za jabučaste voćke
  • Podloge za jabuku
  • Podloge za krušku
  • Podlogeza dunju
  • Podloge za mušmulu i oskorušu
  • Podloge za koštičave voćke
  • Podloge za šljivu
  • Podloge za breskvu i nektarinu
  • Podlogeza kajsiju
  • Podloge za trešnju, višnju i marelu
  • Podloge za jezgraste voćke
  • Podlogeza orah
  • Podloge za kesten
  • Podloge za badem
  • Podloge za lesku
  • Podloge za jagodaste voćke
  • Podloge za ribizlu, ogrozd, jostu i kromu
  • Podloge za aktinidiju
  • Podloge za dud
  • Podloge za suptropske voćke
  • Podloge za maslinu
  • Podlogeza smokvu
  • Podloge za agrume (citruse)
  • Podloge za nar (šipak)
  • Podloge za kaki (japansku jabuku)
  • Podloge za japansku mušmulu
  • Podlogeza rogač
  • PROIZVODNJA PODLOGA I KALEM-GRANČICA

  • Proizvodnja podloga
  • Proizvodnja generativnih podloga
  • Proizvodnja vegetativnih podloga
  • Proizvodnja kalem-grančica
  • Osobine kalem-grančice
  • Načini proizvodnje kalem-grančica
  • ZASNIVANJE RASTILA

  • Priprema zemljišta za rastilo
  • Čuvanje i pripremanje podloga za sadnju u rastila
  • Sadnja i setva u rastilu
  • Sadnja podloga u rastilu
  • Sađenje kalemova i izdanaka u rastilu
  • Setva semena u rastilu
  • Nega podloga u rastilu
  • KALEMLJENJE PODLOGA

  • Klasifikacija načina kalemljenja
  • Način kalemljenja pojedinih vrsta radi proizvodnje sadnica
  • Uslovi za uspeh kalemljenja
  • Alat, pribor i materijal za kalemljenje
  • Nož za kalemljenje
  • Nož kresač
  • Voćarska testerica
  • Voćarske makaze
  • Vezivni materijal
  • Kalem-vosak
  • Međusobni uticaji podloge i sorte
  • Afinitet podloge i plemke
  • Obrazovanje tkiva na spojnom mestu
  • PROIZVODNJA SADNICA KALEMLJENJEM PUPOLJKOM-OČENJEM

  • Organizacija kalemljenja očenjem
  • Priprema podloga za očenje
  • Priprema kalem-grančica za očenje
  • Vreme kalemljenja očenjem
  • Tehnika kalemljenja očenjem
  • Pravljenje ureza na podlozi
  • Skidanje pupoljaka
  • Umetanje pupoljka u podlogu
  • Vezivanje kalema
  • PROIZVODNJA SADNICA KALEMLJENJEM GRANČICOM

  • Priprema podloga za kalemljenje
  • Priprema kalem-grančica
  • Kalemljenje u prostorijama
  • Sobno kalemljenje sa stratifikovanjem
  • Sobno kalemljenje (kalemljenje iz ruke) bez stratifikovanja
  • Kalemljenje na zrelo u rastilu
  • Kalemljenje u voćnjaku
  • Tehnika kalemljenja grančicom
  • Prosto i englesko spajanje
  • Prosto i englesko spajanje sa strane
  • Spajanje na isečak
  • Kalemljenje pod koru
  • Posrednici pri proizvodnji sadnica
  • PROIZVODNJA SADNICA BEZ KALEMLJENJA

  • Proizvodnja sadnica drvenastih vrsta voćaka
  • Proizvodnja sadnica vazdušnim položnicama (marcotting)
  • Proizvodnja sadnica jagodastih voćaka
  • Proizvodnja sadnica (živića) jagode
  • Proizvodnja sadnica maline
  • Proizvodnja sadnica kupine
  • Proizvodnja sadnica ribizle
  • Proizvodnja sadnica ogrozda, joste i krome
  • Proizvodnja sadnica borovnice
  • Proizvodnja sadnica aktinidije (kivi)
  • PROIZVODNJA SADNICA MIKRORAZMNOŽAVANJEM

