• Najbolji odnos cene i kvaliteta vocnih sadnica
  • ISO 9001:2005 sertifikat
  • Pozovite nas
  • 060 713 13 16
  • 060 454 78 95
  • Nas E-mail
  • lozne.sadnice.voca@gmail.com

Lozni kalemovi stone sorte

Prodaja vocnih sadnica AFUS-ALI ÔÇô ─Źokot je jak. Grozd je vrlo krupan, izdu┼żen, razgranat. Bobice su vrlo krupne, elipti─Źne, zlatno┼żute boje. Poko┼żica debela, glatka, u po─Źetku zelene boje a u zrenju dobije ┼żutu, boju ─çilibara. Ko┼żica je debela, meso gusto, hrskavo. Neutralnog je mirisa. Zahteva duga─Źku ili me┼íovitu rezidbu.

Afus ali

AFUS-ALI ÔÇô ─Źokot je jak. Grozd je vrlo krupan, izdu┼żen, razgranat. Bobice su vrlo krupne, elipti─Źne, zlatno┼żute boje. Poko┼żica debela, glatka, u po─Źetku zelene boje a u zrenju dobije ┼żutu, boju ─çilibara. Ko┼żica je debela, meso gusto, hrskavo. Neutralnog je mirisa. Zahteva duga─Źku ili me┼íovitu rezidbu.

Podloga Riparija Kober BB

Prodaja vocnih sadnica DEMIR KAPIJA je veoma rana stona sorta stvorena u Radmilovcu, ukr┼ítanjem sorti Muskat otonel i Kraljica vinograda. Masa grozda varira od 120 do 290 g. Prinosna je sorta, prema gljivi─Źnim bolestima srednje otporna. Gro┼żdje je veoma prijatno za jelo, muskatnog ukusa. Meso rskavo, veoma dobro podnosi transport.

Demir kapija

DEMIR KAPIJA je veoma rana stona sorta stvorena u Radmilovcu, ukr┼ítanjem sorti Muskat otonel i Kraljica vinograda. Masa grozda varira od 120 do 290 g. Prinosna je sorta, prema gljivi─Źnim bolestima srednje otporna. Gro┼żdje je veoma prijatno za jelo, muskatnog ukusa. Meso rskavo, veoma dobro podnosi transport.

Podloga Riparija Kober BB

Prodaja vocnih sadnica KARDINAL je selekcionisan u Kaliforniji (SAD). Odlikuje se veoma bujnim ─Źokotom. Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokozicom ljubicastocrvene boje. grozd veliki ili vrlo veliki mase od 200 do 600g nekad i vise. Veoma je prinosna sorta i ima blagu aromu. Sazreva veoma rano. ┼áira sadr┼żi 14 ÔÇô 18 % ┼íe─çera i 4 do 5 g/l ukupnih kiselina. Gro┼ż─Ĺe je veoma ukusno za potrosnju u sve┼żem stanju, odli─Źno podnosi transport.

Kardinal

KARDINAL je selekcionisan u Kaliforniji (SAD). Odlikuje se veoma bujnim ─Źokotom. Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokozicom ljubicastocrvene boje. grozd veliki ili vrlo veliki mase od 200 do 600g nekad i vise. Veoma je prinosna sorta i ima blagu aromu.

Podloga Berlandieri x Riparia Kober 5 BB

Prodaja vocnih sadnica MUSKAT ITALIJA ÔÇô grozd je vrlo krupan od 350 do 550 grama, vrlo izdu┼żen. Zrna su mu veoma krupna jajastog oblika,ko┼żica je debela, zeleno┼żute do zlatno┼żute boje zavisno od zrelosti. Meso je ─Źvrsto, ugodno blagog ukusa. Vode─ça je sorta u svetu medju stonim sortama. Vrlo je postojana i dobro podnosi transport.

Muskat Italija

MUSKAT ITALIJA ÔÇô grozd je vrlo krupan od 350 do 550 grama, vrlo izdu┼żen. Zrna su mu veoma krupna jajastog oblika,ko┼żica je debela, zeleno┼żute do zlatno┼żute boje zavisno od zrelosti. Meso je ─Źvrsto, ugodno blagog ukusa. Vode─ça je sorta u svetu medju stonim sortama. Vrlo je postojana i dobro podnosi transport.

Podloga Berlandieri x Riparia Kober 5 BB

Prodaja vocnih sadnica KARMEN je doma─ça stona sorta, stvorena je ukr┼ítanjem Kardinala i Moldove. Priznata je 2003. godine. Vrlo bujna sorta.. Krupan, rastresit, sa vrlo privla─Źnim, krupnim, jajastim, tamnoplavim bobicama. Pulpa je ─Źvrsta, hrskava, a ukus gro┼ż─Ĺa neutralan.Redovno i obilno ra─Ĺa. Dobro se transportuje i dugo ─Źuva u hladnja─Źi.

Karmen

KARMEN je doma─ça stona sorta, stvorena je ukr┼ítanjem Kardinala i Moldove. Priznata je 2003. godine. Vrlo bujna sorta.. Krupan, rastresit, sa vrlo privla─Źnim, krupnim, jajastim, tamnoplavim bobicama. Pulpa je ─Źvrsta, hrskava, a ukus gro┼ż─Ĺa neutralan.Redovno i obilno ra─Ĺa. Dobro se transportuje i dugo ─Źuva u hladnja─Źi.

Podloga Berlandieri x Riparia Kober 5 BB

Prodaja vocnih sadnica MATILDA  je sorta razvijena 1962. god u Italiji, ukr┼ítanjem sorti Italija i Kardinal. Matilda je ranija sorta, koja daje lepe i pravilne grozdove. Bobe su aromati─Źne, so─Źne,  sitne do srednje veli─Źine, dugaljaste, poko┼żica debela, zeleno┼żute boje. Grozd je velik, ─Źesto sa dva krilca ÔÇô prigrozdoma, masa grozda varira od 250 ÔÇô 450 ÔÇô 800 g, ponekad se pojave grozdovi te┼żine i preko 2 kg. Aromati─Źnog ukusa.

Matilda

MATILDA je sorta razvijena 1962. god u Italiji, ukr┼ítanjem sorti Italija i Kardinal. Matilda je ranija sorta, koja daje lepe i pravilne grozdove. Bobe su aromati─Źne, so─Źne, sitne do srednje veli─Źine, dugaljaste, poko┼żica debela, zeleno┼żute boje. Grozd je velik, ─Źesto sa dva krilca ÔÇô prigrozdoma, masa grozda varira od 250 ÔÇô 450 ÔÇô 800 g.

Podloga Berlandieri x Riparia Kober 5 BB

Prodaja vocnih sadnica MI┼áEL PALIJERI ÔÇô grozd je veliki, cilindri─Źan piramidalan, dosta rastresit, srednje te┼żine 700 gr,zrno dosta veliko, ovalno ili pljosnato, srednje otporna sorta. Poko┼żica je crnoljubi─Źaste boje. Meso ploda je so─Źno. Ukus je sladak, neutralan, bez posebno izra┼żene arome.

Misel paljeri

MI┼áEL PALIJERI ÔÇô grozd je veliki, cilindri─Źan piramidalan, dosta rastresit, srednje te┼żine 700 gr,zrno dosta veliko, ovalno ili pljosnato, srednje otporna sorta. Poko┼żica je crnoljubi─Źaste boje. Meso ploda je so─Źno. Ukus je sladak, neutralan, bez posebno izra┼żene arome.

Podloga kober 5 BB

Prodaja vocnih sadnica MOLDAVA ili Moldova je vrlo uspe┼ína moldavska selekcija. Ovo je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti. Otporna je na najva┼żnije gljivi─Źne bolesti. Ima krupne grozdove i krupne, izdu┼żene, tamno-plave bobice, debelu poko┼żicu bogatu antocijanima i neutralan ukus. Gro┼ż─Ĺe se dobro transportuje i dugo ─Źuva. Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike tipa pergola ili ─Źardaklija. Mo┼że da se gaji bez hemijske za┼ítite protiv peronospore, oidiuma i sive plesni gro┼ż─Ĺa, ili s nekoliko tretiranja u vla┼żnim godinama.

Moldava

MOLDAVA ili Moldova je vrlo uspe┼ína moldavska selekcija. Ovo je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti. Otporna je na najva┼żnije gljivi─Źne bolesti. Ima krupne grozdove i krupne, izdu┼żene, tamno-plave bobice, debelu poko┼żicu bogatu antocijanima i neutralan ukus. Gro┼ż─Ĺe se dobro transportuje i dugo ─Źuva. Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike tipa pergola ili ─Źardaklija. Mo┼że da se gaji bez hemijske za┼ítite protiv peronospore, oidiuma i sive plesni gro┼ż─Ĺa, ili s nekoliko tretiranja u vla┼żnim godinama.

Podloga kober 5 BB

Prodaja vocnih sadnica MUSKAT HAMBURG ÔÇô masa grozda dosti┼że 400 g. Bobice su krupne, jajolike, plavocrvene,posute obilnim pepeljkom. Kao i u drugim podru─Źjima i kod nas je omiljen zbog prijatnog ukusa i jakog muskatnog mirisa. Najbolje rezultate posti┼żemo orezivanjem na kra─çe lukove.

Muskat hamburg

MUSKAT HAMBURG ÔÇô masa grozda dosti┼że 400 g. Bobice su krupne, jajolike, plavocrvene,posute obilnim pepeljkom. Kao i u drugim podru─Źjima i kod nas je omiljen zbog prijatnog ukusa i jakog muskatnog mirisa. Najbolje rezultate posti┼żemo orezivanjem na kra─çe lukove.

Podloga kober 5 BB

Lozne sadnice vinskih i stonih sorti gro┼ż─Ĺa

SORTE VINOVE LOZE


Zna─Źaj sorte vinove loze


Sorta u vinogradarstvu ima mnogo zna─Źajniju ulogu nego u drugim oblastima poljoprivredne proizvodnje. Kod prehrambenih proizvoda od p┼íenice, kukuruza, povr─ça, mleka ili mesa potro┼ía─Ź se ne informi┼íe o tome od koje sorte, hibrida, ili rase stoke su

proizvedeni. Me─Ĺutim, kada je vino u pitanju, ve─çina potro┼ía─Źa ┼żeli da zna od koje sorte je ono proizvedeno, a zatim iz kog regiona poti─Źe gro┼ż─Ĺe, ko je proizvo─Ĺa─Ź i sli─Źno.

Specifi─Źnost vinogradarstva se ogleda u tome ┼íto se pojedine sorte gae i vi┼íe vekova a jo┼í uvek imaju veliki privredni zna─Źaj. U ovako dugom vremenskom periodu pojedine individue u okviru sorte su bile izlo┼żene razli─Źitim stresnim uslovima abiotske ili biotske prirode, koje su mogle da prouzrokuju neke strukturne promene na njima (mutacije). Mutacije dovode do heterogenosti u okviru sorte, naro─Źito kada su proizvodne karakteristike u pitanju. ┼áto je jedna sorta starija, to je ona u ve─çem stepenu degradirana.

Mutacione promene na somatskim delovima biljke se prenose vegetativnim razmno┼żavanjem te je zbog toga potrebno vr┼íiti selekciju u okviru populacije sorte. Najefikasnija je individualna klonska selekcija koja obuhvata geneti─Źku i sanitarnu selekciju (Schoeffling, Stellmach 1993). U razvijenim zemljama proizvodnja sadnog materijala za podizanje novih vinograda se vr┼íi samo od klonova koji nisu zara┼żeni va┼żnim virusnim bolestima. Ovo se odnosi kako za plemke tako i za podloge (Becker, Sievers 1978; Huglin et al. 1980; Hajdu 1993,1994).

U na┼íoj zemlji je izvr┼íena klonska selekcija na sortama: rizling italijanski (Cindri─ç et al. 2000), prokupac i ┼żupljanka (Medi─ç, 2011). Klonska selekcija je preduslov za proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala.

Poslednja inventarizacija sortimenta vinove loze u svetu, koja je izvr┼íena u organizaciji Instituta Geilweilerhof iz Nema─Źke, pokazala je da se u 40 vinogradarskih zemalja komercijalno gaji preko 1.000 sorti vinove loze. U 121 ampelografskoj kolekciji ukupno se ─Źuva preko 10.000 razli─Źitih genotipova iz roda Vitis.

Sortiment vinove loze u Srbiji danas ─Źine sorte razli─Źitog porekla i namene. Prema rejonizaciji sve sorte se svrstavaju u slede─çe grupe:

  • 1. Preporu─Źene/dozvoljene autohtone sorte
  • 2. Preporu─Źene/dozvoljene doma─çe stvorene sorte
  • 3. Preporu─Źene dozvoljene internacionalne sorte i
  • Svaka od ovih kategorija je u funkciji potreba i zahteva potro┼ía─Źa i treba da ima svoje mesto u sortimentu Cindri─ç i sar. 2003, 2003b). Internacionalne sorte ─çe verovatno i u budu─çnosti dominirati u doma─çem sortimentu jer daju kvalitetna, svetski poznata, prepoznatljiva vina. Starim autohtonim sortama bi trebalo posvetiti ve─çu pa┼żnju, izdvojiti najkvalitetnije, izvr┼íiti klonsku selekciju i sertifikaciju i propagirati njihovo masovnije ┼íirenje naro─Źito za potrebe vinskog turizma. Novim doma─çim sortama treba posvetiti ve─çu pa┼żnju, upoznati proizvo─Ĺa─Źe i potro┼ía─Źe sa njihovim kvalitetom i gajiti ih na ve─çim povr┼íinama.

