• Najbolji odnos cene i kvaliteta vocnih sadnica
  • ISO 9001:2005 sertifikat
  • Pozovite nas
  • 060 713 13 16
  • 060 454 78 95
  • Nas E-mail
  • lozne.sadnice.voca@gmail.com

Vocne Sadnice

Sadnice kruske

Prodaja vocnih sadnica Vocna sadnica - KRUŠKA ABATE FETEL je francuska sorta. Plod je srednje krupan do krupan. Masa ploda je oko 190g Oblik je konusno izdužen, kao “labudov vrat”. Pokožica je zeleno-žuta, a u zrenju slamasto-žuta i poprskana rđastim tačkicama. Meso je sočno, ukusno, osrednjeg kvaliteta. Plodovi se beru 15 dana ranije od punog zrenja. Sazreva polovinom septembra. Stablo je srednje bujnosti i dobro radja. Srednje faze cvetanja. Osetljiva je na zimske i prolećne mrazeve pa se preporučuje za gajenje u toplijim oblastima. Osetljiva je na bakterijsku plamenjaču. Najbolje je kalemiti sa posrednikom, jer sa dunjom nema najbolji afinitet. Rano prorodi i redovno radja, plodovi se dobro drže na granama u zrelosti. Dobri oprašivači za Abate Fetel krušku su: Vilijamovka, Konferans, Hardijeva.

Abate fetel

KRUŠKA ABATE FETEL je francuska sorta. Plod je srednje krupan do krupan. Masa ploda je oko 190g Oblik je konusno izdužen, kao “labudov vrat”. Pokožica je zeleno-žuta, a u zrenju slamasto-žuta i poprskana rđastim tačkicama. Meso je sočno, ukusno, osrednjeg kvaliteta. Plodovi se beru 15 dana ranije od punog zrenja. Sazreva polovinom septembra. Stablo je srednje bujnosti i dobro radja. Srednje faze cvetanja. Osetljiva je na zimske i prolećne mrazeve pa se preporučuje za gajenje u toplijim oblastima. Osetljiva je na bakterijsku plamenjaču. Najbolje je kalemiti sa posrednikom, jer sa dunjom nema najbolji afinitet. Rano prorodi i redovno radja, plodovi se dobro drže na granama u zrelosti. Dobri oprašivači za Abate Fetel krušku su: Vilijamovka, Konferans, Hardijeva.

Prodaja vocnih sadnica KRUŠKA JUNSKA LEPOTICA potiče iz Italije. Plod joj je sitan. Masa ploda se kreće oko 60g. Pravilnog kruškastog oblika, ravne površine , a sa sunčane strane blago crvena. Meso je belo i slatko, nedovoljno sočno. Sazreva krajem juna I početkom jula. Drvo je srednje bujnosti. Rano cveta i obilno radja. Desi se nekada da podbaci u rodu , kada se jave kasniji prolećni mrazevi, jer je ova kruška osetljiva na mrazeve u cvetanju. Plodovi po zrenju brzo gnjile. Poželjno je da sadnica ima posrednik pri kalemljenju, jer sa dunjom, kao podlogom, ima loš afinitet,. Zahteva kraću rezidbu i to u otvaranju cvasti. Dobri oprašivači za Junsku lepotice su: Košija,Morteni, Junsko zlato, Julska šarena

Junska lepotica

KRUŠKA JUNSKA LEPOTICA potiče iz Italije. Plod joj je sitan. Masa ploda se kreće oko 60g. Pravilnog kruškastog oblika, ravne površine , a sa sunčane strane blago crvena. Meso je belo i slatko, nedovoljno sočno. Sazreva krajem juna I početkom jula. Drvo je srednje bujnosti. Rano cveta i obilno radja. Desi se nekada da podbaci u rodu , kada se jave kasniji prolećni mrazevi, jer je ova kruška osetljiva na mrazeve u cvetanju. Plodovi po zrenju brzo gnjile. Poželjno je da sadnica ima posrednik pri kalemljenju, jer sa dunjom, kao podlogom, ima loš afinitet,. Zahteva kraću rezidbu i to u otvaranju cvasti. Dobri oprašivači za Junsku lepotice su: Košija,Morteni, Junsko zlato, Julska šarena

Prodaja vocnih sadnica KRUŠKA KALUDJERKA ili Cure u originalu je francuska sorta. Plod je krupan do vrlo krupan. Mase ploda koja varira od 180-250g. Izduženog je oblika. Pokožica debela sa rdjastom prugom isprskana svetlim tačkicama. Meso ploda je polutopivo i sočno, Siromašno je kiselinama. Sazreva početkom oktobra. Stablo je bujno, piramidalne krune, srednje-rano cveta. Otporno je na pozne mrazeve, sušu i štetocine Delom je osetljiva na čadjavu krastavost. Plodovi su skloni opadanju. Ima odličan afinitet sa dunjom pri kalemljenju, pa se često koristi kao posrednik pri kalemljenju. Kod nas je dosta raširen,a jer ima obilne rodnosti i krupne plodove. Nije probirač zemljišta, a plodovi joj se dobro i dugo čuvaju. Dobri oprašivači ua Kaluđerku su: Krasanka i Hardijeva.