  • Proizvodnja sadnica u kontejnerima
  • Namena kontejnera
  • Značaj kontejnerske proizvodnje
  • Vrste kontejnera i supstrata
  • NEGA SADNICA U RASTILU

  • Nega sadnica kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak
  • Radovi u jesen posle očenja
  • Radovi u proleće
  • Radovi u toku leta i jeseni
  • Nega sadnica kalemljenih očenjem na budni pupoljak
  • Nega sadnica dobijenih kalemljenjem na zrelo
  • Nega dvogodišnjih sadnica
  • ZAŠTITA SADNICA MATERIJALA OD PROUZROKOVAČA BILJNIH

  • Bolesti, od štetočina i korova
  • Pripreme preparata za prskanje
  • Bolesti
  • Rak korena
  • Virusi
  • Štetočine
  • Glodari
  • Suzbijanje korova
  • UTICAJ ABIOTIČKIH ČINILACA NA USPEŠNOST PROIZVODNJE SADNICA

  • Zemljišni činioci
  • Klimatski činioci
  • POSTUPAK SA SADNICAMA OD VAĐENJA DO SAĐENJA

  • Vađenje, klasiranje i čuvanje sadnica
  • Pakovanje i transport sadnica
  • Izbor sadnica za podizanje zasada
  • Korišćenje sredstava mehanizacije u rasadničkoj proizvodnji
  • Vođenje knjiga u rasadniku
  • Objašnjenje stručnih pojmova korišćenih u knjizi
  • Proizvodnja sadnica voćaka u svetu i kod nas Razvojem i osavremenjivanjem voćarstva, razvijena je i osavremenjena rasadnička proizvodnja, odnosno proizvodnja sadnog materijala. Ljudski rod je u dalekoj prošlosti uočio potrebu za ishranom voćem, pa je šumske divljake presađivao oko svojih skloništa. Pošto je to bila ograničena proizvodnja voća, ljudi su tragali za pogodnijim načinima razmnožavanja voćaka. Posle mnogo vekova počelo se sa proizvodnjom voćaka iz semena, a tek u poslednjih 150 godina počelo se sa masovnijim razmnožavanjem voćaka vegetativnim putem, pre svega kalemljenjem.

    Krajem XVIII i početkom XIX veka počela je organizovana proizvodnja sadnica i kod nas i to uglavnom kalemljenjem do tada poznatih sorti na sejancu. Veći broj vrsta su u to vreme, a i mnogo kasnije razmnožavanje semenom, pre svih šljiva, breskva, orah i dr. Izdanci su korišćeni kao podloge za kalemljenje i sadnice (šljiva, višnja i dr.) ili samo kao sadnice (malina, ribizla i dr.). To se kod nekih vrsta voćaka zadržalo do današnjih dana.

    U mnogim zemljama Azije, Evrope i Amerike mnogo pre nas počelo se sa organizovanom proizvodnjom sadnica u rasadnicima, proizvodnjom generativnih i vegetativnih podloga kao i sa stvaranjem novih kvalitetnih sorti koje su davale veće prinose.

    Prvi uvoz sorti iz Francuske i Nemačke zabeležen je 1895. godine, kada je uvezeno 411 sorti raznih vrsta (preko Škole za vinodelije i voćarstvo u Bukovu). Posle tri godine (1898.) osnovano je desetak rasadnika u Srbiji.

    Godine 1902. osnovan je Lozno-voćni rasadnik u Danilovgradu u Crnoj Gori, a već 1910. još preko 30 rasadnika širom Srbije.

    Od oslobođenja 1918. godine do Drugog svetskog rata, rasadnička proizvodnja u svetu i kod nas razvijala se ubrzanim tempom. U svetu su osnovane mnoge istraživačke ustanove i stvorene mnoge vegetativne podloge i sorte, od kojih su neke i uvezene. U tom periodu je formirano nekoliko srednjih i nižih poljoprivrednih škola koje su imale i rasadnike, a održavani su i kursevi iz voćarstva i vinogradarstva.