    1. Preporu─Źene/dozvoljene autohtone sorte

    Ve─çina najstarijih autohtonih sorti koje su gajene u predfiloksernom periodu (pre sredine

    19. veka) je nepovratno izgubljena. Stari privatni zasadi su kr─Źeni a novi podizani introdukovanim sortama za kvalitetnija vina ili je izmenjena namena povr┼íina. Mali broj najstarijih autohtonih sorti je sa─Źuvan u ampelografskim kolekcijama. U Srbiji se od autohtonih sorti danas najvi┼íe gaji Prokupac i verovatno ─çe i u budu─çnosti zauzimati zna─Źajno mesto u doma─çem sortimentu. Od crnih sorti pa┼żnju zaslu┼żuje i sorta Skadarka koja se u poslednje vreme ┼íiri na severu Vojvodine. Na manjim povr┼íinama u Srbiji se gaji i autohtona crnogorska sorta Vranac, ali daje vina slabijeg kvaliteta nego u Crnoj Gori, zbog manje povoljnih agroekolo┼íkih uslova, naro─Źito u severnijim vinogorjima. Od belih vinskih sorti u proizvodnji je najvi┼íe zastupljena Slankamenka crvena koja daje jednostavna, laka, obi─Źna bela stona vina, zatim Smederevka koja mo┼że dati i ne┼íto kvalitetnija vina a gro┼ż─Ĺe se mo┼że koristiti i kao stono. Kreaca je sorta lokalnog zna─Źaja, sa─Źuvana u Ju┼żnom Banatu i mogla bi se iskoristiti za formiranje doma─çeg brenda. Za ve─çinu autohtonih sorti je karakteristi─Źno da su velike rodnosti, poznog sazrevanja, osetljive na mrazeve i daju vina slabijeg ili srednjeg kvaliteta.

    Stare odoma─çene sorte, koje se tako─Ĺe mogu svrstati u autohtone, kao ┼íto su Frankovka, Portugizac i Muskat krokan u poslednje vreme zauzimaju zna─Źajnije mesto u doma─çem sortimentu i ┼íire se naro─Źito u Vojvodini. Posebno je poraslo interesovanje potro┼ía─Źa za vinima sorti Frankovka i Portugizac. Ove sorte su u pro┼ílosti proslavile vinogradarstvo i vinarstvo Fru┼íke Gore pa zaslu┼żuju ve─çu pa┼żnju i zna─Źajnije mesto u sortimentu (Lazi─ç, 1981).

    Slankamenka crvena

    U Srbiji i susednim zemljama gde se gaji slankamenka crvena ima ve─çi broj sinonima: plovdina, slanka, drenak, Ro┼íoara, Piros szlanka, Monakuki, Koplik, Pamid Sarid┼żibuk.

    Ovo je vrlo stara balkanska sorta. U Srbiji je prisutna u manjim privatnim zasadima, a posebno je rasprostranjena u Fru┼íkogorskom vinogorju. Crni varijeteti ove sorte se uglavnom gaje u ju┼żnoj Srbiji (plovdina crna) i u Bugarskoj.

    Sorta je velike bujnosti i velike rodnosti. Gro┼ż─Ĺe sazreva u II epohi. Treba je rezati kratko jer pri dugoj rezidbi rehulja. Manje je osetljiva na pepelnicu, a vi┼íe na plamenja─Źu. Tokom ki┼ínih jeseni mnogo strada od sive plesni. Osetljiva je na niske zimske temperature. Slabo nakuplja ┼íe─çer (13Ôłĺ15%) i ima mali sadr┼żaj kiselina u ┼íiri (oko 6 g/l).Vino je harmoni─Źno, pitko, tanko, sa manjim sadr┼żajem alkohola, vrlo ─Źesto sa blagom crvenkastom nijansom, posebno kada je u pitanju varijetet sa crnim bobicama. Neutralnog je ukusa, jednostavno. Gro┼ż─Ĺe je prijatno za jelo pa se ─Źesto koristi kao stono. Slabe je transportabilnosti jer se bobice lako krune (otpadaju), tako da se mo┼że koristiti samo na lokalnim tr┼żi┼ítima.

    Zbog velike heterogenosti populacije ove sorte, neophodno je uraditi klonsku selekciju.

    Prodaja vocnih loznih sadnica slankamenka crvena.
    Sl.1 Slankamenka crvena

    Smederevka

    Ovo je vrlo stara autohtona sorta Balkana. Gaji se u ve─çini balkanskih zemalja. Na ve─çim povr┼íinama se gaji u Bugarskoj, Srbiji, Makedoniji, a pro┼íirila se i u Hercegovini. Sinonimi za Smederevku su: Dimjat, Galan, Szemendriai z├Âld, Zoumiatiko, Dertonia.

    Sorta je srednje bujnosti i velike rodnosti. Bobice su krupne, ovalne, ┼żutozelene boje, a sa osun─Źane strane sa ─çilibarnim mrljama. Grozd je krupan, naj─Źe┼í─çe kupast, srednje rastresit.

    Rano zapo─Źinje vegetaciju a sazreva vrlo pozno, u IV epohi. Obilno i redovno ra─Ĺa i pri kratkoj rezidbi. Pri dugoj rezidbi ─Źesto prerodi. Gro┼ż─Ĺe ima srazmerno dobru otpornost na sivu plesan. Prema niskim temperaturama je izrazito osetljiva.

    Nakuplja malo ┼íe─çera (12Ôłĺ16%), a karakteristi─Źan je srazmerno povi┼íen sadr┼żaj kiselina u ┼íiri (oko 9 g/l). Vino je pitko, lako, prijatnog mirisa koji u dobrim godinama podse─ça na vanilu. Naj─Źe┼í─çe se koristi za kupa┼żu sa vinima drugih sorti, u cilju popravke kiselina. Gro┼ż─Ĺe ove sorte se u velikoj meri koristi i za potro┼ínju u sve┼żem stanju. Zbog poznog sazrevanja potrebno je birati najpovoljnije lokacije, dobro osun─Źane i dobro provetrene polo┼żaje.

    Zbog heterogenosti populacije i kod ove sorte je neophodno izvršiti klonsku selekciju.

    Prodaja vocnih loznih sadnica smederevka.
    Sl.2 Smederevka

    Muskat krokan

    Sinonimi: mirisavka, vanilijevka, Muskat vengerskij, Muscat croquant i drugi. Primarni naziv po OIV-u je Muscat fleur d' oranger (muskat narand┼żinog cveta). Ranije je gajena u vi┼íe vinogorja u Vojvodini a danas je ostala jedino u Potiskom vinogorju, na Bisernom ostrvu. Ovde se kupa┼żira sa rajnskim rizlingom i daje fina, mirisava, visokokvalitetna vina. Analiza DNK profila je pokazala da su roditelji ove sorte: Chasselas i Muscat ├ó petits grains (Beli muskat). Sporadi─Źno se gaji u Vojvodini, Ma─Ĺarskoj, ZND i Rumuniji.

    Gro┼ż─Ĺe sazreva u I epohi. Jako je osetljiva na niske temperature i na sivu plesan. Dobro nakuplja ┼íe─çer (20%), a sadr┼żaj kiselina u ┼íiri je dovoljan za proizvodnju kvalitetnog vina. Vino je izrazito aromati─Źno, zlatno┼żute boje, harmoni─Źno. .

    Nema perspektivu da se širi, pre svega zbog izuzetno velike osetljivosti na sivu plesan, i na niske temperature. U banatsko-potiskom vinogorju će ostati kao lokalni specijalitet i domaći brend.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Muskat krokan.
    Sl.3 Muskat krokan

    Kevidinka

    U praksi je ova sorta poznatija pod nazivom ru┼żica crvena. U stranim zemljama zove se: K├Âvidinka; Steinschiller; Kamena dinka, Kamenoru┼żijak ─Źerveni i dr.

    ─Źokot je srednje bujnosti sa uspravnostoje─çim lastarima. Grozd je kupast, sa kratkom i ─Źvrstom peteljkom. Bobica je okrugla, mala, crvena, obilno prekrivena pepeljkom. Meso je so─Źno, ukus neutralan. Poko┼żica je debela i ─Źvrsta.

    Kevidinka kasno zapo─Źinje i kasno zavr┼íava vegetaciju. Gro┼ż─Ĺe sazreva u IV epohi. Normalno i redovno se oplodi. Ima vrlo visok koeficijent rodnosti. Rodna su joj i najni┼ża okca na lastarima pa se preporu─Źuje kratka rezidba.

    Sorta ima izra┼żenu otpornost na sivu plesan. U ovom pogledu je jedna od najotpornijih sorti koje se gaje u nas. Posle zimskih i prole─çnih mrazeva vrlo dobro se regeneri┼íe. Posebno treba ista─çi veliku otpornost sorte na su┼íu.

    Gro┼ż─Ĺe ove sorte se obi─Źno poslednje bere. Nakuplja oko 17% ┼íe─çera u ┼íiri. Na pesku ima relativno nizak sadr┼żaj kiselina. Vino je u ve─çini godina lako, bez izra┼żenog mirisa, harmoni─Źno i pitko, obi─Źno stonog kvaliteta. Zbog svog neutralnog mirisa i ukusa, vrlo je pogodno za kupa┼żu sa drugim sortama.

    U Ma─Ĺarskoj je izvr┼íena klonska selekcija ove sorte. Klon pod ┼íifrom K-8 je nedavno priznat (Hajdu, 1993). Neophodno je uraditi klonsku selekciju ove sorte i kod nas. Preporu─Źuje se gajenje na stari, tradicionalan na─Źin, na manjim povr┼íinama

    Prodaja vocnih loznih sadnica Kevidinka.
    Sl.4 Kevidinka

    Kreca

    U zemljama gde se gaji Kreaca je poznata pod nazivima: banatski rizling, Banati rizling, Creata, Zackelweiss, Kreazer.

    Ovo je sorta Panonske nizije i to verovatno iz Banata, gde se najvi┼íe gaji i po ─Źemu nosi ime banatski rizling.

    ─îokot je srednje bujnosti i dobre rodnosti. Bobice su srednje veli─Źine, jajaste. Poko┼żica tanka, zeleno┼żute boje sa sitnim ta─Źkicama. Bobica je meka i so─Źna, neutralnog ukusa. Grozd je srednje veli─Źine, cilindri─Źno konusan, srednje zbijen.

    Pozno sazreva. Dobro ra─Ĺa i pri kratkoj rezidbi. Pri duga─Źkoj rezidbi obi─Źno prerodi, pa u tom slu─Źaju vegetativna snaga ─Źokota naglo slabi. Osetljiva je na plamenja─Źu, pepelnicu, sivu plesan i niske zimske temperature.

    Nakuplja do 18% ┼íe─çera u ┼íiri. Daje harmoni─Źno, pitko vino. Po kvalitetu, ova sorta spada u grupu za masovna vina boljeg kvaliteta.

    I kod ove sorte je neophodno uraditi klonsku selekciju. Kao autohtona balkanska sorta mo┼że imati zna─Źajno mesto u vinskom turizmu.

    Bagrina

    Ovo je stara balkanska sorta, koja se gaji u Srbiji u Timo─Źkoj krajini, u Rumuniji i u Bugarskoj. Poznata je i pod nazivima Braghina,Crvena dinka, Turska ru┼żica

    ─Źokot je vrlo bujan. Prinosi variraju po godinama zbog funkcionalno ┼żenskog cveta i neredovne oplodnje. Grozd je srednje veli─Źine krupan, naj─Źe┼í─çe rastresit ili rehuljav . Bobice su crvenkaste boje.

    Gro┼ż─Ĺe sazreva u III epohi. Daje dobar kvalitet vina. Na niske temperature je osetljiva, a na sivu plesan gro┼ż─Ĺa relativno otporna. Treba je gajiti u me┼íovitim zasadima sa drugim sortama koje joj slu┼że kao opra┼íiva─Źi.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Bagrina.
    Sl.5 Bagrina

    Ezerjo

    Sinonimi: Korponai, Kolmreifler, Tausendgute

    Ezerjo je stara balkanska sorta koja se najvi┼íe gaji u Ma─Ĺarskoj, gde je jedna od osnovnih sorti na peskovima izme─Ĺu Dunava i Tise. U Srbiji se manje gaji, uglavnom u Suboti─Źko-horgo┼íkoj pe┼í─Źari.

    ─Źokot je relativno male bujnosti, razvija mali broj uspravno stoje─çih lastara. Grozd je mali, zbijen sa kratkom dr┼íkom. Bobice su srednje veli─Źine, ┼żuto zelene boje, so─Źne. Gro┼ż─Ĺe

    sazreva u II epohi. Redovno i obilno ra─Ĺa. Dobro ra─Ĺa i na zapercima. Velika joj je prednost ┼íto zahteva malo zelenih operacija. Najve─ça joj je mana osetljivost na sivu trule┼ż gro┼ż─Ĺa. Osetljiva je na niske temperature.

    Vino je karakteristi─Źno sa visokom kiselinom, po malo trpko. Od dobro sazrelog gro┼ż─Ĺa mo┼że da se dobije kvalitetno vino. Lo┼íih godina kiseline u vinu su grube.

    Ranije kada se gajila u gustim zasadima, sa rezidbom u glavu, davala je mnogo bolji kvalitet vina. Dalje ┼íirenje se ne preporu─Źuje zbog slabe otpornosti na mrazeve i osetljivosti na Botritis.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Eyerjo.
    Sl.6 Eyerjo

    Furmint

    Sinonimi: Šipon, Moslavac

    Stara balkanska sorta, koja se najvi┼íe gaji u Ma─Ĺarskoj, u tokajskom vinogorju, gde zajedno sa sortama Lipovina i ┼żuti muskat, daje ─Źuvena tokajska vina. Gaji se jo┼í u Sloveniji i severnoj Hrvatskoj. U Srbiji je sporadi─Źno zastupljena.

    Ovo je bujna sorta dobre rodnosti. U neselekcionisanoj populaciji sorte ima razli─Źitih tipova cveta: hermafroditnih, mu┼íkih, ┼żenskih i zvezdastih. Zbog toga oplodnja nije sigurna.

    Grozd je mali i valjkast, bobice su srednje krupno─çe, ┼żuto zelene, na sun─Źanoj strani r─Ĺaste sa debelom poko┼żicom, so─Źne.

    Gro┼ż─Ĺe sazreva u III epohi. Kada se du┼że ostavi na ─Źokotu, stvara suvarak. Furmint je osetljiv je na niske temperature i na sivu plesan gro┼ż─Ĺa.