Kaludjerka

KRUŠKA KALUDJERKA ili Cure u originalu je francuska sorta. Plod je krupan do vrlo krupan. Mase ploda koja varira od 180-250g. Izduženog je oblika. Pokožica debela sa rdjastom prugom isprskana svetlim tačkicama. Meso ploda je polutopivo i sočno, Siromašno je kiselinama. Sazreva početkom oktobra. Stablo je bujno, piramidalne krune, srednje-rano cveta. Otporno je na pozne mrazeve, sušu i štetocine Delom je osetljiva na čadjavu krastavost. Plodovi su skloni opadanju. Ima odličan afinitet sa dunjom pri kalemljenju, pa se često koristi kao posrednik pri kalemljenju. Kod nas je dosta raširen,a jer ima obilne rodnosti i krupne plodove. Nije probirač zemljišta, a plodovi joj se dobro i dugo čuvaju. Dobri oprašivači ua Kaluđerku su: Krasanka i Hardijeva.

Prodaja vocnih sadnica KRUŠKA BUTIRA ili u originalu Prekoče Moretini je poreklom italijanska sorta. Plod joj je srednje krupan do krupan, a mase ploda oko 140g.Plod je pravilnog kruškastog oblika. Pokozica glatka, zelenkasto-žuta, isprskana tačkicama, a sa sunčane strane rumena. Meso beličasto, sočno, topivo, slatko-nakiselo, aromatično i ukusno. Sazreva krajem jula i početkom avgusta, kada je turistička sezona u jeku, pa se iz tog razloga dosta traži. Drvo je srednje bujno do bujno, razgranato, rodno. Ako se kalemi na dunju kao podlogu, ranije cveta. Osetljiva je na pozno- prolećne mrazeve zbog ranijeg cvetanja. Sa dunjom nema bas najbolji afinitet, pa je bolje kalemiti je na preko posrednika. U svim oblastima gajenja dala je dobre rezultate. Dobri oprašivači za Butiru su: Junsko zlato, Julska šarena, Vilijamovka, Krasanka, Kleržo i Santa Marija.

Butira

KRUŠKA BUTIRA ili u originalu Prekoče Moretini je poreklom italijanska sorta. Plod joj je srednje krupan do krupan, a mase ploda oko 140g.Plod je pravilnog kruškastog oblika. Pokozica glatka, zelenkasto-žuta, isprskana tačkicama, a sa sunčane strane rumena. Meso beličasto, sočno, topivo, slatko-nakiselo, aromatično i ukusno. Sazreva krajem jula i početkom avgusta, kada je turistička sezona u jeku, pa se iz tog razloga dosta traži. Drvo je srednje bujno do bujno, razgranato, rodno. Ako se kalemi na dunju kao podlogu, ranije cveta. Osetljiva je na pozno- prolećne mrazeve zbog ranijeg cvetanja. Sa dunjom nema bas najbolji afinitet, pa je bolje kalemiti je na preko posrednika. U svim oblastima gajenja dala je dobre rezultate. Dobri oprašivači za Butiru su: Junsko zlato, Julska šarena, Vilijamovka, Krasanka, Kleržo i Santa Marija.

Prodaja vocnih sadnica KRUŠKA SANTA MARIJA ima plod srednje krupan do krupan. Masa ploda je oko 170g. Pokožica u zrenju dobija limun žutu boju, a sa sunčane strane je prekrivena lepim rumenilom. Meso je sočno, fino topivo u ustima. Ukus joj je aromatičan i prijatan. Sazreva polovinom avgusta. Stablo je bujno, izuzetne rodnosti, srednje poznog cvetanja. Srednje je osetljiva na pozno prolećne mrazeve u cvetanju,osetljiva je na čađavu krastavost i štetne insekte. Zbog velike rodnosti neki je “zovu i fabrika krušaka”. Kalemi se na dunju MA, moze i na oskorušu. Orezuje se kasno i to blago. Dobri oprašivači za nju su: Žifardova., Hardijeva maslovka, Butira, Košija, Krasanka.