    Posle Drugog svetskog rata nastavljena je proizvodnja sadnica u našim rasadnicima. Bilo je uvoza sorti iz istočno-evropskih zemalja. Tehnologija koja je primenjivana u rasadnicima bila je dosta jednostavna. Po jednom hektaru proizvodilo se oko 20.000 dvogodišnjih sadnica, sa srednjim i visokim deblom. Razvojem naučnoistraživačkog rada i usavršavanjem stručnjaka kod nas i u zapadno-evropskim zemljama i Severnoj Americi počela je nova era u rasadničkoj proizvodnji i podizanje savremenih plantaža (početkom šezdesetih godina). Počelo se sa većim uvozom sadnica i novih sorti i podloga. Rasadnici su prihvatali nove tehnologije, pa se već u periodu od sedamdesetih do devedesetih godina u savremenim rasadnicima proizvodilo do 50.000 sadnica po 1 ha. Proizvodnja sadnica u našim rasadnicima zadovoljavala je domaće potrebe i obezbeđivao višak za izvoz. Imali smo savremene matičnjake vegetativnih podloga i sorti testiranih na prisustvo virusa i bezvirusnih podloga i sorti. Naši naučnici stvorili su veliki broj novih sorti i podloga. Pratili smo tehnologiju u visoko razvijenim zemljama uvođenjem mikrorazmnožavanja, proizvodnjom bezvirusnog i na viruse testiranog sadnog materijala. Naučne ustanove su počele proizvodnju super elite i elite sorti i podloga za rasadničku proizvodnju.

    Kontrola kvaliteta i zdravstvenog stanja sadnog materijala poverena je naučnim ustanovama. Razvilo se desetak velikih rasadnika, sa godišnjom proizvodnjom od nekoliko stotina do preko milion sadnica. Počelo se sa kontejnerskom proizvodnjom sadnica i ožiljavanjem reznica pomoću orošavanja. Dakle, tehnologijom i kvalitetom sadnica približili smo se razvijenim zemljama.

    U poslednjih nekoliko godina došlo je do ozbiljne stagnacije, tako da danas našu rasadničku proizvodnju karakteriše proizvodnja isključivo standardnog sadnog materijala koji se u svetu malo traži. Rasadnička proizvodnja je po obimu znatno smanjena (usitnjena), što je posledica napuštanja ove proizvodnje u većini velikih rasadnika. Usitnjenost je dovela do proizvodnje sadnica slabog kvaliteta. Najveći kontrolisani matičnjaci su iskrčeni. Sadni materijal nekih vrsta (jagoda, malina, kupina) koristi se iz rodnih zasada. Većina malih rasadnika je bez prostorne izolacije i plodoreda. U rasadnicima izostaje primena savremene tehnologije i zaštite, što poskupljuje proizvodnju i daje lošiji kvalitet sadnica. Proizvodnja sadnica se obavlja uglavnom nestručno, a kontrola proizvodnje je slaba i često nedovoljno stručna.

    Ovakvo stanje proizvodnje voćnih sadnica mora brzo da se menja, jer su potrebe za obnavljanjem zasada velike, a očekuje se i povećan izvoz sadnica. Prilikom podizanja savremenih rasadnika neophodno je veliko angažovanje naučnih ustanova uz korišćenje naših vrlo povoljnih agro-ekoloških uslova. Od posebnog je značaja praćenje tendencije u proizvodnji sadnog materijala u razvijenim zemljama, kako bi se naši rasadnici uključili u svetsko tržište i proizvodili sadnice po svetskim standardima.

    Da bi se promenilo ovakvo stanje i da bismo koliko-toliko pratili svetske trendove u proizvodnji sadnog materijala i kod nas je istina dosta ograničeno početo sa podizanjem matičnjaka vegetativnih podloga jabuke i dunje, i matičnih zasada sorti voćaka sa osnovnim (baznim) i sertifikovanim sadnim materijalom iz uvoza.