    Vino je finog ukusa, sa izra┼żenim kiselinama.Klonska selekcija sorte je izvr┼íena u Ma─Ĺarskoj gde je selekcionisano vi┼íe vrlo dobrih klonova. Najpoznatiji su: Kiraly Furmint, Nemes Furmint i TÔÇô92.


    Sremska zelenika

    Sinonimi: Szer├ęmi z├Âld, Zelenika

    Stara balkanska sorta poreklom iz Panonske nizije. U Srbiji se vrlo malo gaji uglavnom u Fru┼íkogorskom vinogorju. Gaji se u Ma─Ĺarskoj i Rumuniji.

    Razvija sna┼żan ─Źokot. Ima karakteristi─Źno duboko use─Źene i nazubljene listove. Grozd je srednje krupan, zbijen. Bobice su srednje krupne, okrugle, zelene boje, vrlo kiselog ukusa. Poznog je sazrevanja i visoke rodnosti. Slabo nakuplja ┼íe─çer i ima vrlo visoke kiseline. Osetljiva je na niske temperature i na sivu trule┼ż gro┼ż─Ĺa. Kada dobro sazri daje vrlo solidno vino sa blagom aromom.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Slankamenka zelena.
    Sl.7 Slankamenka zelena

    Frankovka

    Pored naziva Frankovka, sorta ima ve─çi broj razli─Źitih imena u zemljama gde se gaji: Blauer Limberger, Blaufr├Ąnkisch, Lemberger, modra frankinja, frankovka modra, K├ękfrankos. Primarni nziv, koji je odredio O.I.V. za ovu sortu je Limberger. Poreklo sorte nije poznato. Gaji se Austriji, Nema─Źkoj, Slova─Źkoj, Ma─Ĺarskoj, Rumuniji i Srbiji. ─Źokot je vrlo bujan, rodnost dobra i redovna. Grozd je srednje krupan, kupast, srednje zbijen. Bobice su male, okrugle, tamnoplave boje, sa debelom poko┼żicom, so─Źne, prijatnog ukusa, bez posebne arome.

    Gro┼ż─Ĺe sazreva pri kraju II epohe. Ne nakuplja mnogo ┼íe─çera. Samo u najboljim godinama dostigne oko 20%. Nije osetljiva na sivu plesan gro┼ż─Ĺa. Odlikuje se srazmerno dobrom otporno┼í─çu prema niskim temperaturama. Na zapercima ne ra─Ĺa. Vino je prijatnog mirisa, svetlorubincrvene boje, sa izra┼żenim kiselinama.

    Postoje selekcionisani klonovi u Nema─Źkoj (Wei 379), Austriji (M 6/44) i Ma─Ĺarskoj.

    Frankovka je vrlo pouzdana sorta za crna vina severnja─Źkih vinogorja. Poslednjih desetak godina raste interesovanje proizvo─Ĺa─Źa u Srbiji za masovnijim gajenjem ove sorte, naro─Źito u fru┼íkogorskom vinogorju. Nove zasade treba podizati isklju─Źivo klonski selekcionisanim sadnim materijalom.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Frankovka.
    Sl.8 Frankovka

    Portugizac

    Sinonimi: portugizer, modra kraljevina, Blauer Portugieser, oporto, portugalske modre. Poreklo nije dovoljno poznato. Najverovatnije je poreklom iz Austrije iako, sude─çi prema imenu, postoji verovatno─ça da je poreklom iz Portugala (Cindri─ç i sar. 2000).

    Gaji se u mnogim zemljama Evrope, blizu severne granice uspe┼ínog vinogradarenja. Na ve─çim povr┼íinama se nalazi u Nema─Źkoj, Austriji, Ma─Ĺarskoj, Slova─Źkoj. U na┼íoj zemlji tek poslednjih desetak godina raste interesovanje za masovnijim gajenjem ove sorte, naro─Źito u Fru┼íkoj gori.

    ─Źokot je srednje bujnosti, velike rodnosti. Grozd je srednje veli─Źine, kupast, zbijen. Bobice su srednje veli─Źine, okrugle, sa tankom poko┼żicom, tamnoplave boje, prijatnog ukusa.

    Gro┼ż─Ĺe sazreva u I epohi. Zimska okca su srednje otpornosti prema niskim temperaturama. Gro┼ż─Ĺe je osetljivo na sivu plesan. Pored ovoga, treba ista─çi izrazitu osetljivost sorte na pepelnicu. Pogodna je za visoke uzgoje. Treba je rezati duga─Źko. Na zapercima ne formira rod.

    Vrlo rano sazreva. Ve─ç krajem avgusta gro┼ż─Ĺe se mo┼że koristi za jelo. Zbog manjeg sadr┼żaja kiselina u ┼íiri, gro┼ż─Ĺe deluje slatko. Za vino se bere po─Źetkom septembra. Vino je svetlocrvene boje, sa ni┼żim sadr┼żajem kiselina. Po kvalitetu redovno zaostaje za vinima merloa i frankovke. Klonska selekcija je izvr┼íena u Ma─Ĺarskoj.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Portugizec.
    Sl.10 Portugizec

    Tamjanika crna

    Sinonimi: muskat ru┼ża, Rosenmuskateller blauer, Moscato della rose nero. Smatra se da je ovo autohtona sorta Srbije. Najvi┼íe se gaji u Negotinskoj krajini. Ve─çe je bujnosti. Ima ┼żenski tip cveta. Grozd je kupast, ─Źesto sa krilcem, rehuljav do srednje zbijen, mase 100Ôłĺ200 g, zavisno od stepena i uslova oplodnje i opra┼íiva─Źa. Bobica je srednje veli─Źine. Poko┼żica tamno plave boje, sok bezbojan, izra┼żenog muskatnog mirisa i ukusa. Daje male prinose. Srednje je osetljiva na mrazeve. Pogoduju joj rastresita zemlji┼íta tipa gajnja─Źe, kakva se nalaze na potesu Bukovo kod Negotina, gde se uspe┼íno gaji od davnina. Sazreva krajem II epohe, ali se ─Źesto bere u III epohi kada je gro┼ż─Ĺe u fazi polusuvarka. Sadr┼żaj ┼íe─çera se kre─çe od 22% do preko 30%, dok sadr┼żaj ukupnih kiselina varira od 5,5 do 7,5 g/l. Daje vina rubincrvene boje, prijatnog ukusa i veoma izra┼żenog mirisa.

    Potrebno je izvršiti klonsku selekciju u okviru populacije ove sorte.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Tamjanika crna
    Sl.11 Tamjanika crna

    Prokupac

    Sorta je poznata jo┼í i pod nazivima: kameni─Źarka, rskavac, crnka, ni┼íevka i zar─Źin.

    Jedna je od najstarijih autohtonih balkanskih sorti. Najvi┼íe se gaji na u┼żem podru─Źju Srbije, Kosovu i Makedoniji i malo u Vojvodini. Osim u na┼íoj zemlji, na ve─çim povr┼íinama se gaji i u Bugarskoj.

    Prokupac razvija vrlo bujan ─Źokot sa

    uspravnim lastarima. Velike je rodnosti.

    Grozd je srednje veli─Źine, srednje zbijen. Bobice su srednje veli─Źine, okrugle do blago spljo┼ítene, sa debelom poko┼żicom, tamnoplave boje i sa obilnim pepeljkom.

    Gro┼ż─Ĺe sazreva izme─Ĺu III i IV epohe. Prokupac nije osetljiv na sivu plesan gro┼ż─Ĺa, ali je osetljiv prema niskim temperaturama.

    Nakuplja osrednje koli─Źine ┼íe─çera. Kada dobro sazri, daje harmoni─Źna, pitka, svetlocrvena vina, neutralnog mirisa.

    U Srbiji je izvršena klonska selekcija ove sorte.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Frankovka.
    Sl.12 Prokupac

    Skadarka

    Sinonimi: kadarka, brani─Źevka, meki┼í, Gamza, Kad├írka, T├Âr├Âk sz├Âl├Â

    Poreklom je sa Balkana, najverovatnije iz okoline Skadarskog jezera. Skadarku su u Panonsku niziju najverovatnije doneli Ju┼żni Sloveni koji su se u XVIII veku selili na sever. Ovde se zbog svojih pozitivnih karakteristika brzo pro┼íirila, tako da je postala jedna od vode─çih sorti (Cindri─ç i sar., 2000). Najvi┼íe se gaji u Ma─Ĺarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. U rejonu Suboti─Źko-horgo┼íke pe┼í─Źare jo┼í je uvek me─Ĺu vode─çim sortama za crvena vina.

    Razvija sna┼żan ─Źokot sa uspravnim lastarima. Grozd je srednje veli─Źine, zbijen, valjkast, ─Źesto sa krilcem. Bobice su srednje veli─Źine, okrugle, so─Źne, plavkastocrne boje, a u senci ─Źesto zelenkaste. Gro┼ż─Ĺe sazreva u III epohi. Odlikuje se dobrom rodno┼í─çu. Rodna su joj i najdonja okca. Kadarka je vrlo robusna sorta, skromnih zahteva. Odlikuje se visokom otporno┼í─çu na su┼íu. Najve─çi nedostaci sorte su velika osetljivost na sivu plesan gro┼ż─Ĺa i velika osetljivost na niske temperature. Sl.102 Skadarka

    Pri umerenom optere─çenju i u dobroj godini, nakupi 18ÔÇô19% ┼íe─çera, a obi─Źno jedva pre─Ĺe 16%. Kada je ki┼ína jesen, gro┼ż─Ĺe jako truli,te se ne mo┼że dobiti crveno vino, nego se prera─Ĺuje kao belo. Vino je karakteristi─Źno, haromati─Źno, i sa peska i sa vezanog zemlji┼íta. U dobrim godinama daje odli─Źno crveno vino.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Skadarka.
    Sl.13 Skadarka

    2. Preporu─Źene/dozvoljene internacionalne sorte vinove loze -vinske

    Riesling (rizling)

    Sinonimi: rajnski rizling, rizling rajnski, Weisser Riesling, Rheinriesling, Riesling renano, Rizling rynsky, Rajnai rizling;

    Rajnski rizling je vrlo stara sorta poreklom iz Nema─Źke iz doline reke Rajne. Jedna je od najpoznatijih sorti na svetu. U najve─çoj meri se gaji u Nema─Źkoj, Francuskoj, Austriji, u ZND, SAD, u manjoj meri u severnoj Italiji, u Ma─Ĺarskoj, Rumuniji, Bugarskoj. U Srbiji se intenzivnije sadi u poslednje dve decenije.

    ─Źokot ima bujan rast. Grozd je mali, valjkast ili kupast, ─Źesto zbijen. Bobice su srednje krupne, ┼żu─çkastozelene boje, sa sun─Źane strane r─Ĺaste, sa debelom poko┼żicom, prijatne arome.

    Gro┼ż─Ĺe sazreva u III epohi, ali ne┼íto pre Rizlinga italijanskog. Ima vrlo visoku otpornost prema niskim temperaturama i to tokom cele zime. Kasnije po─Źinje vegetaciju. Gro┼ż─Ĺe je osetljivo na sivu plesan. Nekih godina formira plemenitu plesan. Vina rizlinga su harmoni─Źna, finog mirisa i arome, sa izra┼żenim kiselinama, elegantna su i vrlo karakteristi─Źna.

    U Nema─Źkoj se sorta rajnski rizling bere poslednja, obi─Źno u drugoj polovini oktobra, vrlo ─Źesto u novembru, a ponekad ─Źak i u decembru. Od zrelog gro┼ż─Ĺa zahva─çenog prvim mrazom spravlja se. ÔÇ×Eiswein", ledeno vino.

    U Nema─Źkoj, Francuskoji i Italiji selekcionisan je veliki broj klonova ove sorte koji daju znatno ve─çe prinose od populacije, uz dobar kvalitet karakteristi─Źan za sortu. Najpoznatiji klonovi su: 110 Gm, 198 Gm, 239 Gm, 90, B 21, R2, VCR 3, BB 49/1 i drugi.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Riesling (rizling)
    Sl.14 Riesling (rizling)

    Traminer

    Sinonimi: crveni traminac, traminac, Gew├╝rztraminer, Clevner, Savagnin rose (primarni naziv po O.I.V.), Traminer rosso, Piros tramini, Tramin ─Źerveny, Traminer rozovij i drugi.

    Sorta je dobila ime po mestu Tramin u ju┼żnom Tirolu (Severna Italija). U jednom

    francuskom dokumentu za podizanje vinograda iz XIV veka spominje se pod imenom

    Savagnin. Ova sorta je poznata u celom svetu. Svuda je visoko cene. U Srbiji je najvi┼íe vinograda sa ovom sortom podignuto posle II svetskog rata, prilikom masovnog uvo─Ĺenja u proizvodnju ┼íirokorednih i visokih sistema uzgoja.

    Na siromašnim zemljištima je slabe, a na plodnim zemljištima srednje bujnosti.

    Grozd je mali, zbijen. Bobice su sitne, okruglaste, svetlije ili tamnije crvene boje, sa obilnim pepeljkom, debelom poko┼żicom, so─Źne, slatke i aromati─Źne. Gro┼ż─Ĺe sazreva u II epohi. I u lo┼íim godinama nakuplja 18ÔÇô20% ┼íe─çera, a naj─Źe┼í─çe znatno preko 20%. Kada prezri, kiseline mu jako opadnu. Populacija sorte daje male prinose, klonovi su mnogo rodniji.

    Ima dobru otpornost prema niskim temperaturama. Kreće srednje pozno, tako da mu ni prolećni mrazevi ne nanose mnogo štete.

    Vino ove sorte je vrlo karakteristi─Źno, izrazito aromati─Źno, naj─Źe┼í─çe sa niskim kiselinama. Ba┼í zbog ove osobine mora se voditi ra─Źuna o vremenu berbe jer, ukoliko se zakasni, kiseline jako opadnu i dobija se visoko

    alkoholizovano, neharmoni─Źno vino ┼żute boje. U okviru sorte Traminac poznato je vi┼íe

    varijacija, a najpoznatije su: crveni, beli i mirisavi.