Santa marija

KRUŠKA SANTA MARIJA ima plod srednje krupan do krupan. Masa ploda je oko 170g. Pokožica u zrenju dobija limun žutu boju, a sa sunčane strane je prekrivena lepim rumenilom. Meso je sočno, fino topivo u ustima. Ukus joj je aromatičan i prijatan. Sazreva polovinom avgusta. Stablo je bujno, izuzetne rodnosti, srednje poznog cvetanja. Srednje je osetljiva na pozno prolećne mrazeve u cvetanju,osetljiva je na čađavu krastavost i štetne insekte. Zbog velike rodnosti neki je “zovu i fabrika krušaka”. Kalemi se na dunju MA, moze i na oskorušu. Orezuje se kasno i to blago. Dobri oprašivači za nju su: Žifardova., Hardijeva maslovka, Butira, Košija, Krasanka.

Prodaja vocnih sadnica KRUŠKA VILIJAMOVKA je stara engleska sorta, kod nas vodeća. Plod joj je krupan. sa masom od oko 200g. Kruškolik je, nepravilnog izduženog oblika,kvrgave i neravne površine isprskane mrkim pegama. Pokožica ploda zelena, a u zrenju prelazi u žutu. Meso krem-belo, sočno, slatko, topivo, muskatnog mirisa. Odlicnog je kvaliteta, pogodna za sve vidove prerade. Sazreva krajem avgusta meseca. Stablo je srednje bujnosti. Dobro radja. Ssrednje pozno cveta i daje cvetne pupoljke i na vrhovima grančica. Osetljiva je na pozno prolećne mrazeve, bakterijsku plamenjaču i štetne insekte (kruškinu buvu i lisne vaši). Sa dunjom nema najbolji afinitet, pa se kalemi preko posrednika (dunja MA + Kaludjerka kao posrednik+Vilijamovka). Bere se dve nedelje pre zrenja i čuva do 5 meseci u hladnjači. Opračivači: Klapova, Trevuška, Krasanka, Drustvenka, Konferans, Boskova bočica, Kleržo, Žifard i jos neke.

Viljamovka

KRUŠKA VILIJAMOVKA je stara engleska sorta, kod nas vodeća. Plod joj je krupan. sa masom od oko 200g. Kruškolik je, nepravilnog izduženog oblika,kvrgave i neravne površine isprskane mrkim pegama. Pokožica ploda zelena, a u zrenju prelazi u žutu. Meso krem-belo, sočno, slatko, topivo, muskatnog mirisa. Odlicnog je kvaliteta, pogodna za sve vidove prerade. Sazreva krajem avgusta meseca. Stablo je srednje bujnosti.

Sve sorte sadnica kruške

Na našim prostorima sadnja većih površina pod kruškama nije preterano česta, uglavnom se posadi nekoliko voćki na okućnici. Međutim potražnja za kruškama, iako manja u odnosu na neko drugo voće, ipak je stalno prisutna kod kupaca. Podela krušaka bi se mogla obaviti na nekoliko osnova. Prva bi bila po vremenu dozrevanja na letnje ili jesenje. Takođe tu je i podela na one za upotrebu u svežem stanju ili na drugu grupu koja je bolja za dalju preradu.Takođe i prema valičini i obojenosti zrelih plodova. Potrebno je obratiti pažnju jer velika većina krušaka zahteva dodatne sorte kruške u sklopu istog zasada radi boljeg oprašivanja. Ovi oprašivači naravno trebaju imati podjednako vreme cvetanja kao i glavna sorta.

Abate Fetel (Abata, Abbe Fetel) – kruške su krupne (oko 190g). Boja je zelena i sa vremenom prelazi u žutu.Vreme dozrevanja je krajem devetog meseca i početkom desetog. Može se brati u dva prolaza zbog dužeg i neujednačenog dospevanja plodova za branje.

Aleksandrija – veličina zrelih plodova je krupna (oko 180g). Boja je zelena koja polako prelazi u smeđu. Vreme dozrevanja je druga polovina devetog meseca.

Boskova bočica (Beurré Bosc, Boškova tikvica, Kajzerica) – plodovi su veoma krupni (oko 230g) Boja je zelekasto-smeđa i sa zrenjem postaje smeđa. Nakon branja se dosta dugo može čuvati. Vreme dozrevanja je prva polovina oktobra meseca.

Beure hardi (Beurré Hardy, Hardijeva maslovka) – veličina podova je srednje krupna (oko 160g) Boja plodova je smeđe zelena. Vreme dozrevanja je kraj osmog i početak devetog meseca.