    Takođe se uvoze sertifikovane vegetativne podloge jabuke, dunje, džanarike, divlje trešnje i magrive, koje se sade u rastila sa prostornom izolacijom i kaleme očenjem na spavajući pupoljak u avgustu i septembru sa sertifikovanim kalem-pupoljcima željene sorte.

    Na ovaj način se dobijaju visoko kvalitetne bezvirusne sadnice, koje se koriste za podizanje savremenih i visokorodnih zasada voćaka, što svakako predstavlja veliko ohrabrenje za buduće voćare. Na ovaj način se dobijaju visoko kvalitetne bezvirusne sadnice, koje se koriste za podizanje savremenih i visokorodnih zasada voćaka, što svakako predstavlja veliko ohrabrenje za buduće voćare.

    Treba takođe napomenuti da se uvozi i sertifikovano seme voćaka, koje se seje u semeništima, gde se proizvode sejanci, koji se sade u rastilo i kaleme odgovarajućim sortama.

    Značaj sadnog materijala Sadni materijal je vrlo značajan činilac za uspešnu i rentabilnu proizvodnju voća. Da bi se postigli najvažniji ciljevi (da se sadnice prime, da uspešno rastu, da rano prorode i redovno rađaju, da daju plodove visokog kvaliteta, da su dugovečne i otporne prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama), sadni materijal mora da bude proizveden od zdravih, selekcionisanih i kontrolisanih podloga i sorti. Takva proizvodnja je moguća u velikim, moderno opremljenim i stručno osposobljenim rasadnicima. Sadnice treba da su zdrave i da imaju najbolje proizvodno-biološke osobine sorte i podloge.

    Sadnice voćaka pored genetskih, zdravstvenih i uopšte biološki izraženih kvaliteta moraju posebno zadovoljavati odgovarajuće morfološke osobine specifične za pojedine vrste (a ponekad i sorte) u zavisnosti od tehnologije proizvodnje. Te osobine i uzanse predviđaju se i odgovarajućim propisima i standardima.

    Dobijanje zdravog (bezvirusnog) sadnog materijala (podloge i kalem-grančice) moguće je samo u naučnim voćarskim ustanovama, koje se bave selekcijom i virologijom i koje imaju matične zasade podloga i sorti.

    Za uspešnu i rentabilnu proizvodnju voća, pored kvalitetnih i zdravih sadnica, treba odabrati odgovarajuće agro-ekološke uslove za određenu vrstu, podlogu, pa i sortu, a u procesu negovanja voćaka i proizvodnje kvalitetnog voća treba primeniti potrebne agrotehničke i pomotehničke mere. Na taj način će se maksimalno iskoristiti genetički potencijal podloga i sorti.

    Kalemjlenje vocaka

    Kalemljenje voćaka pominje se još u starim zapisima Rimljana i Grka, pa se može pretpostaviti da je njegova istorija toliko stara koliko je staro i voćarstvo. Verovatno da je prvo kalemljenje nastalo spontano u prirodi priljubljivanjem grana sa dva susedna stabla srodnih vrsta. Docnije je tu „veštinu“ naučio i čovek i pretvorio je u jedan od glavnih načina razmnožavanja voćaka.

    Kalemljenje je i u našoj zemlji bilo poznato od davnina. Klement je još krajem 9. veka učio makedonske Slovene kalemljenju voćaka. Pored povoljnih prirodnih uslova to je veoma uticalo da nam danas voćarstvo bude na nivou poznatih voćarskih zemalja u svetu.

    U našoj zemlji voćarstvo se razvijalo na malim površinama individualnih gazdinstava i u voćnim rasadnicima koji su bili raspoređeni po srezovima i voćarskim rejonima. Kroz poljoprivredne škole, kurseve i stručnu literaturu stvarao se i voćarski kadar, voćari-kalemari, koji su kroz teoriju i praksu sticali znanja i učili kalemarski zanat. Posle drugog svetskog rata voćarstvo je u nas dobilo još veći zamah: podignute su velike plantaže na društvenom sektoru, a individualni proizvođači pristupili su podizanju intenzivnih voćnih zasada. Paralelno s tim razvijalo se i amatersko voćarstvo u vrtovima i na okućnicama.