    Bobice crvenog traminca su crvenoljubi─Źaste boje, a kod mirisavog su roze sa ┼żu─çkastosme─Ĺim nijansama.

    Mirisavi traminac je sklon rehuljanju, dok crveni traminac nije. Vino ove dve sorte se uvek razlikuje. Crveni traminac daje jako, puno vino sa vrlo slabom

    aromom. Mirisavi traminac, me─Ĺutim, ima plemeniti miris sa nijansama egzoti─Źnog vo─ça. ─Źesto dominira jedan vrlo elegantan ru┼żin ton, a posebno odli─Źnog kvaliteta zna biti nakon nekoliko godina odle┼żavanja.

    Klonovi Traminca su selekcionisani u Italiji,

    Francuskoj i Nema─Źkoj (R 1, 47, VCR 6, BB 48/1, BB 47/1, 11 Gm). Sl.104 Traminac crveni

    Prodaja vocnih loznih sadnica Traminac.
    Sl.15 Traminac crveni

    Sauvignon (sovinjon)

    Sinonimi: muskatni silvanac, Sauvignon blanc, Gros Sauvignon, Petit Sauvignon, Sauvignon jeune, Weisser Sauvignon, Muscat Sylvaner, Sauvignon bianco.

    Gaji se u svim vinogradarskim zemljama sa umerenom klimom. Najvi┼íe se gaji u Francuskoj, gde u rejonu Sauternais (Sotern) sa sortama Semillon i Muscadelle daje ─Źuvena desertna vina. U ostalim krajevima sveta se koristi za proizvodnju suvih visokokvalitetnih vina. Kod nas se gaji u vinogorjima sa kontinentalnom klimom.

    ─Źokot je vrlo bujan. Grozd je mali, zbijen, valjkast ili sa ramenom. Bobice su srednje veli─Źine, okrugle, ┼żu─çkastozelene boje sa crnim ta─Źkicama, debele poko┼żice, slatke, vrlo karakteristi─Źnog ukusa na zeleno. Gro─Ĺ┼że sazreva u II epohi.

    Daje relativno male prinose, posebno kada je poreme─çena ravnote┼ża izme─Ĺu rodnosti i bujnosti. Zahteva duga─Źku rezidbu. Ima relativno dobru otpornost na niske temperature, ali znatno slabiju nego rajnski rizling. Gro┼ż─Ĺe je osetljivo je na sivu trule┼ż.

    Vino je vrlo karakteristi─Źne, pikantno ljutkaste arome, koja podse─ça na jednu vrstu zelene trave (Solanum nigrum, pomo─çnica). Harmoni─Źno je, puno, bogato i gotovo uvek visokog kvaliteta. Za ovu sortu se u Francuskoj ka┼że da je ÔÇ×vino kraljeva i kralj vina".

    Do sada je selekcionisan veliki broj klonova ove sorte u Francuskoj i Italiji. Neki od njih su: R 3, 161, 108, ISV-F-5, Bb 297/1, 530,159, 160, 241, Kt 10, P 1

    Prodaja vocnih loznih sadnica Sauvignon (sovinjon).
    Sl.16 Sauvignon (sovinjon)

    Pinot blanc (pino blan)

    Sinonimi: burgundac beli, Pinot blanc vrai, Blanc de Champagne; Weisser Burgunder, Weissburgunder. Pinot blanc je primarni naziv sorte.

    Gaji se u ve─çini zemalja gde se gaje occidentalis sorte (Francuska, Nema─Źka, Austrija ┼ávajcarska, ZND, itd.). U na┼íoj zemlji se gaji u uslovima kontinentalne klime.

    ─Źokot je srednje bujnosti. Grozd je srednje krupan, zbijen, valjkast ili nepravilnog oblika. Bobice su male, okruglaste, sa tankom poko┼żicom, ┼żuto-zelene boje.

    Sazreva u II epohi. Daje osrednje prinose. Sorta je veoma je osetljiva na sivu plesan gro┼ż─Ĺa, od ─Źega u velikoj meri zavisi visina prinosa. Otpornost na niske temperature je vrlo dobra.

    Dobro nakuplja ┼íe─çer, ali slabije nego ┼áardone. Karakteristi─Źno je da i pri ve─çem sadr┼żaju ┼íe─çera, kiseline ostaju na visokom

    Burgundac beli

    daje harmoni─Źno, elegantno >vino, sa izra┼żenim, finim kiselinama.

    Do sada je selekcionisan veliki broj klonova ove sorte u Italiji, Francuskoj i

    Nema─Źkoj. (VCR 1, VCR 5, VCR 7, Fr

    74, Bb 54/1, 55/1).

    Prodaja vocnih loznih sadnica Pinot blanc (pino blan).
    Sl.17 Pinot blanc (pino blan)

    Pinot gris (pino gri)

    Sinonimi: burgundac sivi, crvena klevanjka, rulandec, rulendac sivi, Tokay de Alsace,

    Rul├Ąnder, Grauer Burgunder, Sz├╝rkebar├ít, Pinot grigio. Pinot gris je prema O.I.V. primarni

    naziv. Pripada grupi sorti Pinot. Gaji se u Francuskoj, u severnoj Italiji, u Rumuniji,

    Ma─Ĺarskoj, Nema─Źkoj, ┼ávajcarskoj, ZND i mnogim drugim zemljama, ali samo u uslovima kontinentalne klime. U Srbiji se tek poslednjih godina masovnije ┼íiri.

    ─Źokot je srednje bujnosti. Grozd je mali, valjkast, jako zbijen. Bobice su male, okrugle, ljubi─Źastosive boje sa izra┼żenim pepeljkom, tanke poko┼żice, so─Źne, vrlo slatke i aromati─Źne. Ponekad se u grozdovima na─Ĺe po koja bela bobica ili deo grozda sa belim

    bobicama.

    Sazreva u II epohi. Sredinom septembra redovno nakuplja oko 20% ┼íe─çera. U dobrim godinama lako dosti┼że ─Źak i 25% ┼íe─çera.

    Daje male prinose. Ima relativno visoku otpornost na niske temperature. Na botritis je osetljiva, ali u manjoj meri nego burgundac

    beli. Rod na zapercima je bezna─Źajan. Vino je harmoni─Źno, blago, sa ni┼żim kiselinama, puno, bogato, prijatne arome, vrlo ─Źesto sa ostatkom neprevrelog ┼íe─çera. Odli─Źan kvalitet

    vina kompenzuje niske prinose.

    Na pobolj┼íanju rodnosti burgundca sivog ra─Ĺeno je putem klonske selekcije u zemljama gde ova sorta ima ve─çi zna─Źaj, a to su pre svega Nema─Źka, Francuska i Ma─Ĺarska. Poznatiji klnovi ove sorte su: B10, 2/54, R 6 i VCR 5. Sl.107 Burgundac sivi

    Chardonnay (šardone)

    Sinonimi: Chardonnay blanc (primarni naziv), Arboisier, Arnoison, Chablis, Pinot blanc Chardonnay. U pro┼ílosti, izme─Ĺu sorti Pinot blanc i Chardonnay, nisu pravljene razlike. Smatralo se da su to sinonimi iste sorte. Nedavno je analizom DNK dokazano da je Chardonnay nastao hibridizacijom Pinot blanc-a i sorte a Gouais blanc (Bowers, Meredith, 1997).

    ┼áardone je popularna vinska sorta u celom svetu. Uspe┼íno se gaji u uslovima tople i hladnije klime. Najvi┼íe je rasprostranjena u Francuskoj u ┼áampanji, zatim u SAD u Kaliforniji. U manjoj meri se gaji u Nema─Źkoj, ┼ávajcarskoj, Austriji, ─Źehoslova─Źkoj, Rumuniji, Ma─Ĺarskoj, Ju┼żnoj Africi i Australiji. U na┼íoj zemlji se tek u poslednjoj deceniji intenzivnije podi┼żu vinogradi sa ovom sortom. ─Źokot je srednje bujnosti. Po listu je najlak┼íe razlikovati ┼íardone od burgundca belog: Kod ┼íardonea osnovu dr┼íkinog ureza oivi─Źavaju nervi, dok kod burgundca belog izvan ovih nerava ima jo┼í lisnog tkiva.Grozd ┼íardonea je mali, valjkast, srednje zbijen. Bobice su beli─Źastozelene, male, okrugle, so─Źne, karakteristi─Źne arome. Rano zapo─Źinje vegetaciju,

    nekoliko dana pre ostalih Pinot sorti, a sazreva u II epohi.

    Nakuplja mnogo šećera. Šardone se odlikuje relativno malom rodnošću. U ovom pogledu zaostaje za burgundcem belim. Ni pri

    većim prinosima ne dolazi do narušavanja kvaliteta.

    Vrlo ─Źesto ┼íardone po kvalitetu vina nadma┼íuje burgundac beli.

    Otpornost na niske temperature je dobra, ali je sorta osetljiva na sivu plesan gro┼ż─Ĺa.

    Vino je karakteristi─Źno, harmoni─Źno, elegantno, puno, sa diskretnom ali jasnom aromom i lepim vo─çnim kiselinama, vrlo ─Źesto sa malo neprevrelog ┼íe─çera.

    Klonska selekcija ove sorte vr┼íena je u Francuskoj, Nema─Źkoj, Italiji, ZND, Bugarskoj, Ma─Ĺarskoj i u drugim zemljama. Poznatiji klonovi su: R 6, R 8, 95, 76, VCR 10, SMA 127, Bb 116/1, Bb 75/1, 548, SMA 123, SMA 130, STWA 95-530, VCR 10,VCR 11.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Sardone.
    Sl.18 Sardone

    Muscat ottonel (muskat otonel)

    Sinonimi: Misket Ottonel, mirisavka, Muscadel Ottonel, Ottonel, Ottonel Frontignan i dr. Sortu je stvorio Robert Moro, vrtlar iz francuskog grada An┼żera. Budu─çi da jako li─Źi na ┼áaslu, najverovatnije da joj je jedan roditelj ova sorta. Galet (1958ÔÇô1964) smatra da je drugi roditelj Muscat de Saumuir.

    Pored sorte ┼żuti muskat, ovo je najpoznatija muskatna sorta za bela vina. Najvi┼íe se gaji u Francuskoj (u pokrajini Alzas), Nema─Źkoj, Austriji, ─Źehoslova─Źkoj i Ma─Ĺarskoj. U Srbiji se gaji u severnja─Źkim vinogorjima, ali na malim povr┼íinama.

    ─Źokot je slabije bujnosti od ┼íasle. Grozd je mali, srednje zbijen. Bobice su beli─Źasto┼żute boje, sa sun─Źane strane r─Ĺaste, srednje krupno─çe, okrugle, hrskave, sa izra┼żenom muskatnom aromom.

    Gro┼ż─Ĺe sazreva rano (I epoha). Nakuplja ne┼íto vi┼íe ┼íe─çera od ┼íasle, ali retko kad dosti┼że 20%. Lako gubi kiseline. Daje relativno male prinose. Sorta je osetljiva na vremenske prilike u cvetanju te ─Źesto rehulja. Otpornost na niske temperature i na sivu plesan je veoma dobra. Vino ima jak muskatni miris, manji sadr┼żaj ekstrakta, a vrlo ─Źesto i manji sadr┼żaj kiselina. Zbog intenzivnog mirisa veoma je pogodna za kupa┼żu sa drugim sortama koje

    oskudevaju u mirisu. Zbog slabe bujnosti treba je kalemiti na bujnije

    podloge, na primer Kober 5 BB, i saditi je na plodnijim zemlji┼ítima. U Ma─Ĺarskoj je selekcionisan klon Kt 16, 2/1. Sl.109 Muskat otonel

    Prodaja vocnih loznih sadnica Muskat otonel.
    Sl.19 Muskat otonel

    Rizling italijanski

    Sinonimi: talijanski rizling, italijanski rizling, gra┼íevina, talijanska gra┼íevina, gra┼íac, gra┼íica, la┼íki rizling, Welschriesling, Olaszrizling; Rizling vla┼ísky, Rizling italien, Riesling italico. Poreklo nije sasvim sigurno utvr─Ĺeno. Prema nekim autorima sorta poti─Źe iz Francuske ali postoje i podaci o autohtonom poreklu (Lazi─ç, 1981).

    Na velikim povr┼íinama se gaji u mnogim vinogorjima Panonske nizije, po─Źev od isto─Źne Austrije, ju┼żne Moravske, Slova─Źke, Ma─Ĺarske, pa sve do zapadne Rumunije. U Vojvodini je po povr┼íinama na prvom mestu.

    ─Źokot je srednje bujnosti sa uspravnim lastarima. Grozd je mali, sa krilcem, valjkast, zbijen. Bobice su male, okrugle, sa jasno istaknutim pupkom, ┼żu─çkastozelene, neutralne arome.

    Rizling italijanski u prole─çe srazmerno kasno zapo─Źinje vegetaciju. Kasno ulazi u ┼íarak, a sazreva u III epohi. Mo┼że se re─çi da je u pogledu rodnosti veoma pouzdana sorta. Dobro i redovno ra─Ĺa. Ima rodne zaperke.

    Sorta rizling italijanski je srednje osetljiva na sivu plesan gro┼ż─Ĺa. Zbijen grozd, tanka poko┼żica i kasno sazrevanje su faktori koji pove─çavaju rizik, te u godinama sa ki┼ínim jesenima mogu nastupiti zna─Źajne ┼ítete od botritisa.

    Otpornost rizlinga italijanskog na niske temperature je srazmerno dobra. Slabija je u ovom pogledu od rajnskog rizlinga, ali bolja od sovinjona ili semiona. U prole─çe kasno zapo─Źinje vegetaciju, te joj ne preti velika opasnost od poznih prole─çnih mrazeva. Daje kvalitetna bela vina. Nekih godina, sa odre─Ĺenih lokaliteta, dobija se i vrhunsko vino.

