AFUS-ALI – čokot je jak. Grozd je vrlo krupan, izdužen, razgranat. Bobice su vrlo krupne, eliptične, zlatnožute boje. Pokožica debela, glatka, u početku zelene boje a u zrenju dobije žutu, boju ćilibara. Kožica je debela, meso gusto, hrskavo. Neutralnog je mirisa. Zahteva dugačku ili mešovitu rezidbu.
- Pozovite nas
- 060 713 13 16
- 060 454 78 95
- Nas E-mail
- lozne.sadnice.voca@gmail.com
Demir kapija
DEMIR KAPIJA je veoma rana stona sorta stvorena u Radmilovcu, ukrštanjem sorti Muskat otonel i Kraljica vinograda. Masa grozda varira od 120 do 290 g. Prinosna je sorta, prema gljivičnim bolestima srednje otporna. Groždje je veoma prijatno za jelo, muskatnog ukusa. Meso rskavo, veoma dobro podnosi transport.
Kardinal
KARDINAL je selekcionisan u Kaliforniji (SAD). Odlikuje se veoma bujnim čokotom. Bobice su veoma krupne, okruglaste, sa pokozicom ljubicastocrvene boje. grozd veliki ili vrlo veliki mase od 200 do 600g nekad i vise. Veoma je prinosna sorta i ima blagu aromu.
Muskat Italija
MUSKAT ITALIJA – grozd je vrlo krupan od 350 do 550 grama, vrlo izdužen. Zrna su mu veoma krupna jajastog oblika,kožica je debela, zelenožute do zlatnožute boje zavisno od zrelosti. Meso je čvrsto, ugodno blagog ukusa. Vodeća je sorta u svetu medju stonim sortama. Vrlo je postojana i dobro podnosi transport.
Karmen
KARMEN je domaća stona sorta, stvorena je ukrštanjem Kardinala i Moldove. Priznata je 2003. godine. Vrlo bujna sorta.. Krupan, rastresit, sa vrlo privlačnim, krupnim, jajastim, tamnoplavim bobicama. Pulpa je čvrsta, hrskava, a ukus grožđa neutralan.Redovno i obilno rađa. Dobro se transportuje i dugo čuva u hladnjači.
Matilda
MATILDA je sorta razvijena 1962. god u Italiji, ukrštanjem sorti Italija i Kardinal. Matilda je ranija sorta, koja daje lepe i pravilne grozdove. Bobe su aromatične, sočne, sitne do srednje veličine, dugaljaste, pokožica debela, zelenožute boje. Grozd je velik, često sa dva krilca – prigrozdoma, masa grozda varira od 250 – 450 – 800 g.
Misel paljeri
MIŠEL PALIJERI – grozd je veliki, cilindričan piramidalan, dosta rastresit, srednje težine 700 gr,zrno dosta veliko, ovalno ili pljosnato, srednje otporna sorta. Pokožica je crnoljubičaste boje. Meso ploda je sočno. Ukus je sladak, neutralan, bez posebno izražene arome.
Moldava
MOLDAVA ili Moldova je vrlo uspešna moldavska selekcija. Ovo je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti. Otporna je na najvažnije gljivične bolesti. Ima krupne grozdove i krupne, izdužene, tamno-plave bobice, debelu pokožicu bogatu antocijanima i neutralan ukus. Grožđe se dobro transportuje i dugo čuva. Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike tipa pergola ili čardaklija. Može da se gaji bez hemijske zaštite protiv peronospore, oidiuma i sive plesni grožđa, ili s nekoliko tretiranja u vlažnim godinama.
Muskat hamburg
MUSKAT HAMBURG – masa grozda dostiže 400 g. Bobice su krupne, jajolike, plavocrvene,posute obilnim pepeljkom. Kao i u drugim područjima i kod nas je omiljen zbog prijatnog ukusa i jakog muskatnog mirisa. Najbolje rezultate postižemo orezivanjem na kraće lukove.
Lozne sadnice vinskih i stonih sorti grožđa
SORTE VINOVE LOZE
Značaj sorte vinove loze
Sorta u vinogradarstvu ima mnogo značajniju ulogu nego u drugim oblastima poljoprivredne proizvodnje. Kod prehrambenih proizvoda od pšenice, kukuruza, povrća, mleka ili mesa potrošač se ne informiše o tome od koje sorte, hibrida, ili rase stoke su
proizvedeni. Međutim, kada je vino u pitanju, većina potrošača želi da zna od koje sorte je ono proizvedeno, a zatim iz kog regiona potiče grožđe, ko je proizvođač i slično.
Specifičnost vinogradarstva se ogleda u tome što se pojedine sorte gae i više vekova a još uvek imaju veliki privredni značaj. U ovako dugom vremenskom periodu pojedine individue u okviru sorte su bile izložene različitim stresnim uslovima abiotske ili biotske prirode, koje su mogle da prouzrokuju neke strukturne promene na njima (mutacije). Mutacije dovode do heterogenosti u okviru sorte, naročito kada su proizvodne karakteristike u pitanju. Što je jedna sorta starija, to je ona u većem stepenu degradirana.
Mutacione promene na somatskim delovima biljke se prenose vegetativnim razmnožavanjem te je zbog toga potrebno vršiti selekciju u okviru populacije sorte. Najefikasnija je individualna klonska selekcija koja obuhvata genetičku i sanitarnu selekciju (Schoeffling, Stellmach 1993). U razvijenim zemljama proizvodnja sadnog materijala za podizanje novih vinograda se vrši samo od klonova koji nisu zaraženi važnim virusnim bolestima. Ovo se odnosi kako za plemke tako i za podloge (Becker, Sievers 1978; Huglin et al. 1980; Hajdu 1993,1994).
U našoj zemlji je izvršena klonska selekcija na sortama: rizling italijanski (Cindrić et al. 2000), prokupac i župljanka (Medić, 2011). Klonska selekcija je preduslov za proizvodnju sertifikovanog sadnog materijala.
Poslednja inventarizacija sortimenta vinove loze u svetu, koja je izvršena u organizaciji Instituta Geilweilerhof iz Nemačke, pokazala je da se u 40 vinogradarskih zemalja komercijalno gaji preko 1.000 sorti vinove loze. U 121 ampelografskoj kolekciji ukupno se čuva preko 10.000 različitih genotipova iz roda Vitis.