    Danas se u rasadnicima proizvode na industrijski način velike količine voćnih sadnica. Za takvu proizvodnju osnovna pretpostavka je poznavanje raznih načina kalemljenja i njihovog uticaja na kalem, a kasnije i na voćku i njen rodni potencijal. Za ovu proizvodnju veoma je značajno poznavanje raznih vrsta podloga i sorta i njihovog međusobnog ponašanja posle kalemljenja. Pored rasadnika kalemljenje vrše i amateri u svojim voćnjacima i okućnicama, iako je njihovo znanje iz ove oblasti dosta oskudno.

    Sa razvojem voćarstva razvijala se i kalemarska tehnika: usavršavane su metode rada i načini kalemljenja, a time usavršavao se i kalemarski zanat.

    Kalemljenje voćaka je zanat koji se mora raditi s ljubavlju i strpljenjem. To je koristan i interesantan posao koji se obavlja s ponosom i radošću, jer se kalemljenjem postiže oplemenjivanje voćaka. Poznato je zadovoljstvo onih koji beru plodove s voćki koje su sami kalemili.

    Koje sve vrste sadnica mozete kupiti u nasem rasadniku?

  • Sadnice DUNJE
  • Proizvodnja i prodaja vocnih sadnica. Veliki izbor jeftinih vocnih sadnica - sljive, kruske, jabuke, dunje, ribizle, borovnice, musmule, loznih kalemova i mnogo drugih.
    Plodovi su vrlo krupni, od 500-1000g kruškolikog oblika sa izraženim gukama pokožica maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sundjerasto slabijeg kvaliteta od leskovacke. Sazreva X meseca. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno.
  • Sadnice MUŠMULE Mušmula (lat. Mespilus germanica) svojim latinskim nazivom sugeriše da je njena postojbina Nemačka, međutim to nije istina. Ona potiče sa prostora oko istočnog, južnog i jugo-zapadnog crnomorskog priobalja, sa padina Kavkaza, iz središnjeg dela Male Azije i sa prostora severnog Irana, a u Nemačku su je preko Grčke doneli Rimljani. Iako stara voćka, mušmula se ne može naći zasađena na većim površinama. Mogu se sporadično naći pojedinačna stabla u zasadima voćara amatera i na okućnicama. Inače, mušmula pripada jabučastim voćnim vrstama, rodu skrivenosemenica, familiji ruža i veoma je srodna glogu. Ona je samooplodna, pa za uspešno gajenje nije potreban oprašivac. Dobro podnosi zasenu, može da se gaji i na većim visinama. Dugovečna je, može se uzgajati bez upotrebe sredstava za zaštitu bilja, pa se u tom smislu može svrstati u organski proizvedeno voće. Najbolje rezultate daje pri uzgoju na do 700 metara nadmorske visine.
  • Sadnice KRUŠKE
  • Prateći istorijske izvore , može se dokazati da se kruška gaji poslednjih 4000 godina. Sa neolitskim širenjem poljoprivrede, ljudi veštački dovode u kontakt „divlje“ vrste i počinju domestifikaciju vili odomaćenje. Postoje dva naziva za domestifikovane, tj. domaće kruške – Evropska ili Pyrus communis i Dalekoistočna ili Pyrus pyrifolia. Smatra se da je do pomenute domestifikacije ove dve vrste došlo pre 500 godine p.n.e., u dva nezavisna procesa.
  • Sadnice TREŠNJE