    Vina sorte rizling italijanski odlikuju se zelenkasto┼żu─çkastom bojom, ─Źistim vinskim mirisom, harmoni─Źnim ukusom. Uglavnom se proizvode kao suva vina, a samo izuzetno sa malo zaostalog, neprevrelog ┼íe─çera.

    Na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, u Sremskim Karlovcima, 1975. stvorena su i priznata tri klona Rizlinga italijanskog: SK ÔÇô 13, SK-54 i SK ÔÇô 61. Najvi┼íe se pro┼íirio klon SK 54 (Ivani┼íevi─ç i sar 2008a, 2008b).

    Prodaja vocnih loznih sadnica Rizling-italijanski.
    Sl.20 Rizling italijanski

    M├╝ller Thurgau (Miler Turgau)

    Sinonimi: rizvanac, Rizlingsilvani (u Ma─Ĺarskoj), Riesling x Silvaner (u ┼ávajcarskoj)

    Sortu je 1882. godine stvorio Herman M├╝ller iz mesta Thurgau u Nema─Źkoj. Prema autoru, sorta je nastala iz ukr┼ítanja Riesling x Silvaner. Me─Ĺutim, novija geneti─Źka istra┼żivanja mikrosatelita su dokazala da je ova sorta nastala iz ukr┼ítanja rajnskog rizlinga i jedne varijacije ┼íasle.

    Danas je ova sorta po povr┼íinama u Nema─Źkoj na prvom mestu. U toku poslednje dve decenije intenzivno se pro┼íirila u ┼ávajcarskoj, Austriji, Slova─Źkoj i Ma─Ĺarskoj. Kod nas se malo gaji, ali se proizvo─Ĺa─Źi poslednjih godina ne┼íto vi┼íe interesuju za nju.

    ─Źokot je bujan. Grozd je srednje krupan ili krupan, naj─Źe┼í─çe rastresit ili malo zbijen. Bobice su ovalne, ┼żu─çkastozelene, aromati─Źne. Rano zapo─Źinje vegetaciju i rano sazreva. Sredinom septembra nakuplja 18ÔÇô 20% ┼íe─çera. Daje vrlo visoke prinose. Otpornost na niske temperature je relativno slaba. Turgau Vino se odlikuje vrlo karakteristi─Źnom sortnom aromom po kojoj se lako raspoznaje. Ponekad ima ne┼íto ni┼żi sadr┼żaj kiselina.

    Sinonimi: burgundac crni, Sp├Ątburgunder, Blauer Burgunder, Blauer sp├Ątburgunder, Pino ─Źornij, Burgundske modre, Kis burgundi.

    U ─Źuvenim francuskim vinogorjima Burgundiji i ┼áampanji je osnovna sorta. Gaji se u kontinentalnim vinogorjima u mnogim zemljama Evrope: Nema─Źkoj, ┼ávajcarskoj, Austriji, Slova─Źkoj, Ma─Ĺarskoj, Rumuniji i Srbiji.

    ─Źokot je srednje bujnosti. Grozd je mali, zbijen, valjkastog oblika. Bobice su male, okrugle, so─Źne, plavocrne boje sa puno pepeljka. Sok je bezbojan. Sazreva u II epohi. Oplodnja je normalna. Daje male i osrednje prinose. Gro┼ż─Ĺe je osetljivo na sivu plesan. Otpornost prema niskim temperaturama je veoma dobra. Dobro nakuplja ┼íe─çer i ne gubi kiseline. Vino ove sorte je redovno visokog kvaliteta, karakteristi─Źnog sortnog mirisa, rubin crvene boje. Stara vina dobijaju ciglacrvenu boju. Na ukusu je harmoni─Źno i bar┼íunasto. U Francuskoj se mnogo koristi za proizvodnju ┼íampanjca. U ovu svrhu prerada se vr┼íi po postupku za bela vina. U ostalim zemljama Evrope koristi se za proizvodnju suvih crnih vina.

    U okviru Pinot noir-a selekcionisano je mnogo klonova u Francuskoj, Nema─Źkoj, ┼ávajcarskoj, Rusiji. Poznatiji klonovi su: 115, 667, 777, P 1, 828, R 4, VCR 18, VCR 20, SMA 185.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Burgundac crni.
    Sl.21 Burgundac crni

    Cabernet sauvignon (kaberne sovinjon)

    Sinonimi: Petit vidure, Petit cabernet.

    Sorta je poreklom iz ─Źuvenog bordovskog vinogorja u zapadnoj Francuskoj. Na bazi analiza DNK je ustanovljeno da je nastala iz ukr┼ítanja Cabernet franc x Sauvignon blanc (Bowers; Meredith, 1997).

    Sorta je poznata i cenjena skoro u svim vinogradarskim zemljama sveta. Svuda daje vina najvišeg kvaliteta. Kod nas se gaji na Kosovu, u centralnoj Srbiji i u Vojvodini.

    Kaberne sovinjon formira sna┼żan ─Źokot. Grozd je mali (60ÔÇô70 g), rastresit ili srednje zbijen. Bobice su male, okrugle, sa debelom, tamnoplavom poko┼żicom i obilnim pepeljkom. Sok je bezbojan. Karakteristi─Źan je ukus gro┼ż─Ĺa sli─Źan jednoj vrsti trave (Aristolochia clematitis). Sazreva u III epohi. Populacija sorte daje vrlo male prinose, retko kad ve─çe od 8 t/ha. Sl.113 Kaberne sovinjon

    Gro┼ż─Ĺe ne truli. Sorta se odlikuje velikom otporno┼í─çu na mrazeve.

    Dobro nakuplja ┼íe─çer u ┼íiri. Vina su visokog kvaliteta, vrlo karakteristi─Źnog, pikantnog mirisa koji podse─ça na ┼íumsku ljubi─Źicu, intenzivno crvene boje, harmoni─Źnog ukusa. Na tr┼żi┼íte dolaze tek nakon odle┼żavanja 2ÔÇô3 godine u drvenim buradima. Mlada vina su gruba. Poznatiji klonovi su: 337, 685, R 5, VCR 8, VCR 19, ISV FV 5, ISV FV 6 ISV

    Prodaja vocnih loznih sadnica Kaberne sovinjon.
    Sl.22 Kaberne sovinjon

    Merlot (merlo)

    Nema sinonima. U svim zemljama gde se gaji, zove se merlo.

    Gaji se u Francuskoj u vinogorju Bordoa, ali i u mnogim drugim zemljama. Zna─Źajne povr┼íine zauzima na Kosovu, u centralnoj Srbiji i Vojvodini.

    ─Źokot je bujan. Grozd je mali (oko 100 g), rastresit. Bobice su male, okrugle, sli─Źnog ukusa kao kaberne frank. Sazreva u III epohi. Nije osetljiva na sivu plesan gro┼ż─Ĺa.

    Po otpornosti na niske temperature zaostaje za kaberne sovinjonom. Daje osrednje prinose. Merlo redovno nakuplja oko 20% šećera u širi.

    Vino je redovno visokog kvaliteta, sa karakteristi─Źnom sortnom aromom, koja je slabije izra┼żena nego u kaberne sovinjona. Vino je cenjeno na doma─çem i inostranom tr┼żi┼ítu.

    U Francuskoj i Italiji postoje

    selekcionisani klonovi merloa. Va┼żniji klonovi su: 181, 182,348, R 3, R 12, VCR 101, VCR 1, ISV 1 V4, ISV FV 5, Bb 348/1, Kt 9.

    Sl. 114 Merlo

    Prodaja vocnih loznih sadnica Burgundac crni.
    Sl.21 Burgundac crni

    Gamay (Game)

    Sinonimi : Gamay Beaujolais, Game crni

    Vrlo stara francuska sorta koja se najvi┼íe gaji u Francuskoj u pokrajini Bo┼żole (Beaujolais). Kod nas je zauzela zna─Źajne povr┼íine u centralnoj Srbiji i na Kosovu.

    ─Źokot je srednje bujnosti. Grozd je srednje veli─Źine ili mali, valjkast, zbijen, na kratkoj dr┼íci. Bobice su male, okrugle, tamno plave boje, tanke poko┼żice, so─Źne, neutralnog

    ukusa. Gro┼ż─Ĺe sazreva u II epohi. Oplodnja je dobra i redovna. Sorta se odlikuje visokom otporno┼í─çu na niske temperature. Gro┼ż─Ĺe je osetljivo na sivu plesan. Vino Gamea je crvene boje, prijatnog mirisa, harmoni─Źnog ukusa. Obi─Źno mu treba malo poja─Źavati intenzitet boje.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Game.
    Sl.22 Game

    Gamay teinturier (Game tenturije)

    Sinonimi: Gamay Freaux, Game bojadiser Verovatno mutacija Gamea crnog. Nalazi

    se na manjim površinama u vinogradarskim

    rejonima sa kontinentalnom klimom gde se

    gaje crne sorte. Kod nas ga ima na u┼żem podru─Źju Srbije i na Kosovu.

    ─Źokot je srednje bujnosti. Grozd je mali, zbijen, bobice su male, sa tankom poko┼żicom crne boje, so─Źne konzistencije, sa intenzivno obojenim sokom. Gro┼ż─Ĺe sazreva u II epohi. Oplo─Ĺava se normalno. Srednje je rodnosti. Prema niskim temperaturama ispoljava bolju otpornost od Alikant bu┼íea. Prema sivoj plesni je otporniji od Gamea crnog. Game bojadiser dobro nakuplja ┼íe─çer. Daje intenzivno obojeno vino, bogato ekstraktom. Koristi se za popravku boje drugim sortama, pre svega Gameu, Bur-gundcu crnom i Prokupcu.


    Alicante Henri Bouschet (Alikant Enri Buše)

    Alicante Bouschet (u Francuskoj i mnogim drugim zemljama); Alikant buše; Garnacha tintorera; Tinto velasco (u Španiji)

    Sortu je stvorio 1855. godine Henri Bouschet iz ukr┼ítanja: Petit Bouschet (Teinturier du Cher x Aramon) x Grenache. Ovo je verovatno najvi┼íe rasprostranjena sorta od svih bojadisera. U Francuskoj je ima najvi┼íe na jugu (u regionima Languedoc, Provence i Sud-Ouest). Gaji se Italiji, Gr─Źkoj, ┼ápaniji, Kaliforniji, Argentini, Peruu, Al┼żiru, Maroku, Tunisu,

    Ma─Ĺarskoj, Bugarskoj. Kod nas se mo┼że na─çi u regionima gde se gaje crne sorte. Grozd je srednje veli─Źine (180ÔÇô200 g), srednje zbijen. Bobice su male, okrugle, sa debelom poko┼żicom, plavocrne, so─Źne, obojenog soka, kiselog ukusa.

    Sazreva kasno (kraj III epohe). Vino je jako kiselo, grubo i mo┼że da se koristi samo za kupa┼żu u cilju popravke boje. Srednje je osetljiva na sivu plesan. Prema niskim temperaturama je osetljivija od Game bojadisera.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Alikant buse.
    Sl.23 Alikant buse

    Preporu─Źene/dozvoljene internacionalne sorte vinove loze -stone


    Cardinal (Kardinal)

    Kardinal je dobijen ukr┼ítanjem sorti Flame Tokay x Ribier, 1939. godine u Kaliforniji. Sorta je poznata i cenjena u celom svetu, a najvi┼íe se gaji u SAD, Italiji, Francuskoj i u mnogim drugim zemljama gde se proizvodi stono gro┼ż─Ĺe.

    ─Źokot je vrlo bujan. Grozd je veliki, razgranat, srednje zbijen. Bobice su vrlo krupne, ujedna─Źene veli─Źine, ali ─Źesto neujedna─Źene boje. Poko┼żica je ljubi─Źastoplave boje, dosta debela, ali ne smeta pri jelu. Meso je ─Źvrsto, hrskavo. Sadr┼żaj ┼íe─çera u ┼íiri je mali (oko 13%) , ali zbog malog sadr┼żaja kiselina gro┼ż─Ĺe deluje vrlo slatko.

    Kardinal u prole─çe relativno kasno zapo─Źinje vegetaciju, dok mu gro┼ż─Ĺe sazreva vrlo rano. Odlikuje se vrlo visokom rodno┼í─çu. Dovoljno je da se re┼że kratko jer ima rodna i donja okca. U cilju dobijanja ┼íto kvalitetnijeg stonog gro┼ż─Ĺa, korisno je odmah posle zametanja bobica odse─çi vrh grozda, manje ogranke grozda koji su slabije oplo─Ĺeni, pa ─Źak i ceo lo┼íe oplo─Ĺen grozd. Preostalo gro┼ż─Ĺe tada bude lep┼íeg izgleda.

    Kardinal je veoma osetljiv na niske temperature, ali se dobro regeneri┼íe. Ra─Ĺa i na zapercima. Kada u fazi sazrevanja gro┼ż─Ĺa padne ki┼ía, bobice pucaju polukru┼żno, oko peteljke.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Kardinal.
    Sl.24 Kardinal

    Chasselas (šasla)

    Sinonimi: plemenka bela i crvena, ┼żlahtnina; Chasselas blanc, Chasselas dor├ę, Chasselas rouge.

    ┼áasle ─Źine grupu vrlo starih sorti koje su poreklom sa istoka. Ime Chasselas verovatno poti─Źe od naziva gradi─ça u Francuskoj, gde je u XVI veku doneta iz Turske. Iz Francuske se zatim raznosila u druge zemlje. Poznata je u celom svetu.

    Na velikim povr┼íinama se gaji u Francuskoj, ┼ávajcarskoj, Nema─Źkoj, Austriji, Slova─Źkoj, Ma─Ĺarskoj, Rumuniji, Sloveniji, Hrvatskoj. U Srbiji se gaji ne┼íto manje.

    ─Źokot je srednje bujnosti. Grozd je srednje veli─Źine, naj─Źe┼í─çe sa krilcem, srednje zbijen. Bobice su srednje veli─Źine sa tankom, ─Źvrstom, prozirnom i topivom poko┼żicom. Okruglog su oblika, bogate sokom, malo hrskave, prijatnog, neutralnog ukusa. Boja bobica je zelenkosto┼żuta, a sa osun─Źane strane zlatno┼żuta. Kod crvene ┼íasle boja varira od svetloroze, preko crvene do ljubi─Źaste.