Sortiment vinove loze u Srbiji danas čine sorte različitog porekla i namene. Prema rejonizaciji sve sorte se svrstavaju u sledeće grupe:
Svaka od ovih kategorija je u funkciji potreba i zahteva potrošača i treba da ima svoje mesto u sortimentu Cindrić i sar. 2003, 2003b). Internacionalne sorte će verovatno i u budućnosti dominirati u domaćem sortimentu jer daju kvalitetna, svetski poznata, prepoznatljiva vina. Starim autohtonim sortama bi trebalo posvetiti veću pažnju, izdvojiti najkvalitetnije, izvršiti klonsku selekciju i sertifikaciju i propagirati njihovo masovnije širenje naročito za potrebe vinskog turizma. Novim domaćim sortama treba posvetiti veću pažnju, upoznati proizvođače i potrošače sa njihovim kvalitetom i gajiti ih na većim površinama.
1. Preporučene/dozvoljene autohtone sorte
Većina najstarijih autohtonih sorti koje su gajene u predfiloksernom periodu (pre sredine
19. veka) je nepovratno izgubljena. Stari privatni zasadi su krčeni a novi podizani introdukovanim sortama za kvalitetnija vina ili je izmenjena namena površina. Mali broj najstarijih autohtonih sorti je sačuvan u ampelografskim kolekcijama. U Srbiji se od autohtonih sorti danas najviše gaji Prokupac i verovatno će i u budućnosti zauzimati značajno mesto u domaćem sortimentu. Od crnih sorti pažnju zaslužuje i sorta Skadarka koja se u poslednje vreme širi na severu Vojvodine. Na manjim površinama u Srbiji se gaji i autohtona crnogorska sorta Vranac, ali daje vina slabijeg kvaliteta nego u Crnoj Gori, zbog manje povoljnih agroekoloških uslova, naročito u severnijim vinogorjima. Od belih vinskih sorti u proizvodnji je najviše zastupljena Slankamenka crvena koja daje jednostavna, laka, obična bela stona vina, zatim Smederevka koja može dati i nešto kvalitetnija vina a grožđe se može koristiti i kao stono. Kreaca je sorta lokalnog značaja, sačuvana u Južnom Banatu i mogla bi se iskoristiti za formiranje domaćeg brenda. Za većinu autohtonih sorti je karakteristično da su velike rodnosti, poznog sazrevanja, osetljive na mrazeve i daju vina slabijeg ili srednjeg kvaliteta.
Stare odomaćene sorte, koje se takođe mogu svrstati u autohtone, kao što su Frankovka, Portugizac i Muskat krokan u poslednje vreme zauzimaju značajnije mesto u domaćem sortimentu i šire se naročito u Vojvodini. Posebno je poraslo interesovanje potrošača za vinima sorti Frankovka i Portugizac. Ove sorte su u prošlosti proslavile vinogradarstvo i vinarstvo Fruške Gore pa zaslužuju veću pažnju i značajnije mesto u sortimentu (Lazić, 1981).
Slankamenka crvena
U Srbiji i susednim zemljama gde se gaji slankamenka crvena ima veći broj sinonima: plovdina, slanka, drenak, Rošoara, Piros szlanka, Monakuki, Koplik, Pamid Saridžibuk.
Ovo je vrlo stara balkanska sorta. U Srbiji je prisutna u manjim privatnim zasadima, a posebno je rasprostranjena u Fruškogorskom vinogorju. Crni varijeteti ove sorte se uglavnom gaje u južnoj Srbiji (plovdina crna) i u Bugarskoj.
Sorta je velike bujnosti i velike rodnosti. Grožđe sazreva u II epohi. Treba je rezati kratko jer pri dugoj rezidbi rehulja. Manje je osetljiva na pepelnicu, a više na plamenjaču. Tokom kišnih jeseni mnogo strada od sive plesni. Osetljiva je na niske zimske temperature. Slabo nakuplja šećer (13−15%) i ima mali sadržaj kiselina u širi (oko 6 g/l).Vino je harmonično, pitko, tanko, sa manjim sadržajem alkohola, vrlo često sa blagom crvenkastom nijansom, posebno kada je u pitanju varijetet sa crnim bobicama. Neutralnog je ukusa, jednostavno. Grožđe je prijatno za jelo pa se često koristi kao stono. Slabe je transportabilnosti jer se bobice lako krune (otpadaju), tako da se može koristiti samo na lokalnim tržištima.
Zbog velike heterogenosti populacije ove sorte, neophodno je uraditi klonsku selekciju.
Smederevka
Ovo je vrlo stara autohtona sorta Balkana. Gaji se u većini balkanskih zemalja. Na većim površinama se gaji u Bugarskoj, Srbiji, Makedoniji, a proširila se i u Hercegovini. Sinonimi za Smederevku su: Dimjat, Galan, Szemendriai zöld, Zoumiatiko, Dertonia.
Sorta je srednje bujnosti i velike rodnosti. Bobice su krupne, ovalne, žutozelene boje, a sa osunčane strane sa ćilibarnim mrljama. Grozd je krupan, najčešće kupast, srednje rastresit.
Rano započinje vegetaciju a sazreva vrlo pozno, u IV epohi. Obilno i redovno rađa i pri kratkoj rezidbi. Pri dugoj rezidbi često prerodi. Grožđe ima srazmerno dobru otpornost na sivu plesan. Prema niskim temperaturama je izrazito osetljiva.
Nakuplja malo šećera (12−16%), a karakterističan je srazmerno povišen sadržaj kiselina u širi (oko 9 g/l). Vino je pitko, lako, prijatnog mirisa koji u dobrim godinama podseća na vanilu. Najčešće se koristi za kupažu sa vinima drugih sorti, u cilju popravke kiselina. Grožđe ove sorte se u velikoj meri koristi i za potrošnju u svežem stanju. Zbog poznog sazrevanja potrebno je birati najpovoljnije lokacije, dobro osunčane i dobro provetrene položaje.
Zbog heterogenosti populacije i kod ove sorte je neophodno izvršiti klonsku selekciju.