Butira (Butirra, rana moretinijeva) – veličina zrelih plodova je srednje krupna (oko 15g), a boja zelenkasto-žuta sa rumenilom sa osunčane strane. Vreme zrenja je polovinom jula meseca.

Etruska (Etrusca) – veličina plodova je srednja (oko 140g). Boja krušaka jeste svetlije zelena mešano sa smeđe žutom.Vreme dozrevanja je prva polovina juna meseca.

Citronka (Kiferova, Limonka) – veličina plodova je pko 18g pa se smatraju srednje krupnima. Boja je zelena koja postepeno sveli i u vreme zrenja prelazi u žutu. Vreme dozrevanja je tokom desetog meseca.

Junska lepotica (Bella di Giugno) – plodovi ove kruške su sitniji (oko 70g). Boja je svetlije zelena koja sa osunčane strane prelazi u žutu sa dosta rumenila. Vreme dozrevanja je druga polovina šestog meseca. Fino podnosi transport nakog branja.

Lubeničarka (Bostanka) – plodovi su sitniji, a karakteriše ih svetlo rozo meso ploda. Plodovi su zelene boje sa dosta crvenila. Vreme dozrevanja je početkom avgusta meseca.

Košija rana (Coscia) – plodovi ove kruške su srednje veličine (oko 95g). Boja je zelenkasto žuta, može imati sa strane koja je bila okrenuta suncu nešto rumenila. Vreme dozrevanja je tokom jula meseca.

Karmen (Carmen) – plodovi sukrupniji (oko200g). Boja plodova je zelenkasta sa delom rumenila. Vreme dozrevanja je početkom avgusta. Nakon branja se dobro može očuvati nekoliko meseci u odgovarajućem skladištu.

Šampionka – veličina plodova je krupna (oko 250g). Boja je zelena sa malo svetlo smeđe, a u vreme kada zori pojavi se malo crvenila sa strane koja je bila okrenuta prema suncu. Nakon berbe se nije pokazala dobro za neki duži transport, preporučuje se kao stono voće i za preradu. Vreme dozrevanja je u prvom delu septembra meseca.

Karamanka – Plodovi kod ove sorte krušaka su srednje krupni (oko 140g). Mada ima kruškolik oblik na površini ima određene kvrge, što daje napravilan izgled u određenoj meri. Boja plodova je zelena sa nešto crvenila sa osunčane strane. Vreme dozrevanja je krajem sedmog i početkom osmog meseca.

Klapov ljubimac (Clapp’s Favorite, Klapovka) – Plodovi su srednje veličine (oko 160g). Boja je zelenksata sa nešto rumenila kada dozori na jednom delu. Vreme dozrevanja je sredinom osmog meseca.

Kaluđerka (Poire de Curé, Pastorčica) – veličina zrelih krušaka je krupna (oko 200g). Boja je zelenkasta koja sa dozrevanjem prelazi u slamnato-žutu. Vreme dozrevanja je prvi deo oktobra meseca.

Konferans (Conferance) – plodovi su krupni (oko180g). Plodovi su zelenožute boje sa nešto smeđih fleka. Vreme dozrevanja je krajem septembra meseca i početkom oktobra.

Karamut (Crna kruška, Crnica, Tepka, Tepača, Vinogradarska kruška) – plodovi su sitni. Boja plodova je žuto zelenkasta, kada sazori postaje tamnije smeđa.Vreme dozrevanja je početkom destog meseca.

Krasanka (Passe crassane) – plodovi su kod ove sorte veoma krupni (oko 270g). Osnovna boja je svetlije zelena koja sa približavanjem branja krušaka dobija tamnije smeđe tačke po površini. Vreme dozrevanja je u prvoj polovini novembra.

Santa marija – plodovi su krupni (oko 170g). Boja zelena i sa zrenjem prelazi u žutu sa dosta rumenila na osunčanoj strani. Vreme dozrevanja je u avgustu mesecu.

Takiša (Takusa) – plodovi su sitniji, boja im je zelenkasto-žućkasta sa prilično crvenika ka sazori. Vreme dozrevanja je deseti mesec. Nije pogodna za duže čuvanje.

Viljamovka (Williams) – plodovi su veoma krupni (oko 230g). Boja je zelena koja polako dobija žute nijanse i nešto crvenila sa osunčane strane. Vreme dozrevanja je tokom avgusta meseca.

Crvena viljamovka (Red Bartlett) – plodovi su krupni (oko 180g). Boja je u crvenim nijansama sa različitim intenzitetom. Vreme dozrevanja je druga polovina osmoga meseca.