Najčešće sorte lešnika koje se mogu sresti na našem tržištu, a najveći deo možete kupiti u našem rasadniku.

---

Ovde ćemo napraviti jedan spisak, ali redosled je slučajan (da ne pomisli neko da su pri vrhu one najbolje). Bez obzira za šta se odlučite sadnice leske trebaju biti kvalitetne.

Pored same sorte bitno je na kakvu je podlogu ona nakalemljena. To utiče na gustinu sadnje po hektaru zbog različitog razmaka među sadnicama leske. Zato se ne može samo osloniti na prinos lešnika po stablu kao podatak koji se dobija od rasadničara.

Ovde nije pisano o tome koje sorte treba međusobno uparivati radi oprašivanja. Preporučujem da se vezano za to raspitate pre kupovine sadnica leske kod nas, ili kod stručnih osoba. Prinos lešnika po stablu koji se može naći uz opis neke sorte treba posmatrati okvirno, jer to zavisi od dosta faktora.

---

Istarski okrugli– malo ranije cveta, a prinos mu je prosečan. Plodovi su mu prilično krupni, okrugli, jezgro ima dobar ukus i aromu. Za berbu stiže krajem avgusta i početkom septembra.

Enis (Ennis)– Za ovu sortu lešnika je bitno da dobro podnosi niže temperature jer kasnije cveta. Plod je srednje krupan, okruglo-izduženog oblika i kad je zreo lako ispada prilikom trešenja. Berba se obavlja tokom avgusta meseca. Porelom e iz Amerike i porebni su mu oprašivači.

Tonda đentile romana (Tonda Gentile Romana)– naziva se još i rimski ukusni. Spada u cenjene sorte lešnika zbog velikog broja pozitivnih osobina. Lešnici su umereno krupni i lako se odvaja od ljuske. Veoma je pogodan za uslove kontinentalne klime. Preporučuje se za korišćenje mehanizacije tokom branja jer ima dobre predispozicije za to. Za branje dolazi tokom meseca avgusta.

Tonda di Gifoni– dosta tražena vrsta lešnika, ali mu je mana što ranije cveta. To ga čini slabim u slučaju poznog prolećnog mraza. Lešnici su srednje krupni, a samo stablo bude umerene bujnosti. Budu po 2 – 3 lešnika u jednog grupi. Sazreva u periodu kraj avgusta i početak septembra.

Apolda– ubrahja se u sorte lešnika koje imaju srednje krupan plod koji se lako odvaja od omotača. Karakteriše ga dobar ukus sa prijatnom aromom.

Rimski– lešnici su kod njega krupni, a berba počinje početkom septembra. Stablo jeste dosta bujno i ima dosta izdanaka pri dnu. Plodovi su približno okrugli i krupni, nalaze se u grozdovima 3 – 4 komada. Zbog odeženih mana (ljuska se teže lomi, slabija aroma) ubraja se u prateće sorte lešnika.

Rodni kutard– ova sorta sa krupnim plodovima ima poreklo oz Francuske. Dobro rađa ali su mu potrebni oprašivači.

Halski Džin (Halls Giant)- naziva se još Bolivijerov lešnik i Halški džin. Plodovi su krupni, umereno okruglog oblika. Cenjena u kontinentalnim krajevima zbog toga što dobro podnosi niže temperature. Stablo bude dosta bujno ali je rodnost prosečna. U grozdu se obično nađu 2 – 3 ploda. Ima dobar ukus sa nešto slabije izraženom aromom. Preporučuje se dosta kao prateća vrsta za oprašivanje.

Ludolf– ima plodove koji su srednje krupni i okruglog su oblika. Mada se računa kao samoplodna sorta ipak se preporučuje da se koristi nekoliko sorti u zasadu radi oprašivanja. Ima dobru rodnost i cenjena je sorta kod kupaca.

Pijemontski (Tonda Gentlle delle Langhe del Piemonte)– jeste italijanska korta sa plodovima prosečne veličine. Plodovi lako izlaze iz omotača i okruglastog su oblika. Berba se dešava krajem avgusta, a za rod su neophodne i druge sorte kao oprašivači.

Crveni lambert (Red Lambert)– ima umereniju bujnost stabla ali solidan prinos. Plodovi su sitni ali ih u grozdovima može biti 5 – 7. Interesantan je i u oblasti holtikulture zbog crvene boje listova. Poznat i pod nazivom Lambert crvenolisni.

Avelino– je sorta srednje bujnog stabla, lešnici su srednje krupni sa ovalno konusnim oblikom. Plodovi imaju dobar ukus i aromu, a ljuska je nešto deblja nego prosečno. Samopoplodan je i cenjen za industrisku preradu.