Muskat krokan
Sinonimi: mirisavka, vanilijevka, Muskat vengerskij, Muscat croquant i drugi. Primarni naziv po OIV-u je Muscat fleur d' oranger (muskat narandžinog cveta). Ranije je gajena u više vinogorja u Vojvodini a danas je ostala jedino u Potiskom vinogorju, na Bisernom ostrvu. Ovde se kupažira sa rajnskim rizlingom i daje fina, mirisava, visokokvalitetna vina. Analiza DNK profila je pokazala da su roditelji ove sorte: Chasselas i Muscat â petits grains (Beli muskat). Sporadično se gaji u Vojvodini, Mađarskoj, ZND i Rumuniji.
Grožđe sazreva u I epohi. Jako je osetljiva na niske temperature i na sivu plesan. Dobro nakuplja šećer (20%), a sadržaj kiselina u širi je dovoljan za proizvodnju kvalitetnog vina. Vino je izrazito aromatično, zlatnožute boje, harmonično. .
Nema perspektivu da se širi, pre svega zbog izuzetno velike osetljivosti na sivu plesan, i na niske temperature. U banatsko-potiskom vinogorju će ostati kao lokalni specijalitet i domaći brend.
Kevidinka
U praksi je ova sorta poznatija pod nazivom ružica crvena. U stranim zemljama zove se: Kövidinka; Steinschiller; Kamena dinka, Kamenoružijak červeni i dr.
čokot je srednje bujnosti sa uspravnostojećim lastarima. Grozd je kupast, sa kratkom i čvrstom peteljkom. Bobica je okrugla, mala, crvena, obilno prekrivena pepeljkom. Meso je sočno, ukus neutralan. Pokožica je debela i čvrsta.
Kevidinka kasno započinje i kasno završava vegetaciju. Grožđe sazreva u IV epohi. Normalno i redovno se oplodi. Ima vrlo visok koeficijent rodnosti. Rodna su joj i najniža okca na lastarima pa se preporučuje kratka rezidba.
Sorta ima izraženu otpornost na sivu plesan. U ovom pogledu je jedna od najotpornijih sorti koje se gaje u nas. Posle zimskih i prolećnih mrazeva vrlo dobro se regeneriše. Posebno treba istaći veliku otpornost sorte na sušu.
Grožđe ove sorte se obično poslednje bere. Nakuplja oko 17% šećera u širi. Na pesku ima relativno nizak sadržaj kiselina. Vino je u većini godina lako, bez izraženog mirisa, harmonično i pitko, obično stonog kvaliteta. Zbog svog neutralnog mirisa i ukusa, vrlo je pogodno za kupažu sa drugim sortama.
U Mađarskoj je izvršena klonska selekcija ove sorte. Klon pod šifrom K-8 je nedavno priznat (Hajdu, 1993). Neophodno je uraditi klonsku selekciju ove sorte i kod nas. Preporučuje se gajenje na stari, tradicionalan način, na manjim površinama
Kreca
U zemljama gde se gaji Kreaca je poznata pod nazivima: banatski rizling, Banati rizling, Creata, Zackelweiss, Kreazer.
Ovo je sorta Panonske nizije i to verovatno iz Banata, gde se najviše gaji i po čemu nosi ime banatski rizling.
Čokot je srednje bujnosti i dobre rodnosti. Bobice su srednje veličine, jajaste. Pokožica tanka, zelenožute boje sa sitnim tačkicama. Bobica je meka i sočna, neutralnog ukusa. Grozd je srednje veličine, cilindrično konusan, srednje zbijen.
Pozno sazreva. Dobro rađa i pri kratkoj rezidbi. Pri dugačkoj rezidbi obično prerodi, pa u tom slučaju vegetativna snaga čokota naglo slabi. Osetljiva je na plamenjaču, pepelnicu, sivu plesan i niske zimske temperature.
Nakuplja do 18% šećera u širi. Daje harmonično, pitko vino. Po kvalitetu, ova sorta spada u grupu za masovna vina boljeg kvaliteta.
I kod ove sorte je neophodno uraditi klonsku selekciju. Kao autohtona balkanska sorta može imati značajno mesto u vinskom turizmu.
Bagrina
Ovo je stara balkanska sorta, koja se gaji u Srbiji u Timočkoj krajini, u Rumuniji i u Bugarskoj. Poznata je i pod nazivima Braghina,Crvena dinka, Turska ružica
čokot je vrlo bujan. Prinosi variraju po godinama zbog funkcionalno ženskog cveta i neredovne oplodnje. Grozd je srednje veličine krupan, najčešće rastresit ili rehuljav . Bobice su crvenkaste boje.
Grožđe sazreva u III epohi. Daje dobar kvalitet vina. Na niske temperature je osetljiva, a na sivu plesan grožđa relativno otporna. Treba je gajiti u mešovitim zasadima sa drugim sortama koje joj služe kao oprašivači.
Ezerjo
Sinonimi: Korponai, Kolmreifler, Tausendgute
Ezerjo je stara balkanska sorta koja se najviše gaji u Mađarskoj, gde je jedna od osnovnih sorti na peskovima između Dunava i Tise. U Srbiji se manje gaji, uglavnom u Subotičko-horgoškoj peščari.
čokot je relativno male bujnosti, razvija mali broj uspravno stojećih lastara. Grozd je mali, zbijen sa kratkom drškom. Bobice su srednje veličine, žuto zelene boje, sočne. Grožđe
sazreva u II epohi. Redovno i obilno rađa. Dobro rađa i na zapercima. Velika joj je prednost što zahteva malo zelenih operacija. Najveća joj je mana osetljivost na sivu trulež grožđa. Osetljiva je na niske temperature.
Vino je karakteristično sa visokom kiselinom, po malo trpko. Od dobro sazrelog grožđa može da se dobije kvalitetno vino. Loših godina kiseline u vinu su grube.
Ranije kada se gajila u gustim zasadima, sa rezidbom u glavu, davala je mnogo bolji kvalitet vina. Dalje širenje se ne preporučuje zbog slabe otpornosti na mrazeve i osetljivosti na Botritis.