    Sazreva u I epohi. U Vojvodini ┼íasla sazreva u prvoj polovini septembra, a u dobrim godinama gro┼ż─Ĺe mo┼że da se jede ve─ç krajem avgusta.

    Visoke je rodnosti. I donja okca su relativno visoke rodnosti. Ima visoku otpornost na niske temperature. U ovom pogledu skoro da nema konkurenta kod stonih sorti. ┼áasla je sorta kombinovanih svojstava odnosno mo┼że se koristiti za jelo u sve┼żem stanju, a mo┼że se i prera─Ĺivati u vino. U ┼ávajcarskoj i Nema─Źkoj, na primer, koristi se samo za vino.

    Nakuplja relativno malo ┼íe─çera. Za stono gro┼ż─Ĺe je to dovoljno. Za vino se obi─Źno malo kasnije bere. Od ┼íasle se dobija tanko, pitko vino, stonog kvaliteta, neutralnog mirisa, sa finim kiselinama.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Burgundac crni.
    Sl.25 Sasla bela

    Muscat Hamburg (muskat hamburg)

    Sinonimi: Muscat de Hambourg, Black Hamburg, Black Muscat of Alexandria, Muskat gamburskij, Misket hamburški, hamburški muskat.

    Stara sorta nastala u Engleskoj. Najverovatnije je dobijena iz ukrštanja sorti aleksandrijski muskat x Frankethal (Trollinger).

    Muskat Hamburg je poznat u celom svetu, a u mnogim zemljama se gaji na ve─çim povr┼íinama: Francuska, Italija, ZND, Ma─Ĺarska, Rumunija, Bugarska, Srbija.

    Muskat Hamburg ima bujan ─Źokot. Grozd je srednje veli─Źine, razgranat, rastresit. Peteljkovina je zelena i lako se lomi. Bobice su krupne, ovalne, neujedna─Źene po veli─Źini i boji. Bobice u grozdu ne sazrevaju ravnomerno tako da pored lepo obojenih, tamnoplavih, ─Źesto u grozdu bude poneka bobica crvene boje ┼íto zna─Źajno naru┼íava izgled grozda. Najve─ça

    vrednost muskat hamburga je izvanredno fini muskatni, harmoni─Źan ukus gro┼ż─Ĺa. Poko┼żica je tanka, ─Źvrsta. Pulpa je srednje ─Źvrsta.

    Sazreva krajem II epohe. Velike je rodnosti. Dobro nakuplja ┼íe─çer. Za dobijanje kvalitetnog stonog gro┼ż─Ĺa korisno je da se makazama odseku vrh i bo─Źna grananja grozda sa sitnijim bobicama. Preostale bobice ─çe tada biti krupnije i ujedna─Źenije po veli─Źini i boji. Ne ra─Ĺa na zapercima.

    Otpornost prema niskim temperaturama je relativno dobra. Gro┼ż─Ĺe se ne transportuje najbolje, niti se mo┼że dugo ─Źuvati u hladnja─Źi. Od ostataka stonog gro┼ż─Ĺa proizvodi se muskatno stono vino svetlocrvene boje i rakija lozova─Źa. Sl.121 Muskat Hamburg

    Prodaja vocnih loznih sadnica Muskat hamburg.
    Sl.26 Muskat hamburg

    Ljana

    Ljana je moldavska sorta nastala ukr┼ítanjem ─Źau┼ía belog i sorte Pierelle.

    Prvih dana septembra ─Źokote krase rastresiti, srednje krupni grozdovi, sa lepim, belo-┼żutim, krupnim, izdu┼żenim i ujedna─Źenim po veli─Źini bobicama. Pulpa je meka, prijatnog, aromati─Źnog ukusa, sli─Źna ─Źau┼íu. Veoma je otporna prema plamenja─Źi i pepelnici i mo┼że se gajiti bez hemijske za┼ítite.

    Na┼żalost, osetljiva je na niske zimske temperature, a tako─Ĺe i na nepovoljne uslove u vreme cvetanja, zbog ─Źega je nekih godina oplodnja slabija a prinos manji.

    Ljana se preporu─Źuje za gajenje na oku─çnici i na manjim povr┼íinama, na terenima gde nema opasnosti od izmrzavanja. Sl.122 Ljana

    Prodaja vocnih loznih sadnica ljana.

    Moldova

    Moldova je vrlo uspe┼ína kombinacija pozitivnih osobina roditeljskih partnera SV 12375 i guzalj kara, stvorena u Moldaviji. Vrlo je bujna i vrlo rodna sorta. Gro┼ż─Ĺe sazreva po─Źetkom oktobra, dobro se transportuje i dobro ─Źuva u hladnja─Źi. Grozdovi su krupni, rastresiti, bobice velike, jajaste, tamnoplave, sa obilnim pepeljkom, neutralnog, osve┼żavaju─çeg ukusa. Moldova je kompleksno otporna na gljivi─Źne bolesti i mo┼że se gajiti bez hemijske za┼ítite. Prema niskim temperaturama je znatno otpornija od ve─çine stonih sorti. Srednje je osetljiva na filokseru. Preporu─Źuje se za gajenje na oku─çnici, manjim i ve─çim povr┼íinama, ali na dobro osun─Źanim polo┼żajima.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Moldova.
    Sl.27 Moldova

    Kišmiš moldavski

    Sorta je stvorena u ki┼ími┼í pokrajini. Nalazi se na doma─çoj sortnoj listi. Bujna je i vrlo rodna. Besemena sorta ali sa mekim semenkama. Sazreva u drugoj epohi. Grozd je vrlo krupan, izdu┼żen, razgranat. Bobice su krupne,ovalne,ljubi─Źaste boje sa obilnim pepeljkom, ─Źvrste konzistencije, sa 1Ôłĺ3 meke semenke. Gro┼ż─Ĺe se dobro transportuje. >

    Prodaja vocnih loznih sadnica Kismis moldavski
    Sl.28 Kismis moldavski

    Viktoria

    Viktoria je nova rumunska sorta stvorena ukr┼ítanjem kardinala i afuz alija. Vrlo brzo se pro┼íirila u Evropi i predstavlja jednu od najva┼żnijih stonih sorti u Rumuniji, Gr─Źkoj i Italiji. Bujna sorta velike i redovne rodnosti. Ima krupne, kupaste, rastresite grozdove prose─Źne mase oko 600 g. Bobice su vrlo krupne, zelenkasto ┼żute, izdu┼żene, neutralnog ukusa. Sazreva u II epohi. Daje veliki procenat tr┼żi┼íno vrednog stonog gro┼ż─Ĺa. U fru┼íkogorskom vinogorju kvalitet stonog gro┼ż─Ĺa varira u zavisnosti od klimatskih uslova. Ako u vreme cvetanja pada ki┼ía, oplodnja je slabija, grozdovi rehuljavi sa puno sitnih, neoplo─Ĺenih bobica. Gro┼ż─Ĺe se dobro transportuje. Perspektivna je sorta.

    Prodaja vocnih loznih sadnica viktoria
    Sl.28 viktorija

    Michelle Palieri (Mikele palieri)

    Mikele palijeri je nova italijanska sorta autora M. Palieria, stvorena ukr┼ítajem sorti Ribier i Red malaga. U poslednjih nekoliko godina po─Źela se intenzivnije ┼íiriti u Srbiji.

    Velike je bujnosti i rodnosti. Grozd je veliki (oko 800 g), razgranat i rastresit, bobice krupne, ovalne, crnoljubi─Źaste boje, neutralnog ukusa. Boja bobica nije uvek ujedna─Źena. Sadr┼żaj ┼íe─çera u ┼íiri je od 14 do 15%, a kiselina 6 g/l. U Fru┼íkoj gori sazreva sredinom septembra. Gro┼ż─Ĺe dobro podnosi transport. Perspektivna sorta.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Michelle Palieri (Mikele palieri)
    Sl.30 Michelle Palieri (Mikele palieri)

    Black magic (Blek med┼żik)

    Moldavska novija stona sorta stvorena ukr┼ítanjem Moldove i sorte Mar┼íalski. Bujna sorta, dobre rodnosti. Sklona je rehuljanju, naro─Źito ako u vreme cvetanja pada ki┼ía. Grozd je veliki (400600 g), razgranat, bobice krupne, izdu┼żene, ─Źvrste, tamno plave boje, neutralnog ukusa. U uslovima fru┼íkogorskog vinogorja sorta sazreva u drugoj dekadi avgusta (vrlo rana sorta). Gro┼ż─Ĺe se mo┼że dugo ─Źuvati na ─Źokotu bez gubitka dobrih organolepti─Źkih

    Sl.126 Mikele Palieri svojstava. Srednje je osetljiva prema gljivi─Źnim bolestima. Perspektivna sorta.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Black magic (Blek med┼żik)
    Sl.32 Black magic (Blek med┼żik)

    3. Preporu─Źene/dozvoljene doma─çe stvorene sorte -vinske

    Generacije doma─çih oplemenjiva─Źa su decenijama radile na stvaranju novih vinskih i stonih sorti vinove loze imaju─çi u vidu specifi─Źnosti na┼íeg podneblja, ukus i zahteve potro┼ía─Źa. Na Oglednim poljima Poljoprivrednog fakulteta iz Novog sada i Zemuna, u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo u Ni┼íu, tokom 70 godina oplemenjiva─Źkog rada stvoren je ve─çi broj vinskih i stonih sorti vinove loze (Cindri─ç i sar. 2002; Cindri─ç, Kora─ç 2002, 2006; Cindri─ç i sar. 2003a, 2003b; Kora─ç i sar. 2005, 2006, 2008; Nikoli─ç i sar. 2008, 2009. Neke od ovih sorti su se zna─Źajno pro┼íirile u Srbiji, a neke se gaje i u drugim zemljama. U zavisnosti od faza i ciljeva oplemenjiva─Źkog rada razlikujemo tri grupe doma─çih novostvorenih sorti: Sorte pobolj┼íanih proizvodnih karakteristika u odnosu na stare autohtone sorte (vinske: neoplanta, ┼żupljanka, sila, godominka, ┼żupski bojadiser, probus; stone: beogradska rana, demir kapija, gro─Źanka, radmilova─Źki muskat, srbija i dr.); Sorte otporne na niske zimske temperature: liza, petra, mila, rani rizling, zlata; Sorte otporne na mrazeve i gljivi─Źne bolesti koje su namenjene za integralnu i organsku proizvodnju gro┼ż─Ĺa i vina: lasta, karmen, petka, rubinka, ba─Źka, morava, panonia, frajla, mediana, lucia;


    Neoplanta

    Ime je dobila po latinskom nazivu grada Novog Sada. Ovo je bela vinska sorta

    stvorena je u Institutu za vinogradarstvo i vo─çarstvo u Sremskim Karlovcima, iz ukr┼ítanja smederevke i traminca. Autor je dr D. Milisavljevi─ç. Priznata je 1970.godine. Najvi┼íe se pro┼íirila u fru┼íkogorskom vinogorju, ali je ima i na u┼żem podru─Źju Srbije.

    ─Źokot je vrlo bujan. Sazreva u II epohi. Po rodnosti nadma┼íuje Traminac, ali prinos jako oscilira po godinama. Veoma je osetljiva na niske temperature, na sivu plesan i na pepelnicu. Zahteva dugu rezidbu. Bujnog je rasta i razvija mnogo zaperaka. Sklona je

    formiranju gustog špalira, a kao posledica toga, slabije se oplodi.

    Dobro nakuplja ┼íe─çer, gotovo redovno oko 20%. Sadr┼żaj kiselina je relativno nizak. Vino ima izrazit, intenzivan miris, sli─Źan muskatu. Puno je, sa visokim sadr┼żajem alkohola, ili sa zaostalim, neprevrelim ┼íe─çerom. Pogodna je za proizvodnju specijalnih slatkih, muskatnih vina. ─Źak i rakija komovica ispe─Źena od Neoplante ima karakteristi─Źan miris. Potrebno je izvr┼íiti klonsku selekciju.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Neoplanta
    Sl.34 Neoplanta

    ┼Żupljanka

    Sorta je dobila ime po rodnom kraju autora, D. Milisavljevića. Stvorena je u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, iz ukrštanja prokupca i crnog burgundca. Priznata je 1970. godine.

    Najvi┼íe vinograda sa ovom sortom je posa─Ĺeno u Fru┼íkoj gori (Irig, Erdevik, Petrovaradin, Sremski Karlovci).

    ─Źokot je vrlo bujan. List je veliki, petodelan ili trodelan, tamnozelen, bez sjaja. Nali─Źje lista je bar┼íunasto maljavo. Grozd je valjkasto kupast, srednje zbijen sa dugom, zelenom dr┼íkom. Bobice su srednje veli─Źine, ovalne, zeleno┼żute boje sa izra┼żenim mrkim ta─Źkicama. Poko┼żica je ─Źvrsta, meso so─Źno, bez posebne arome, osve┼żavaju─çe slatkog ukusa. Sl.129 ┼żupljanka

    Sazreva na po─Źetku III epohe. Daje visoke i redovne prinose. Odgovaraju joj visoki uzgoji i me┼íovita rezidba. Zbog vrlo sna┼żnog ─Źokota treba je saditi na ne┼íto ve─çe rastojanjima. Otpornost prema niskim temperaturama je osrednja. Otporna je na sivu plesan, a vrlo osetljiva na peronosporu i oidium. Kod redovne za┼ítite, o ovome treba posebno voditi ra─Źuna.

    Dobro nakuplja ┼íe─çer. Krajem septembra ili po─Źetkom oktobra, u Fru┼íkoj gori, redovno nakuplja oko 20% ┼íe─çera i uz to ima visok sadr┼żaj kiselina (9ÔÇô12 g/l). Po sastavu kiselina ┼żupljanka je specifi─Źna jer sadr┼żi vi┼íe jabu─Źne nego vinske kiseline.