  • Sadnice trešnje se odlikuju snažnim korenom i sržnom žilom koja ide dosta u dubinu. Otporna je na niske temperature, pa se može gajiti i u hladnijim oblastima i većoj nadmorskoj visini. Nije probirač zemljišta mada joj najviše odgovaraju lake peskovite ilovače, kao i umereno krečna zemljišta umerene vlažnosti i sa mnogo sunčeve svetlosti. Najpoznatije štetočine sadnice trešnje su: trešnjina muva, višnjin surlaš, gubar, žilogriz, dudovac, mrazovac, lisne vaši, potkornjaci .... Najpoznatije bolesti trešnje su: resetavost ili rupičavost lišca, monilija-palež cvetova i grančica, pegavost lišca, trulež plodova, antraknoza, ....
  • Sadnice VIŠNJE
  • Sadnice višnje ne traže neko posebno zemljište. Višnja najbolje uspeva na dubokim, rastresitim, propusnim, umereno vlažnim i plodnim zemljištima. Najpogodniji tipovi zemljišta za gajenje sadnice višnje su gajnjače, aluvijalna zemljišta, karbonantni černozemi i lakše smonice. Zahtevi višnje prema zemljištu zavisi od podloge na koje su kalemljenje sorte. Divlja trešnja zahteva duboka, rastresita, umereno vlažna i plodna zemljišta, dok magriva podnosi suva, karbnonatna i manje plodna zemljišta. Za gajenje trešnje i višnje su najpogodnija umereno laka zemljišta. Optimalan odnos peska i gline je 60:40. Zemljišta koja sadrže više od 60% ukupne gline su nepovoljna.
  • Sadnice BRESKVE
  • Sadnice breskve iziskuju zemljište koje je duboko, rastresito i toplo. Peskovita ilovača je idealna za gajenje sadnice breskve i to slabokisele reakcije PH od 6-7. Breskva je osetljiva na nedostatak mikroelemenata u zemljištu, a pogotovo na nedostatak gvožđa na koji reaguje pojavom hloroze (žutilo i odumiranje lišća), što je prisutan problem u mnogim breskvicima. Zbog toga su osobine zemljišta značajne pri opredeljenju za uzgoj ove voćke. Koren breskve se uglavnom razvija po površinskom delu zemljišta, jer se do 30cm dubine nalazi 60% ukupnog korenovog sistema.
  • Sadnice NEKTARINE
  • Sadnice nektarine su vrlo slične breskvama . Što se tiče bolesti, podloga za kalemljenje i razmaka pri zasnivanju zasada, sve navedeno za breskve važi i za nektarine, stim što su nektarine osetljivije na pepelnicu od breskve.
  • Sadnice ORAHA
  • Orah nije veliki probirač zemljišta, tako da moze da uspeva čak i na kamenitom zemljištu. Ipak, sadnice oraha najbolje uspevaju na dubokim i rastresitim zemljištima koja sadrže dovoljno kreča, kao i na ilovačastim i peskovitim zemljištima koja su umereno vlažna i povoljnom vazdušnom vlagom. Za orah su veoma povoljne doline reka. Koren oraha je snažan i prodire duboko u zemlju.
  • Sadnice BADEMA
  • Badem ili na latinskom Preunus dulcis, što bi moglo da se prevede kao Slatki badem, je drvo iz familije ruža. Njegov plod i seme se koristi u ishrani ljudi kao hranljivo i kalorično voće. Spada zajedno sa kikirikijem, lešnicima, orasima, kao i bliskim rođacima šljivom, kajsijom, trešnjom, višnjom i breskvom u koštičavo voće. Njegovi plodovi sadrže niz dobrih i korisnih vitamina, belančevina, ugljenih hidrata i minerala. Osim značajne upotrebe u ljudskoj ishrani, značajna je njegova uloga i u prehrambenoj, farmaceutskoj, konditorskoj i kozmetičkoj industriji.
  • Sadnice KAJSIJE