Furmint
Sinonimi: Šipon, Moslavac
Stara balkanska sorta, koja se najviše gaji u Mađarskoj, u tokajskom vinogorju, gde zajedno sa sortama Lipovina i žuti muskat, daje čuvena tokajska vina. Gaji se još u Sloveniji i severnoj Hrvatskoj. U Srbiji je sporadično zastupljena.
Ovo je bujna sorta dobre rodnosti. U neselekcionisanoj populaciji sorte ima različitih tipova cveta: hermafroditnih, muških, ženskih i zvezdastih. Zbog toga oplodnja nije sigurna.
Grozd je mali i valjkast, bobice su srednje krupnoće, žuto zelene, na sunčanoj strani rđaste sa debelom pokožicom, sočne.
Grožđe sazreva u III epohi. Kada se duže ostavi na čokotu, stvara suvarak. Furmint je osetljiv je na niske temperature i na sivu plesan grožđa.
Vino je finog ukusa, sa izraženim kiselinama.Klonska selekcija sorte je izvršena u Mađarskoj gde je selekcionisano više vrlo dobrih klonova. Najpoznatiji su: Kiraly Furmint, Nemes Furmint i T–92.
Sremska zelenika
Sinonimi: Szerémi zöld, Zelenika
Stara balkanska sorta poreklom iz Panonske nizije. U Srbiji se vrlo malo gaji uglavnom u Fruškogorskom vinogorju. Gaji se u Mađarskoj i Rumuniji.
Razvija snažan čokot. Ima karakteristično duboko usečene i nazubljene listove. Grozd je srednje krupan, zbijen. Bobice su srednje krupne, okrugle, zelene boje, vrlo kiselog ukusa. Poznog je sazrevanja i visoke rodnosti. Slabo nakuplja šećer i ima vrlo visoke kiseline. Osetljiva je na niske temperature i na sivu trulež grožđa. Kada dobro sazri daje vrlo solidno vino sa blagom aromom.
Frankovka
Pored naziva Frankovka, sorta ima veći broj različitih imena u zemljama gde se gaji: Blauer Limberger, Blaufränkisch, Lemberger, modra frankinja, frankovka modra, Kékfrankos. Primarni nziv, koji je odredio O.I.V. za ovu sortu je Limberger. Poreklo sorte nije poznato. Gaji se Austriji, Nemačkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji. čokot je vrlo bujan, rodnost dobra i redovna. Grozd je srednje krupan, kupast, srednje zbijen. Bobice su male, okrugle, tamnoplave boje, sa debelom pokožicom, sočne, prijatnog ukusa, bez posebne arome.
Grožđe sazreva pri kraju II epohe. Ne nakuplja mnogo šećera. Samo u najboljim godinama dostigne oko 20%. Nije osetljiva na sivu plesan grožđa. Odlikuje se srazmerno dobrom otpornošću prema niskim temperaturama. Na zapercima ne rađa. Vino je prijatnog mirisa, svetlorubincrvene boje, sa izraženim kiselinama.
Postoje selekcionisani klonovi u Nemačkoj (Wei 379), Austriji (M 6/44) i Mađarskoj.
Frankovka je vrlo pouzdana sorta za crna vina severnjačkih vinogorja. Poslednjih desetak godina raste interesovanje proizvođača u Srbiji za masovnijim gajenjem ove sorte, naročito u fruškogorskom vinogorju. Nove zasade treba podizati isključivo klonski selekcionisanim sadnim materijalom.
Portugizac
Sinonimi: portugizer, modra kraljevina, Blauer Portugieser, oporto, portugalske modre. Poreklo nije dovoljno poznato. Najverovatnije je poreklom iz Austrije iako, sudeći prema imenu, postoji verovatnoća da je poreklom iz Portugala (Cindrić i sar. 2000).
Gaji se u mnogim zemljama Evrope, blizu severne granice uspešnog vinogradarenja. Na većim površinama se nalazi u Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Slovačkoj. U našoj zemlji tek poslednjih desetak godina raste interesovanje za masovnijim gajenjem ove sorte, naročito u Fruškoj gori.
čokot je srednje bujnosti, velike rodnosti. Grozd je srednje veličine, kupast, zbijen. Bobice su srednje veličine, okrugle, sa tankom pokožicom, tamnoplave boje, prijatnog ukusa.
Grožđe sazreva u I epohi. Zimska okca su srednje otpornosti prema niskim temperaturama. Grožđe je osetljivo na sivu plesan. Pored ovoga, treba istaći izrazitu osetljivost sorte na pepelnicu. Pogodna je za visoke uzgoje. Treba je rezati dugačko. Na zapercima ne formira rod.
Vrlo rano sazreva. Već krajem avgusta grožđe se može koristi za jelo. Zbog manjeg sadržaja kiselina u širi, grožđe deluje slatko. Za vino se bere početkom septembra. Vino je svetlocrvene boje, sa nižim sadržajem kiselina. Po kvalitetu redovno zaostaje za vinima merloa i frankovke. Klonska selekcija je izvršena u Mađarskoj.
Tamjanika crna
Sinonimi: muskat ruža, Rosenmuskateller blauer, Moscato della rose nero. Smatra se da je ovo autohtona sorta Srbije. Najviše se gaji u Negotinskoj krajini. Veće je bujnosti. Ima ženski tip cveta. Grozd je kupast, često sa krilcem, rehuljav do srednje zbijen, mase 100−200 g, zavisno od stepena i uslova oplodnje i oprašivača. Bobica je srednje veličine. Pokožica tamno plave boje, sok bezbojan, izraženog muskatnog mirisa i ukusa. Daje male prinose. Srednje je osetljiva na mrazeve. Pogoduju joj rastresita zemljišta tipa gajnjače, kakva se nalaze na potesu Bukovo kod Negotina, gde se uspešno gaji od davnina. Sazreva krajem II epohe, ali se često bere u III epohi kada je grožđe u fazi polusuvarka. Sadržaj šećera se kreće od 22% do preko 30%, dok sadržaj ukupnih kiselina varira od 5,5 do 7,5 g/l. Daje vina rubincrvene boje, prijatnog ukusa i veoma izraženog mirisa.
Potrebno je izvršiti klonsku selekciju u okviru populacije ove sorte.
Prokupac
Sorta je poznata još i pod nazivima: kameničarka, rskavac, crnka, niševka i zarčin.