    Vino je ┼żutozelene boje, osve┼żavaju─çe, puno, sa ─Źistim, prijatnim vinskim bukeom. Po kvalitetu vina obi─Źno malo zaostaje za rizlingom italijanskim. Priznata su 4 klona (SK 30, SK 34, SK 37 I SK 60) (Medi─ç, 2011).

    Prodaja vocnih loznih sadnica zupljanka
    Sl.36 ┼Żupljanka

    Sila

    Sila je stvorena na Oglednom polju Poljoprivrednog fakultata iz Novog Sada, u

    Sremskim Karlovcim, ukrštanjem kevidinke i šardonea. Priznata je 1988. godine. Autori su

    S. Lazi─ç, V. Kova─Ź i P. Cindri─ç. Dobila je ime po inicijalima prvog autora dr Sime Lazi─ça. Za sada se pro┼íirila u fru┼íkogorskom vinogorju.

    ─Źokot je srednje bujnosti. Grozd je razgranat i rastresit, prose─Źne mase oko 200 grama. Bobice su sitne, okrugle, zelenkastobele, sa obilnim pepeljkom.

    Pozno kre─çe i pozno sazreva (po─Źetak III epohe. Rodnost okaca i lastara je velika. Rodna su i donja okca. Daje visoke prinose. Odlikuje se visokom otporno┼í─çu na sivu plesan gro┼ż─Ĺa. Po otpornosti prema niskim temperaturama znatno je slabija od rizlinga italijanskog. Ovu osobinu, kao i kasno sazrevanje, treba imati u vidu pri izboru terena za sadnju vinograda.

    U odnosu na rizling italijanski nakuplja ne┼íto manje ┼íe─çera i ima ni┼że kiseline. Vino sile je lako, harmoni─Źnog ukusa, sa diskretnom, prijatnom aromom ┼íardonea. Ovo je vrlo perspektivna sorta.

    Prodaja vocnih loznih sadnica sila
    Sl.37 Sila

    Godominka

    Nastala je iz samooplodnje Smederevke na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta iz zemuna. Autori su L. Avramov i saradnici. Priznata je 1985. Godine. Gaji se na u┼żem podru─Źju Srbije. Ovo je bujna i rodna sorta. Grozd je srednje veli─Źine sa srednje krupnim, okruglim bobicama, ┼żutozelene boje. Sazreva krajem II epohe. Vrlo dobro nakuplja ┼íe─çer. Vino je visoko kvalitetno, harmoni─Źno, pitko, sa veoam prijatnim muskatnim mirisom, tipa Traminca mirisavog.

    Prodaja vocnih loznih sadnica godominke
    Sl.38 Godominka

    Petra

    Sorta je stvorena na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, ukr┼ítanjem sorti Kunbarat x Traminac. Priznata je 1991. godine. Autori su P. Cindri─ç i V. Kova─Ź. Do sada se pro┼íirila samo u fru┼íkogorskom vinogorju.

    Razvija sna┼żan ─Źokot sa velikim brojem duga─Źkih lastara. Grozd je mali, zbijen, ponekad malo slabije oplo─Ĺen. Bobice su male, okrugle, sivkastozelene, aromati─Źne.

    Petra zapo─Źinje vegetaciju za oko tri dana ranije od traminca, a sazreva pribli┼żno istovremeno sa njim. Po rodnosti ga znatno nadma┼íuje. Veoma dobro nakuplja ┼íe─çer u ┼íiri i ima izra┼żen miris, te bi mogla biti pogodna za proizvodnju prirodnih desertnih vina. Vino je visokokvalitetno, bogato, sa vrlo izra┼żenom aromom.

    Petra se odlikuje smanjenom osetljivo┼í─çu na plamenja─Źu i sivu plesan, ali je jako osetljiva na pepelnicu. Otporna je na niske zimske temperature, ali rano zapo─Źinje vegetaciju te postoji rizik od poznih prole─çnih mrazeva. Olak┼íavaju─ça okolnost je ─Źinjenica da ima dobru rodnost suo─Źica. Sl.132 Petra

    Prodaja vocnih loznih sadnica petre
    Sl.39 Petra

    Liza

    Sorta je stvorena ukr┼ítanjem Kunleanj x Pinot gris. Priznata je 1991. godine. Autori su: P. Cindri─ç i V. Kova─Ź. Za sada se gaji na manjim povr┼íinama u Vojvodini.

    Razvija sna┼żan ─Źokot sa velikim brojem duga─Źkih lastara. Grozd je mali, srednje zbijen, bobice sitne, okrugle, zelene boje, so─Źne, kiselkastog ukusa, bez posebne arome.

    Liza je u procesu priznavanja upore─Ĺivana sa rizlingom italijanskim. U odnosu na njega ranije zapo─Źinje vegetaciju i malo ranije sazreva. Pribli┼żno je jednake rodnosti, ali znatno bolje nakuplja ┼íe─çer i uz to zadr┼żava visok nivo kiselina. Odlikuje se visokom otporno┼í─çu na sivu plesan gro┼ż─Ĺa, izra┼żenom tolerancijom na peronosporu, ali je osetljiva na pepelnicu. Po otpornosti na niske temperature znatno nadma┼íuje rizling italijanski po─Źetkom i sredinom zime.

    Liza daje bogato, karakterno vino sa izra┼żenim, finim kiselinama vo─çnog karaktera.

    Prodaja vocnih loznih sadnica petre
    Sl.40 Liza

    Petka

    Petka je rezultat ukr┼ítanja izme─Ĺu doma─çe sorte petre i ma─Ĺarske sorte Bianca.

    Stvorena je na Oglednom polju u Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, u Sremskim

    Karlovcima. Autori sorte su P. Cindri─ç, Nada Kora─ç, V. Kova─Ź i Mira Medi─ç.

    Nasledna osnova sorte petka je veoma slo┼żena. Pored ve─çeg broja vinifera sorti, u njoj se nalaze geni velikog broja Seyve Villardovih i Seibelovih hibrida, odnosno razli─Źitih vrsta roda Vitis. ─Źokot je veoma bujan. Grozd je srednje veli─Źine, valjkast, zbijen, sa okruglim, ┼żutozelenim, so─Źnim bobicama neutralne arome.

    Petka zapo─Źinje vegetaciju malo pre rajnskog rizlinga, a gro┼ż─Ĺe sazreva u II epohi. Odlikuje se velikom rodno┼í─çu. Suo─Źice su tako─Ĺe vrlo rodne. Nakuplja mnogo ┼íe─çera u ┼íiri uz srednji sadr┼żaj kiselina. Otporna je na sivu trule┼ż gro┼ż─Ĺa, srednje otporna na plamenje─Źu i pepelnicu. Mogla bi se uspe┼íno gajiti uz redukovanu za┼ítitu. Otpornost prema niskim temperaturama je relativno dobra (Kora─ç et al. 2002).

    Prodaja vocnih loznih sadnica petke
    Sl.41 Petka

    Rubinka

    Rubinka je nastala iz iste kombinacije ukr┼ítanja kao i petka. ─Źokot je umerene bujnosti. Razvija mali broj vrlo duga─Źkih lastara. Uvek ima redak ┼ípalir jer ima vrlo slabe zaperke. Grozd je izdu┼żen, srednje zbijen na dugoj poluzdrvenjenoj dr┼íci. Bobice su balgo ovalne, srednje veli─Źine sa debelom poko┼żicom zelenoroza boje, so─Źne konzistencije pulpe.

    Relativno kasno zapo─Źinje vegetaciju, a sazreva pribli┼żno kada i rizling italijanski. Rodnost je srednja, ali redovna. Dobro nakuplja ┼íe─çer i ne gubi kiseline. Daje vrlo solidno kvalitetno, elegantno vino neutralne arome.

    Odlikuje se vrlo visokom otporno┼í─çu na sivu plesan gro┼ż─Ĺa, a ima relativno dobru otpornost i na plamenja─Źu i pepelnicu. Uspe┼íno bi se mogla gajiti uz zna─Źajno smanjenu upotrebu pesticida.

    Otpornost na niske temperature je vrlo dobra, znatno prevazilazi rizling italijanski.

    Prodaja vocnih loznih sadnica rubinke
    Sl.42 Rubinka

    Ba─Źka

    Ba─Źka poti─Źe iz iste kombinacije ukr┼ítanja kao petka i rubinka.

    ─Źokot je veoma sna┼żan, sa dugim, relativno uspravnim lastarima. Formira pun zeleni zid ┼ípalira. Grozd je srednje veli─Źine, srednje zbijen, kupastog oblika, na dugoj zeljastoj dr┼íci. Bobice su okrugle, male, sa debelom poko┼żicom zelenkaste boje sa roza nijansom na osun─Źanoj strani. Pulpa je relativno ─Źvrste konzistencije.

    U odnosu na rizling italijanski malo ranije zapo─Źinje vegetaciju i ne┼íto ranije sazreva.

    Odlikuje se visokom i redovnom rodno┼í─çu. Krajem septembra redovno nakupi oko 19% ┼íe─çera, uz kiseline oko 7 g/l. Daje vino ─Źistog neutralnog mirisa i harmoni─Źnog ukusa. Nije osetljiva na sivu plesan, a na peronosporu i pepelnicu je ispoljila visku otpornost.

    Ba─Źka je vrlo otporna prema niskim temperaturama, naro─Źito po─Źetkom zime. Prema dosada┼ínjim rezultatima, ova sorta bi se uspe┼íno mogla gajiti bez hemijske za┼ítite protiv gljivi─Źnih bolesti. Sl.136 Ba─Źka

    Prodaja vocnih loznih sadnica Ba─Źka
    Sl.42 Ba─Źka

    Panonia

    Sorta je stvorena na Oglednom polju u Sremskim Karlovcima ukr┼ítanjem rajnskog rizlinga i genotipa SK 86-2/293. Autori su P. Cindri─ç, Nada Kora─ç i V. Kova─Ź. Priznata je 2003. godine. Gaji se u fru┼íkogorskom vinogorju. Panonia ima srednje bujan ─Źokot, uspravan rast lastara i slab porast zaperaka. Ova sorta ima uvek redak i uredan ┼ípalir. U pore─Ĺenju sa rajnskim rizlingom, na zelenim delovima ─Źokota ima manje posla tokom vegetacije.

    Grozd je rastresit, srednje veli─Źine. Bobice su okrugle, male, zeleno┼żute, so─Źnog mesa, prijatnog ukusa. Panonia je visoko tolerantna na plamenja─Źu, pepelnicu i sivu plesan gro┼ż─Ĺa. U ve─çini godina se mo┼że uspe┼íno gajiti bez primene pesticida (Bala┼ż i sar. 2006).

    Po otpornosti na niske temperature po─Źetkom zime je na nivou sa rajnskim rizlingom, dok je sredinom i krajem zime ne┼íto malo slabije otpornosti. Rodnost sorte je na nivou rajnskog rizlinga. Nakuplja mnogo ┼íe─çera i ima visok nivo kiselina. Panonia daje vino vrhunskog kvaliteta, vrlo ─Źesto sa ostatkom neprevrelog ┼íe─çera.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Panonia
    Sl.43 Panonia

    Morava

    Poti─Źe iz iste kombinacije ukr┼ítanja kao i Panonia. Autori su P. Cindri─ç, Nada Kora─ç i

    V. Kova─Ź. Priznata je 2003. godine. Gaji se u fru┼íkogorskom vinogorju a ┼íiri se i u ostalim

    vinogorjima u Srbiji.

    ─Źokot je srednje bujnosti. Rast lastara je uspravan. Grozd je rastresit, konusnog oblika. Bobice su srednje veli─Źine, zelene, sa so─Źnom pulpom karakteristi─Źnog ukusa.

    Morava, u odnosu na rajnski rizling, ranije zapo─Źinje vegetaciju za nekoliko dana, a gro┼ż─Ĺe sazreva oko nedelju dana kasnije. Ispoljava visoku otpornost na plamenja─Źu i na sivu plesan gro┼ż─Ĺa. Otpornost na pepelnicu je osrednja. Otpornost prema niskim temperaturama je na po─Źetku i sredinom zime na nivou rajnskog rizlinga, dok je krajem zime ne┼íto slabija.

    Morava nadma┼íuje Rajnski rizling po prinosu gro┼ż─Ĺa, me─Ĺutim prinos mnogo oscilira po godinama. Karakteristi─Źno je za ovu sortu da uvek ima visok sadr┼żaj kiselina u ┼íiri i vinu. Vino je vrhunskog kvaliteta, sa pikantnom aromom koja asocira na aromu sovinjona.

    Morava bi se uspe┼íno mogla gajiti uz redukovanu za┼ítitu, samo sa nekoliko tretmana protiv pepelnice. Za┼ítita protiv plamenja─Źe i botritisa nije neophodna. (Cindri─ç i sar. 2003a).

    Prodaja vocnih loznih sadnica Morava
    Sl.44 Morava

    Frajla

    Sorta je stvorena na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, u Sremskim Karlovcima iz ukr┼ítanja sorti V├ęrtes csillaga i Petra. Priznata je 2015. godine. Autori sorte su P. Cindri─ç, Nada Kora─ç i D. Ivani┼íevi─ç. Srednje je bujnosti. Formira gust ┼ípalir, sli─Źno kao Traminac. Grozd je srednje veli─Źine, srednje zbijen ili rastresit. Bobice su male, zeleno-┼żute boje, so─Źne, ukus fini, specifi─Źan. Nakuplja velike koli─Źine ┼íe─çera u ┼íiri (24%). Visoko tolerantna prema gljivi─Źnim bolestima i mrazevima. Frajla je >pogodna za organsu proizvodnju vina.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Frajle
    Sl.44 Frajla

    Probus

    Stvorena je ukr┼ítanjem skadarke i kaberne sovinjona. Priznata je 1983. godine a ime je dobila po rimskom caru (Marcus Aurelius Probus), koji je u III veku nove ere obnovio vinogradarstvo na Fru┼íkoj gori. Autori sorte su: D. Milisavljevi─ç, S. Lazi─ç i V. Kova─Ź. Sorta se najvi┼íe gaji na Fru┼íkoj Gori ali polako osvaja i druga doma─ça vinogorja.