  • Sadnice kajsije imaju relativno dubok korenov sistem koji omogućava uspešan rast i razvoj i na suvljem zemljištu, ako je dovoljno plodno i rastresito. Na peščanom i vlažnom zemljištu kajsija pati od smolotočine. Ima kratak period zimskog mirovanja, rano kreće sa cvetanjem, pa je osetljiva na pozne mrazeve. Štetočine kajsije su: Jabukin smotavac, rutava buba, breskvin savijač, voćna mušica i razne gusenice, a bolesti kajsije su: apopleksija, krastavost plodova, .... Podloge pri kalemljenju sadnica kajsije: Džanarika + šljiva. Najbolje Stenli + kajsija na visini 70 cm. Dobri posrednici su i Belošljiva, Čačanska lepotica i krupna zelenarenkloda. Razmak pri sadjenju: Piramida 6m sa 5m, palmeta 5m sa 4m .
  • Sadnice ŠLJIVE
  • Za sadnice šljive su povoljna dovoljno duboka (preko 1.5 m), rastresita, propustljiva, slabo kisela (pH= 5.5 do 7.0) i plodna zemljišta bogata organskim materijama (najmanje 3% blagog humusa), koja mogu da prime i zadrže dovoljne količine vode u toku sušnog perioda. Laka (peskovita), suva, plitka, kamenita i krečna zemljišta (sa više od 15, odnosno 20% fiziološki aktivnog kreča), kao i teška i vlažna zemljišta sa visiokim nivoom podzemne vode nisu pogodne za šljivu. Za gajenje sadnice šljive pogodne su gajnjače (eutrični kambisol) i lakše antropogenizirane smonice, a za njima dolaze duboki aluvijalni nanosi (fluvisol), černozem i blago opodzoljene gajnjače. Teške smonice, teški podzoli, pseudoglej, ricke crnice (humoglej) i krečma zamljišta nisu pogodna za šljivu.
  • Sadnice JABUKE
  • Jabuka je u suštini samobesplodna voćka izuzev nekih sorti koje u veoma povoljnim uslovima i nege mogu dati plodove samooprašivanjem i to u ograničenim količinama. Međusobno oprašivanje mnogome zavisi od klijavosti polena pri cvetanju, sto je klijavost polena slabija to je voćka lošiji oprašivac i obrnuto. Ako je jabuka diploidna moraju se obezbediti bar još jedna sorta oprašivač u blizini, dok se za triploidne sorte mora obezbediti prisustvo od najmanje dve sorte dobrih oprašivača
  • Sadnice LEŠNIKA
  • Za uzgoj sadnica lešnika dobra su brdskoplaninska područja sa dovoljno vazdušne vlage, mada se gaji i u ravničarskim oblastima. Lešnik nije neki probirač zemljišta, pa dobro radja i na skromnijem zemljištu. Kritičan je period cvetanja, jer su u tom periodu temperature niže od -6° C nepovoljne za zametanje plodova. Leska kao i orah ženski i muški svetovi cvetaju nejednovremeno (dihogamija). Za sigurniju i obilniju rodnost lešnika, preopručuje se pored najmanje 3 sorte lešnika u istom zasadu. Najbojle sadjenje lešnika je u jesen ili zimi, ako to vreme dozvoljava.
  • Sadnice ARONIJE
  • Aronija Melanocarpa je bobičasto voće, najviše liči na borovnicu, a naziv Sibirska borovnica je dobila iz više razloga, a pre svega zato što je otporna na veoma niske temperature. Aronija dobro podnosi hladnu zimu i može izdržati mraz do -45 stepeni. Raste u obliku žbuna, a ako ima dovoljno prostora, može narasti i do 2 metra. Plod aronije se veoma dobro održava na žbunu, te se može brati i 2 meseca nakon sazrevanja.
  • Sadnice RIBIZLE
  • Crna ribizla je voće koje raste u obliku grma koji moze da dostigne do 2 metra visine. Ima smeđe-žućkaste listove i tamno-crvene ili smeđe bobičaste plodove. Rezidba za formiranje žbuna izvodi se u prvoj godini sadnje ove sadnice voća.
  • Sadnice DRENA
  • Dren ( cornus mas ) je listopadni grm srednjeg ili velikog rasta 2-5 m visine , kora stabla je zelenkasto sive boje , cveta pre listanja što mu dodaje značaju kao ukrasnoj biljci. Poslednjih godina popularan je kalemljeni dren najviše zbog obilnih i krupnih plodova kao i zbog višeg rasta.