Jedna je od najstarijih autohtonih balkanskih sorti. Najviše se gaji na užem području Srbije, Kosovu i Makedoniji i malo u Vojvodini. Osim u našoj zemlji, na većim površinama se gaji i u Bugarskoj.
Prokupac razvija vrlo bujan čokot sa
uspravnim lastarima. Velike je rodnosti.
Grozd je srednje veličine, srednje zbijen. Bobice su srednje veličine, okrugle do blago spljoštene, sa debelom pokožicom, tamnoplave boje i sa obilnim pepeljkom.
Grožđe sazreva između III i IV epohe. Prokupac nije osetljiv na sivu plesan grožđa, ali je osetljiv prema niskim temperaturama.
Nakuplja osrednje količine šećera. Kada dobro sazri, daje harmonična, pitka, svetlocrvena vina, neutralnog mirisa.
U Srbiji je izvršena klonska selekcija
ove sorte.
Skadarka
Sinonimi: kadarka, braničevka, mekiš, Gamza, Kadárka, Török szölö
Poreklom je sa Balkana, najverovatnije iz okoline Skadarskog jezera. Skadarku su u Panonsku niziju najverovatnije doneli Južni Sloveni koji su se u XVIII veku selili na sever. Ovde se zbog svojih pozitivnih karakteristika brzo proširila, tako da je postala jedna od vodećih sorti (Cindrić i sar., 2000). Najviše se gaji u Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. U rejonu Subotičko-horgoške peščare još je uvek među vodećim sortama za crvena vina.
Razvija snažan čokot sa uspravnim lastarima. Grozd je srednje veličine, zbijen, valjkast, često sa krilcem. Bobice su srednje veličine, okrugle, sočne, plavkastocrne boje, a u senci često zelenkaste. Grožđe sazreva u III epohi. Odlikuje se dobrom rodnošću. Rodna su joj i najdonja okca. Kadarka je vrlo robusna sorta, skromnih zahteva. Odlikuje se visokom otpornošću na sušu. Najveći nedostaci sorte su velika osetljivost na sivu plesan grožđa i velika osetljivost na niske temperature. Sl.102 Skadarka
Pri umerenom opterećenju i u dobroj godini, nakupi 18–19% šećera, a obično jedva pređe 16%. Kada je kišna jesen, grožđe jako truli,te se ne može dobiti crveno vino, nego se prerađuje kao belo. Vino je karakteristično, haromatično, i sa peska i sa vezanog zemljišta. U dobrim godinama daje odlično crveno vino.
2. Preporučene/dozvoljene internacionalne sorte vinove loze -vinske
Riesling (rizling)
Sinonimi: rajnski rizling, rizling rajnski, Weisser Riesling, Rheinriesling, Riesling renano, Rizling rynsky, Rajnai rizling;
Rajnski rizling je vrlo stara sorta poreklom iz Nemačke iz doline reke Rajne. Jedna je od najpoznatijih sorti na svetu. U najvećoj meri se gaji u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, u ZND, SAD, u manjoj meri u severnoj Italiji, u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj. U Srbiji se intenzivnije sadi u poslednje dve decenije.
čokot ima bujan rast. Grozd je mali, valjkast ili kupast, često zbijen. Bobice su srednje krupne, žućkastozelene boje, sa sunčane strane rđaste, sa debelom pokožicom, prijatne arome.
Grožđe sazreva u III epohi, ali nešto pre Rizlinga italijanskog. Ima vrlo visoku otpornost prema niskim temperaturama i to tokom cele zime. Kasnije počinje vegetaciju. Grožđe je osetljivo na sivu plesan. Nekih godina formira plemenitu plesan. Vina rizlinga su harmonična, finog mirisa i arome, sa izraženim kiselinama, elegantna su i vrlo karakteristična.
U Nemačkoj se sorta rajnski rizling bere poslednja, obično u drugoj polovini oktobra, vrlo često u novembru, a ponekad čak i u decembru. Od zrelog grožđa zahvaćenog prvim mrazom spravlja se. „Eiswein", ledeno vino.
U Nemačkoj, Francuskoji i Italiji selekcionisan je veliki broj klonova ove sorte koji daju znatno veće prinose od populacije, uz dobar kvalitet karakterističan za sortu. Najpoznatiji klonovi su: 110 Gm, 198 Gm, 239 Gm, 90, B 21, R2, VCR 3, BB 49/1 i drugi.
Traminer
Sinonimi: crveni traminac, traminac, Gewürztraminer, Clevner, Savagnin rose (primarni naziv po O.I.V.), Traminer rosso, Piros tramini, Tramin červeny, Traminer rozovij i drugi.
Sorta je dobila ime po mestu Tramin u južnom Tirolu (Severna Italija). U jednom
francuskom dokumentu za podizanje vinograda iz XIV veka spominje se pod imenom
Savagnin. Ova sorta je poznata u celom svetu. Svuda je visoko cene. U Srbiji je najviše vinograda sa ovom sortom podignuto posle II svetskog rata, prilikom masovnog uvođenja u proizvodnju širokorednih i visokih sistema uzgoja.Na siromašnim zemljištima je slabe, a na plodnim zemljištima srednje bujnosti.
Grozd je mali, zbijen. Bobice su sitne, okruglaste, svetlije ili tamnije crvene boje, sa obilnim pepeljkom, debelom pokožicom, sočne, slatke i aromatične. Grožđe sazreva u II epohi. I u lošim godinama nakuplja 18–20% šećera, a najčešće znatno preko 20%. Kada prezri, kiseline mu jako opadnu. Populacija sorte daje male prinose, klonovi su mnogo rodniji.
Ima dobru otpornost prema niskim temperaturama. Kreće srednje pozno, tako da mu ni prolećni mrazevi ne nanose mnogo štete.
Vino ove sorte je vrlo karakteristično, izrazito aromatično, najčešće sa niskim kiselinama. Baš zbog ove osobine mora se voditi računa o vremenu berbe jer, ukoliko se zakasni, kiseline jako opadnu i dobija se visoko
alkoholizovano, neharmonično vino žute boje. U okviru sorte Traminac poznato je više
varijacija, a najpoznatije su: crveni, beli i mirisavi.