    Razvija sna┼żan ─Źokot. Grozd je valjkast, zbijen, srednje veli─Źine Ôłĺ oko 180 g. Bobice su okrugle, plavocrne boje, so─Źne. Gro┼ż─Ĺe sazreva u III epohi. Tokom ki┼ínih jeseni gro┼ż─Ĺe lako truli.

    Na niske temperature sorta je prili─Źno osetljiva. Solidne je rodnosti. Treba je rezati duga─Źko. U Sremskim Karlovcima je u proseku za 17 godina sredinom oktobra imala 19% ┼íe─çera i 8,9 g/l kiselina.

    Vino probusa je karakteristi─Źnog, prijatnog mirisa, vrlo intenzivno obojeno, harmoni─Źnog ukusa, bogato.

    Za probus se mo┼że re─çi da je perspektivna sorta za visokokvalitetna crna vina. Mogla bi da na─Ĺe svoje mesto u vinogorjima za crna vina, na lokalitetima gde ne postoji ve─ça opasnost od izmrzavanja loze.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Probus
    Sl.45 Probus

    ┼Żupski bojadiser

    Sorta je stvorena na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna ukr┼ítanjeme Alikant Bu┼íea i i Gamea. Priznata sje 1979. Godine. Rasprostranjena sje u Centralnoj Srbiji. ─Źokot je srednje bujnosti, srednje ali redovne rodnosti. Grozd je srednje veli─Źine, bobice su srednje veli─Źine, ovalne tamno plave boje sa intenzivno obojenim sokom. Sazreva u III epohi.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Zupskog bojadisera
    Sl.46 Zupski bojadiser

    Evita

    Doma─ç novija sorta tipa bojadisera, dobijena meduvrsnim ukr┼ítanjem. Ima bujan cokot. Dobro i obilno rada. Grozd je srednje krupan, srednje zbijen. Bobica je srednje krupna, neznatno ovalna, poko┼żica je tamno plave boje. Sok je intenzivno obojen. Sazreva u III epohi. Vrlo je otporna na niske temperature. Prema plamenjaci i sivoj plesni je vrlo otporna, a prema pepelnici srednje otpornosti. Nakuplja dosta ┼íecera i zadr┼żava visoke ukupne kiseline. Pogodna je za spravljanje bezalkoholnih sokova od gro┼żda,

    kao i destilata i lozovaca. Sl.142 Evita Preporu─Źene/dozvoljene doma─çe stvorene sorte -stone

    Prodaja vocnih loznih sadnica Evite
    Sl.47 Evita

    Demir kapija

    Stvorena je ukrštanjem Muskat otonela i

    Kraljice vinograda. Priznata je 1977. godine. Autori

    su: L. Avramov, M. Jovanovi─ç, R. Lovi─ç i ─É. Tadijanovi─ç. Gaji se u Makedoniji i Srbiji.

    ─Źokot je bujan. Cvet je hermafroditan. Grozd je srednje veli─Źine, srednje zbijen. Bobice su srednje veli─Źine, okrugle ili malo spljo┼ítene, zeleno┼żute boje, malo hrskave konzistencije, prijatne muskatne arome.

    Demir kapija sazreva pribli┼żno istovremeno sa ─Źabskim biserom. Male je rodnosti. Zahteva dugu rezidbu. Prema sivoj plesni je mnogo osetljiva. Prema

    niskim temperaturama je osetljivija od ─Źabskog bisera.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Demir kapije
    Sl.48 Demir kapija

    Beogradska rana

    Stvorena je ukr┼ítanjem sorti: Afuz ali x Buvije. Priznata je 1972. godine. Autor je L. Avramov. Gaji se u Makedoniji, u Srbiji, a delimi─Źno i u Hercegovini.

    ─Źokot je bujan. Cvet je hermafroditan. Grozd je veliki, zbijen. Bobice su srednje veli─Źine, malo spljo┼ítene, ┼żutozelene boje, so─Źne konzistencije, neutralne arome.

    Beogradska rana sazreva nekoliko dana posle ─Źabskog bisera. Visoke je rodnosti i daje veliki procenat tr┼żi┼ínog stonog gro┼ż─Ĺa. Zahteva dugu rezidbu. Na sivu plesan nije mnogo osetljiva. Prema niskim temperaturama je pribli┼żno jednake otpornosti kao ─Źabski biser. Dobro se transportuje.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Beogradske rane
    Sl.48 Beogradska rana

    Gro─Źanka

    Stvorena je ukr┼ítanjem sorti: ─Źabski biser x Afuz-ali. Priznata je 1972. godine. Autori su: L. Avramov, M. Jovanovi─ç i ─É. Tadijanovi─ç. Gaji se u Srbiji, Makedoniji, Hercegovini i na primorju.

    ─Źokot je bujan. Cvet je funkcionalno hermafroditan. Grozd je srednje veli─Źine ili veliki. Bobice su srednje veli─Źine, ovalne, ┼żutozelene boje, ─Źvrste konzistencije, neutralne arome, prijatnog, harmoni─Źnog ukusa.

    Gro─Źanka sazreva nekoliko dana posle ─Źabskog bisera. Srednje je rodnosti i daje relativno veliki udeo tr┼żi┼ínog stonog grozdja.

    Zahteva dugu rezidbu. Dobro podnosi transport. Na sivu plesan nije mnogo osetljiva. Prema niskim

    temperaturama je malo slabije otpornosti od ─Źabskog bisera.

    Prodaja vocnih loznih sadnica Grocanke
    Sl.49 Grocanka

    Radmilova─Źki muskat

    Stvorena je ukrštanjem Kraljice vinograda i Muskat Hamburga. Priznata je 1977. godine. Autori su: L. Avramov, G. Jelenković, M. Jovanović, Đ. Tadijanović. Nalazi se u fazi ispitivanja u mnogim vinogorjima u Srbiji.

    ─Źokot je bujan. Cvet je hermafroditan. Grozd je srednje veli─Źine, srednje rastresit. Bobice su velike, okrugle, ┼żutozelene boje, srednje ─Źvrste konzistencije, intenzivno muskatne arome.

    Radmilova─Źki muskat sazreva nekoliko dana posle Kraljice vinograda. Zahteva dugu rezidbu. Daje osrednje prinose, a od ukupne koli─Źine gro┼ż─Ĺa, oko 2/3 se mo┼że realizovati kao stono. Vrlo dobro se transportuje. Prema sivoj plesni je otporna, dok je prema niskim temperaturama ne┼íto manje osetljiva od Kraljice vinograda, ali znatno osetljivija od Muskat Hamburga.


    Srbija

    Sorta je stvorena na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna, ÔÇŁRadmilovacÔÇŁ iz slobodne oplodnje sorte Ribijer. U odnosu na roditelja sazreva znatno ranije, (u drugoj polovini avgusta). Grozd je srednje veli─Źine, rastresit. Bobice su okrugle, tamnoplave, ujedna─Źene boje, neutralnog ukusa. Nakuplja oko 16% ┼íe─çera u ┼íiri. Perspektivna stona sorta.

    Sl.50 Srbija

    Smederevski muskat

    Stvorena sje ukr┼ítanjem sorti: Muskat Hamburg i ┼żilavka. Priznata je 1977. godine. Autori su: L. Avramov, M. Jovanovi─ç, ─É. Tadijanovi─ç, R. Lovi─ç i A. Jur─Źevi─ç. Nalazi se u mnogim vinogorjima u Srbiji, ali uglavnom na oku─çnicama.

    ─îokot je bujan. Grozd je veliki, razgranat, srednje zbijen. Bobice su velike, jako izdu┼żene urmastog oblika, zelenkasto-┼żute boje, so─Źno-mesnate konzistencije i intenzivno muskatne arome.

    Smederevski muskat sazreva u II epohi. Velike je rodnosti, me─Ĺutim relativno mali procenat se mo┼że koristiti kao stono gro┼ż─Ĺe. Ima visoku rodnost i donjih okaca, tako da bi se mogla rezati kratko. Sorta je osetljiva na sivu plesan. Prema niskim temperaturama je znatno osetljivija od Muskat Hamburga. Zbog lepog izgleda gro┼ż─Ĺa i veoma intenzivnog muskatnog mirisa, Smederevski muskat i pored nekih mana mo┼że da bude interesantna sorta na oku─çnicama.

    Sl.51 Smederevski muskat

    Beogradska besemena

    Nova jugoslovenska besemena sorta stvorena ukr┼ítanjem Smederevke sa sme┼íom polena od Sultanine, Sultanije i Italije. Stvorena je na Radmilovcu, oglednoj stanici Poljoprivrednog fakulteta iz Zemunu. Priznata je 1972. godine. Autori su: L. Avramov, M. Jovanovi─ç, A. Jur─Źevi─ç.

    Gaji se u Makedoniji, Hercegovini i u Srbiji. Znatne povr┼íine su zasa─Ĺene u ZND. ─Źokot je bujan. Cvet je hermafroditan.

    Bobice formira stenospermokarpno, kao i Sultanina. Grozd je veliki, srednje zbijen.

    Bobice su velike, ovalne, hrskave, ┼żutozelene boje, neutralnog ukusa.

    Gro┼ż─Ĺe sazreva u III epohi. Rodnost je velika. Mo┼że se koristiti za su┼íenje, a i za potro┼ínju u sve┼żem stanju, kao stono gro┼ż─Ĺe ili pak za slatko, kompot i drugo.

    Na niske temperatre je osetljiva, sli─Źno kao i druge stone sorte. Na sivu plesan gro┼ż─Ĺa nije mnogo osetljiva.

    Sl.52 Beogradska besemena

    Lasta

    Stona sorta lasta je uspe┼ína kombinacija najboljih osobina francuske interspecies sorte Muscat de St. Vallier i moldavske, tako─Ĺe interspecies stone sorte, Ljane. Ovo je prva doma─ça priznata interspecies stona sorta. Priznata je 1991. godine. Autori su Petar Cindri─ç i Nada Kora─ç.

    ─îokot je srednje bujnosti, sa malim brojem dugih lastara, na kojima se razvija veliki broj zaperaka. Njih treba obavezno uklanjati u zoni cvasti odnosno grozdova, a prekra─çivati na 2Ôłĺ3 lista iznad zone grozdova. Lasta je vrlo rodna sorta. Redovno formira dve do tri cvasti po lastaru. Preporu─Źljivo je da se svaka tre─ça cvast ukloni, a na slabijim lastarima i svaka druga jer se na taj na─Źin dobijaju krupniji grozdovi i bobice. U cilju dobijanja krupnijih bobica, kvalitetnijeg stonog gro┼ż─Ĺa i ranijeg sazrevanja, mo┼że se primeniti i prstenovanje lukova jer lasta vrlo povoljno reaguje na ovu dopunsku meru. Gro┼ż─Ĺe sazreva u II epohi, to jest u vreme kad i muskat hamburg.

    Grozd je privla─Źnog izgleda, srednje veli─Źine, rastresit, sa krupnim, ovalnim, ujedna─Źenim po veli─Źini bobicama, zelenkasto┼żute boje. Poko┼żica je tanka, topiva, pulpa izrazito hrskava a ukus fini, blago muskatni. Nakuplja oko 19% ┼íe─çera. Gro┼ż─Ĺe se mo┼że dugo ─Źuvati na ─Źokotu, ─Źak do prvih mrazeva, jer ne gubi kiseline i ne truli. Vrlo dobro se transportuje ─Źak i na ve─çe razdaljine. Lasta se mora redovno ┼ítititi protiv pepelnice jer je izuzetno osetljiva na oidium, dok se za┼ítita protiv plamenja─Źe i sive trule┼żi mo┼że potpuno izostaviti. Lasta je osetljivija na mrazeve od muskat hamurga ali otpornija od afuz alija. Osetljivija je na su┼íu od drugih stonih sorti, te je po┼żeljno navodnjavanje. Ovo je idealna stona sorta za manje povr┼íine i oku─çnicu.

    Sl.53 Lasta

    Karmen

    Rezultat je ukrštanja sorti moldova i kardinal. Stvorena je na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, u Sremskim Karlovcima. Priznata je 2003. godine. Autori su P. Cindrić i Nada Korać.

    Najve─çi broj osobina karmen je nasledila od moldove dok je od kardinala nasledila rano sazrevanje gro┼ż─Ĺa. Ovo je sorta velike bujnosti i velike i redovne rodnosti. Bez problema se mo┼że ostvariti prinos od 2 kg/m2. Preporu─Źuje se kratka rezidba (na kondire), umereno optere─çenje okcima i prore─Ĺivanje cvasti. Sorta pleni lepotom i bogatstvom grozdova. Bobice su krupne, ujedna─Źene po veli─Źini, jajaste, tamnoplave, ujedna─Źene po boji. Poko┼żica je srednje debljine, topiva, obilno posuta pepeljkom. Pulpa je bezbojna, srednje ─Źvrsta, neutralnog ukusa, kiselkastoslatka, bez posebnog mirisa. Transportabilnost gro┼ż─Ĺa je dobra.

    Karmen je osetljiva na plamenja─Źu sli─Źno kao i kardinal. Me─Ĺutim, na pepelnicu je srednje osetljiva i mo┼że se gajiti uz redukovanu za┼ítitu protiv ove gljivi─Źne bolesti. Prema botritisu je otporna.

    Najve─ça vrednost sorte je ujedna─Źena tamnoplava boja gro┼ż─Ĺa, obilan pepeljak koji krasi poko┼żicu i lep izgled grozda i bobice, ┼íto privla─Źi potro┼ía─Źa. Ovome treba dodati i veliki udeo tr┼żi┼íno vrednog stonog gro┼ż─Ĺa, ┼íto novu sortu svrstava u visokokomercijalne pa se mo┼że preporu─Źiti za gajenje i na ve─çim povr┼íinama (Kora─ç, Cindri─ç, 2003).