  • Sadnice KIVIJA
  • Kivi (Aktinidija) se kod nas gaji sporadično uglavnom na okućnicama. Pripada grupi jagodastog voća. Dobro uspeva u toplijim vinogradarskim oblastima. Kivi je po osobinama stabla povijuša ili lijana i uglavnom se sastoji u vidu pergole ili u špalirnom obliku. Cveta u maju a plodovi sazrevaju u oktobru stim da se ne mogu konzumirati odmah posle berbe, već morati odstojati određeno vreme čime dobijaju na ukusu i kvalitetu. Cvetovi su jednopolni (osim kod sorti Dženi i Arguta), uglavnom ženski, pa je u cilju oplodnje i zametanje plodova neophodno prisustvo sorti koje imaju muške cvetove i služe kao oprašivači. Pri zasnivanju zasada na svakih 8 stabala sa ženskim cvetovima (koji donose plodove) sadi se po jedno stablo sa muškim cvetovima koje služi kao oprašivač. Korenove žile kivija su jako osetljive na oštećenja izazvana prilikom okopavanja zbog čega cela biljka može da se osuši o čemu treba strogo voditi računa. Princip orezivanja je mnogo sličan rezidbi vinove loze, jer radja na letorastima iz prethodne godine ali ima nekih razlika.
  • Ostale voćne sadnice: (vocne sadnice)
  • STUBASTE sadnice voća
  • Voćne sadnice veoma su pogodne za gajenje oko okućnice a usled nedostatka prostora u ovoj formi se takođe mogu gajiti u saksijama jer ne zauzimaju previše mesta i nisu preterano zahtevne. U većini slučajeva voćne sadnice daju podjednako kvalitetan plod u zavisnosti od vrste do vrste.
  • MINI voćne sadnice
  • Pored uobičajenih sadnica voća i vinove loze, ima i širok asortiman kvalitetnih stubastih i mini sadnica sa garancijom kvaliteta i najpovoljnijim cenama. Stubaste i mini voćne sadnice pored proizvoda koje daju mogu služiti i kao dekoracija.
  • RUŽE STABLAŠICE
  • Stablašice su princeze među ružama. Svojom specifičnošću, dekorativnošću i izuzetnom lepotom dominiraju svakim prostorom u kom se nađu. Mogu se saditi pojedinačno kao samostalni soliteri, u vidu predivnih drvoreda, u kombinaciji sa poleglim četinarima ili niskim šimširom, patuljastim ružama ili perenama pri čemu stablašica zauzima centralnu poziciju. Veoma su pogodne za sadnju u vrtovima ali i u urbanim prostorima, u saksijama, na terasama, ispred reprezentativnih ulaza, lokala.
  • RUŽE ČAJEVKE
  • RUŽE POLIJANTE
  • RUŽE PUZAVICE
  • LOZNI KALEMOVI (GROŽĐE)
  • Veliki izbor veoma otpornih starih sorti kalemova po pristupačnim cenama i garancijom kvaliteta. Najveći izbor neprskajućih starih sorti vinove loze na jednom mestu. Rezervišite odmah kako bi ostvarili mogući popust.

    Sta trebate znati pre pocetka sadnje?

    Poštovani ljubitelji voćarstva, u cilju izbegavanja grešaka pri nabavci sadnice voća i kalemova voćaka korist od ovih informacija može biti velika, jer u suprotnom možete biti razočarani kupovinom sadnice koja će kasnije pokazati neke neželjene osobine koje niste znali. Levo u meniju su prezentirane sledeće osobine sadnica voća:

  • -naziv sorte i zemlja porekla
  • -osobine ploda
  • -vreme zrenja
  • -osobine stabla
  • -osetljivost ili otpornost
  • -ostale karakteristike

  • KRUŠEVAC VREME