Bobice crvenog traminca su crvenoljubičaste boje, a kod mirisavog su roze sa žućkastosmeđim nijansama.
Mirisavi traminac je sklon rehuljanju, dok crveni traminac nije. Vino ove dve sorte se uvek razlikuje. Crveni traminac daje jako, puno vino sa vrlo slabom
aromom. Mirisavi traminac, međutim, ima plemeniti miris sa nijansama egzotičnog voća. često dominira jedan vrlo elegantan ružin ton, a posebno odličnog kvaliteta zna biti nakon nekoliko godina odležavanja.
Klonovi Traminca su selekcionisani u Italiji,
Francuskoj i Nemačkoj (R 1, 47, VCR 6, BB 48/1, BB 47/1, 11 Gm). Sl.104 Traminac crveni
Sauvignon (sovinjon)
Sinonimi: muskatni silvanac, Sauvignon blanc, Gros Sauvignon, Petit Sauvignon, Sauvignon jeune, Weisser Sauvignon, Muscat Sylvaner, Sauvignon bianco.
Gaji se u svim vinogradarskim zemljama sa umerenom klimom. Najviše se gaji u Francuskoj, gde u rejonu Sauternais (Sotern) sa sortama Semillon i Muscadelle daje čuvena desertna vina. U ostalim krajevima sveta se koristi za proizvodnju suvih visokokvalitetnih vina. Kod nas se gaji u vinogorjima sa kontinentalnom klimom.
čokot je vrlo bujan. Grozd je mali, zbijen, valjkast ili sa ramenom. Bobice su srednje veličine, okrugle, žućkastozelene boje sa crnim tačkicama, debele pokožice, slatke, vrlo karakterističnog ukusa na zeleno. Grođže sazreva u II epohi.
Daje relativno male prinose, posebno kada je poremećena ravnoteža između rodnosti i bujnosti. Zahteva dugačku rezidbu. Ima relativno dobru otpornost na niske temperature, ali znatno slabiju nego rajnski rizling. Grožđe je osetljivo je na sivu trulež.
Vino je vrlo karakteristične, pikantno ljutkaste arome, koja podseća na jednu vrstu zelene trave (Solanum nigrum, pomoćnica). Harmonično je, puno, bogato i gotovo uvek visokog kvaliteta. Za ovu sortu se u Francuskoj kaže da je „vino kraljeva i kralj vina".
Do sada je selekcionisan veliki broj klonova ove sorte u Francuskoj i Italiji. Neki od njih su: R 3, 161, 108, ISV-F-5, Bb 297/1, 530,159, 160, 241, Kt 10, P 1
Pinot blanc (pino blan)
Sinonimi: burgundac beli, Pinot blanc vrai, Blanc de Champagne; Weisser Burgunder, Weissburgunder. Pinot blanc je primarni naziv sorte.
Gaji se u većini zemalja gde se gaje occidentalis sorte (Francuska, Nemačka, Austrija Švajcarska, ZND, itd.). U našoj zemlji se gaji u uslovima kontinentalne klime.
čokot je srednje bujnosti. Grozd je srednje krupan, zbijen, valjkast ili nepravilnog oblika. Bobice su male, okruglaste, sa tankom pokožicom, žuto-zelene boje.
Sazreva u II epohi. Daje osrednje prinose. Sorta je veoma je osetljiva na sivu plesan grožđa, od čega u velikoj meri zavisi visina prinosa. Otpornost na niske temperature je vrlo dobra.
Dobro nakuplja šećer, ali slabije nego Šardone. Karakteristično je da i pri većem sadržaju šećera, kiseline ostaju na visokom
Burgundac beli
daje harmonično, elegantno >vino, sa izraženim, finim kiselinama.
Do sada je selekcionisan veliki broj klonova ove sorte u Italiji, Francuskoj i
Nemačkoj. (VCR 1, VCR 5, VCR 7, Fr
74, Bb 54/1, 55/1).
Pinot gris (pino gri)
Sinonimi: burgundac sivi, crvena klevanjka, rulandec, rulendac sivi, Tokay de Alsace,
Ruländer, Grauer Burgunder, Szürkebarát, Pinot grigio. Pinot gris je prema O.I.V. primarni
naziv. Pripada grupi sorti Pinot. Gaji se u Francuskoj, u severnoj Italiji, u Rumuniji,
Mađarskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, ZND i mnogim drugim zemljama, ali samo u uslovima kontinentalne klime. U Srbiji se tek poslednjih godina masovnije širi.
čokot je srednje bujnosti. Grozd je mali, valjkast, jako zbijen. Bobice su male, okrugle, ljubičastosive boje sa izraženim pepeljkom, tanke pokožice, sočne, vrlo slatke i aromatične. Ponekad se u grozdovima nađe po koja bela bobica ili deo grozda sa belim
bobicama.
Sazreva u II epohi. Sredinom septembra redovno nakuplja oko 20% šećera. U dobrim godinama lako dostiže čak i 25% šećera.
Daje male prinose. Ima relativno visoku otpornost na niske temperature. Na botritis je osetljiva, ali u manjoj meri nego burgundac
beli. Rod na zapercima je beznačajan. Vino je harmonično, blago, sa nižim kiselinama, puno, bogato, prijatne arome, vrlo često sa ostatkom neprevrelog šećera. Odličan kvalitet
vina kompenzuje niske prinose.
Na poboljšanju rodnosti burgundca sivog rađeno je putem klonske selekcije u zemljama gde ova sorta ima veći značaj, a to su pre svega Nemačka, Francuska i Mađarska. Poznatiji klnovi ove sorte su: B10, 2/54, R 6 i VCR 5. Sl.107 Burgundac sivi
Chardonnay (šardone)
Sinonimi: Chardonnay blanc (primarni naziv), Arboisier, Arnoison, Chablis, Pinot blanc Chardonnay. U prošlosti, između sorti Pinot blanc i Chardonnay, nisu pravljene razlike. Smatralo se da su to sinonimi iste sorte. Nedavno je analizom DNK dokazano da je Chardonnay nastao hibridizacijom Pinot blanc-a i sorte a Gouais blanc (Bowers, Meredith, 1997).