Daviana– preporučuje se kao prateća sorta u zasadu, radi oprašivanja. Poreklom je iz Amerike. Lašnici su srednje krupni a za branje stižu krajem osmog i početkom devetog meseca. U grozdovima se nalaze najčešće zajedno po 2 ploda.

Tonda Gentile delle Langhe– ima plodove srednje veličine koji za branje dospevaju polovinom avgusta meseca. Potrebne su pomoćne sorte da bi oprašivanje bilo kvalitetno. U grozdu budu po 2 – 3 ploda, a oni lako ispadaju iz omotača.

Sivri– plodovi su umereno-krupni i imaju izdužen oblik. Ona je poreklom iz Turske. Dozrevaju tokom avgusta meseca i u grupi su onih koji se teže odvajaju od omotača.

Nocione (Nocchione)– lešnici su srednje krupni, okruglasti, grupisani po 4 – 6 zajedno. Koristi se kao oprašivač za glavne sorte leske.

Dugi španski (Lambert’s Filbert)– sa plodovima koji su srenje krupnoće i izdužene forme. sama stabla nisu preterano bujna ali imaju dobar prinos. Plodovi su prosečno grupisani zajedno po 5 komada.

Gifoni (Giffoni)– lešnici budu sitniji do drenje krupni i okruglog su oblika. Ima dobru rodnost, a za berbu dolazi u prvoj polovini septembra. Više mu odgovara tolija klima.

Istarski dugi– stabo je dosta bujno, ali ima i dosta izdanaka sa strane. Branje počinje pred kraj avgusta i nastavlja se u septembru. Plodovi se teže odvajaju od omotača, a oblik im je izdužen. Grupisani su po njih 4 ili 5 zajedno. Ova leska dobro rađa, koristi se i kao prateća sorta.

Kosford (Cosford)– vrsta sa bujnim stablom, ali koje ima umerenu otpornost prema nižim temperaturama. Plodovi su srednje – krupni. Zbog osetljivosti na mrazeve se preporučuje za toplije krajeve ili da ide kao prateća sorta.

Gunslebenski (Gunslebert)

– spada u sorte lešnika koje imaju srednje krupne plodove. Selekcionisan je u Nemačkoj i ima bujno stablo. Cenjena je zbog otpornosti na bolesti i lošije vremenske uslove. Za berbu stiže tokom septembra meseca.

Istarski okrugli– naziva se još i okruglasti. Lešnici su okruglastog oblika i po veličini srednje – krupni do krupni. Problem može biti ranije cvetanje u odnosu na neke druge sorte. Sam ukus je dobar i ima dobru aromu. Plodovi teže ispadaju iz omotača što se može smatrati nedostatkom.

Negret– se veoma ceni kao pomoćna sorta za oprašivanje u zasadu leske. Ima lešnike srednje veličine, a sama leska je bujna.

Mortarela– plodovi su sitni i grupisani u grupe od po 4 – 5 komada. Vema je cenjena sorta u modernim zasadima. Poreklom je iz Italije i ima dobre prinose. Zbog umereno kasnijeg cvetanja dobro uspeva i u hladnijim predelima. Srednje veliki plodovi se nalaze u grozdovima od oko 4 komada.

Rojal (Royal)– dosta stara sorta leske poreklom iz Amerike. Plod je krupan i ima okruglast oblik. Bude ih grupisano 3 – 4 zajedno. Za ovu sortu su potrebni oprašivači.

Ludolf– u grupi je sa ostalima koji imaju krupnije plodove lešnika. Sama biljka je srednje bujna i ima prosečnu rodnost. Mada se po osobinama može svrestati u samooplodne sorte lešnika, poželjno je da bude u mešovitom zasadu. Prilično je cenjena na severu Evrope.

Kubanj– spada u sorte lešnika razvijene u Rusiji.

Rimski okrugli– je bujnija sorta sa kreiranjem većeg broja izdanaka. Sami plodovi su krupniji, okruglog oblika koji je nepravilan. Najčešće su u grozdovima grupisana 3 – 4 zajedno. Lako se odvaja od omotača, ima dobar ukus sa malo slabijom aromom. Određeni broj plodva bude jednostavno prazan.

Barselona (Barcelona)– cenjena u uslovima umerenije klime, te se dosta gaji u Italiji, Španiji, Francuskoj. Srednje srednje bujnog rasta. Priblematična zbog ranog cvetanja kad može biti poznih prolećnih mrazeva.

Furfulak– spada u sorte leske poreklom iz Turske. Na svom sejancu ima veliki broj bočnih izdanaka. Sami lešnici su srednje veličine, a ljuska im se dosta lako uklanja. U jednoj grupi može biti 5 – 6 plodova.