Šardone je popularna vinska sorta u celom svetu. Uspešno se gaji u uslovima tople i hladnije klime. Najviše je rasprostranjena u Francuskoj u Šampanji, zatim u SAD u Kaliforniji. U manjoj meri se gaji u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, čehoslovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, Južnoj Africi i Australiji. U našoj zemlji se tek u poslednjoj deceniji intenzivnije podižu vinogradi sa ovom sortom. čokot je srednje bujnosti. Po listu je najlakše razlikovati šardone od burgundca belog: Kod šardonea osnovu drškinog ureza oivičavaju nervi, dok kod burgundca belog izvan ovih nerava ima još lisnog tkiva.Grozd šardonea je mali, valjkast, srednje zbijen. Bobice su beličastozelene, male, okrugle, sočne, karakteristične arome. Rano započinje vegetaciju,
nekoliko dana pre ostalih Pinot sorti, a sazreva u II epohi.Nakuplja mnogo šećera. Šardone se odlikuje relativno malom rodnošću. U ovom pogledu zaostaje za burgundcem belim. Ni pri
većim prinosima ne dolazi do narušavanja kvaliteta.
Vrlo često šardone po kvalitetu vina nadmašuje burgundac beli.
Otpornost na niske temperature je dobra, ali je sorta osetljiva na sivu plesan grožđa.
Vino je karakteristično, harmonično, elegantno, puno, sa diskretnom ali jasnom aromom i lepim voćnim kiselinama, vrlo često sa malo neprevrelog šećera.
Klonska selekcija ove sorte vršena je u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, ZND, Bugarskoj, Mađarskoj i u drugim zemljama. Poznatiji klonovi su: R 6, R 8, 95, 76, VCR 10, SMA 127, Bb 116/1, Bb 75/1, 548, SMA 123, SMA 130, STWA 95-530, VCR 10,VCR 11.
Muscat ottonel (muskat otonel)
Sinonimi: Misket Ottonel, mirisavka, Muscadel Ottonel, Ottonel, Ottonel Frontignan i dr. Sortu je stvorio Robert Moro, vrtlar iz francuskog grada Anžera. Budući da jako liči na Šaslu, najverovatnije da joj je jedan roditelj ova sorta. Galet (1958–1964) smatra da je drugi roditelj Muscat de Saumuir.
Pored sorte žuti muskat, ovo je najpoznatija muskatna sorta za bela vina. Najviše se gaji u Francuskoj (u pokrajini Alzas), Nemačkoj, Austriji, čehoslovačkoj i Mađarskoj. U Srbiji se gaji u severnjačkim vinogorjima, ali na malim površinama.
čokot je slabije bujnosti od šasle. Grozd je mali, srednje zbijen. Bobice su beličastožute boje, sa sunčane strane rđaste, srednje krupnoće, okrugle, hrskave, sa izraženom muskatnom aromom.
Grožđe sazreva rano (I epoha). Nakuplja nešto više šećera od šasle, ali retko kad dostiže 20%. Lako gubi kiseline. Daje relativno male prinose. Sorta je osetljiva na vremenske prilike u cvetanju te često rehulja. Otpornost na niske temperature i na sivu plesan je veoma dobra. Vino ima jak muskatni miris, manji sadržaj ekstrakta, a vrlo često i manji sadržaj kiselina. Zbog intenzivnog mirisa veoma je pogodna za kupažu sa drugim sortama koje
oskudevaju u mirisu. Zbog slabe bujnosti treba je kalemiti na bujnije
podloge, na primer Kober 5 BB, i saditi je na plodnijim zemljištima. U Mađarskoj je selekcionisan klon Kt 16, 2/1. Sl.109 Muskat otonel
Rizling italijanski
Sinonimi: talijanski rizling, italijanski rizling, graševina, talijanska graševina, grašac, grašica, laški rizling, Welschriesling, Olaszrizling; Rizling vlašsky, Rizling italien, Riesling italico. Poreklo nije sasvim sigurno utvrđeno. Prema nekim autorima sorta potiče iz Francuske ali postoje i podaci o autohtonom poreklu (Lazić, 1981).
Na velikim površinama se gaji u mnogim vinogorjima Panonske nizije, počev od istočne Austrije, južne Moravske, Slovačke, Mađarske, pa sve do zapadne Rumunije. U Vojvodini je po površinama na prvom mestu.
čokot je srednje bujnosti sa uspravnim lastarima. Grozd je mali, sa krilcem, valjkast, zbijen. Bobice su male, okrugle, sa jasno istaknutim pupkom, žućkastozelene, neutralne arome.
Rizling italijanski u proleće srazmerno kasno započinje vegetaciju. Kasno ulazi u šarak, a sazreva u III epohi. Može se reći da je u pogledu rodnosti veoma pouzdana sorta. Dobro i redovno rađa. Ima rodne zaperke.
Sorta rizling italijanski je srednje osetljiva na sivu plesan grožđa. Zbijen grozd, tanka pokožica i kasno sazrevanje su faktori koji povećavaju rizik, te u godinama sa kišnim jesenima mogu nastupiti značajne štete od botritisa.
Otpornost rizlinga italijanskog na niske temperature je srazmerno dobra. Slabija je u ovom pogledu od rajnskog rizlinga, ali bolja od sovinjona ili semiona. U proleće kasno započinje vegetaciju, te joj ne preti velika opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Daje kvalitetna bela vina. Nekih godina, sa određenih lokaliteta, dobija se i vrhunsko vino.
Vina sorte rizling italijanski odlikuju se zelenkastožućkastom bojom, čistim vinskim mirisom, harmoničnim ukusom. Uglavnom se proizvode kao suva vina, a samo izuzetno sa malo zaostalog, neprevrelog šećera.
Na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, u Sremskim Karlovcima, 1975. stvorena su i priznata tri klona Rizlinga italijanskog: SK – 13, SK-54 i SK – 61. Najviše se proširio klon SK 54 (Ivanišević i sar 2008a, 2008b).
Müller Thurgau (Miler Turgau)
Sinonimi: rizvanac, Rizlingsilvani (u Mađarskoj), Riesling x Silvaner (u Švajcarskoj)
Sortu je 1882. godine stvorio Herman Müller iz mesta Thurgau u Nemačkoj. Prema autoru, sorta je nastala iz ukrštanja Riesling x Silvaner. Međutim, novija genetička istraživanja mikrosatelita su dokazala da je ova sorta nastala iz ukrštanja rajnskog rizlinga i jedne varijacije šasle.
Danas je ova sorta po površinama u Nemačkoj na prvom mestu. U toku poslednje dve decenije intenzivno se proširila u Švajcarskoj, Austriji, Slovačkoj i Mađarskoj. Kod nas se malo gaji, ali se proizvođači poslednjih godina nešto više interesuju za nju.
čokot je bujan. Grozd je srednje krupan ili krupan, najčešće rastresit ili malo zbijen. Bobice su ovalne, žućkastozelene, aromatične. Rano započinje vegetaciju i rano sazreva. Sredinom septembra nakuplja 18– 20% šećera. Daje vrlo visoke prinose. Otpornost na niske temperature je relativno slaba. Turgau Vino se odlikuje vrlo karakterističnom sortnom aromom po kojoj se lako raspoznaje. Ponekad ima nešto niži sadržaj kiselina.
Sinonimi: burgundac crni, Spätburgunder, Blauer Burgunder, Blauer spätburgunder, Pino čornij, Burgundske modre, Kis burgundi.
U čuvenim francuskim vinogorjima Burgundiji i Šampanji je osnovna sorta. Gaji se u kontinentalnim vinogorjima u mnogim zemljama Evrope: Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji.
čokot je srednje bujnosti. Grozd je mali, zbijen, valjkastog oblika. Bobice su male, okrugle, sočne, plavocrne boje sa puno pepeljka. Sok je bezbojan. Sazreva u II epohi. Oplodnja je normalna. Daje male i osrednje prinose. Grožđe je osetljivo na sivu plesan. Otpornost prema niskim temperaturama je veoma dobra. Dobro nakuplja šećer i ne gubi kiseline. Vino ove sorte je redovno visokog kvaliteta, karakterističnog sortnog mirisa, rubin crvene boje. Stara vina dobijaju ciglacrvenu boju. Na ukusu je harmonično i baršunasto. U Francuskoj se mnogo koristi za proizvodnju šampanjca. U ovu svrhu prerada se vrši po postupku za bela vina. U ostalim zemljama Evrope koristi se za proizvodnju suvih crnih vina.
U okviru Pinot noir-a selekcionisano je mnogo klonova u Francuskoj, Nemačkoj, Švajcarskoj, Rusiji. Poznatiji klonovi su: 115, 667, 777, P 1, 828, R 4, VCR 18, VCR 20, SMA 185.
Cabernet sauvignon (kaberne sovinjon)
Sinonimi: Petit vidure, Petit cabernet.
Sorta je poreklom iz čuvenog bordovskog vinogorja u zapadnoj Francuskoj. Na bazi analiza DNK je ustanovljeno da je nastala iz ukrštanja Cabernet franc x Sauvignon blanc (Bowers; Meredith, 1997).
Sorta je poznata i cenjena skoro u svim vinogradarskim zemljama sveta. Svuda daje vina najvišeg kvaliteta. Kod nas se gaji na Kosovu, u centralnoj Srbiji i u Vojvodini.
Kaberne sovinjon formira snažan čokot. Grozd je mali (60–70 g), rastresit ili srednje zbijen. Bobice su male, okrugle, sa debelom, tamnoplavom pokožicom i obilnim pepeljkom. Sok je bezbojan. Karakterističan je ukus grožđa sličan jednoj vrsti trave (Aristolochia clematitis). Sazreva u III epohi. Populacija sorte daje vrlo male prinose, retko kad veće od 8 t/ha. Sl.113 Kaberne sovinjon
Grožđe ne truli. Sorta se odlikuje velikom otpornošću na mrazeve.
Dobro nakuplja šećer u širi. Vina su visokog kvaliteta, vrlo karakterističnog, pikantnog mirisa koji podseća na šumsku ljubičicu, intenzivno crvene boje, harmoničnog ukusa. Na tržište dolaze tek nakon odležavanja 2–3 godine u drvenim buradima. Mlada vina su gruba. Poznatiji klonovi su: 337, 685, R 5, VCR 8, VCR 19, ISV FV 5, ISV FV 6 ISV
Merlot (merlo)
Nema sinonima. U svim zemljama gde se gaji, zove se merlo.
Gaji se u Francuskoj u vinogorju Bordoa, ali i u mnogim drugim zemljama. Značajne površine zauzima na Kosovu, u centralnoj Srbiji i Vojvodini.
čokot je bujan. Grozd je mali (oko 100 g), rastresit. Bobice su male, okrugle, sličnog ukusa kao kaberne frank. Sazreva u III epohi. Nije osetljiva na sivu plesan grožđa.
Po otpornosti na niske temperature zaostaje za kaberne sovinjonom. Daje osrednje prinose. Merlo redovno nakuplja oko 20% šećera u širi.
Vino je redovno visokog kvaliteta, sa karakterističnom sortnom aromom, koja je slabije izražena nego u kaberne sovinjona. Vino je cenjeno na domaćem i inostranom tržištu.
U Francuskoj i Italiji postoje
selekcionisani klonovi merloa. Važniji klonovi su: 181, 182,348, R 3, R 12, VCR 101, VCR 1, ISV 1 V4, ISV FV 5, Bb 348/1, Kt 9.
Sl. 114 Merlo
Gamay (Game)
Sinonimi : Gamay Beaujolais, Game crni
Vrlo stara francuska sorta koja se najviše gaji u Francuskoj u pokrajini Božole (Beaujolais). Kod nas je zauzela značajne površine u centralnoj Srbiji i na Kosovu.
čokot je srednje bujnosti. Grozd je srednje veličine ili mali, valjkast, zbijen, na kratkoj dršci. Bobice su male, okrugle, tamno plave boje, tanke pokožice, sočne, neutralnog
ukusa. Grožđe sazreva u II epohi. Oplodnja je dobra i redovna. Sorta se odlikuje visokom otpornošću na niske temperature. Grožđe je osetljivo na sivu plesan. Vino Gamea je crvene boje, prijatnog mirisa, harmoničnog ukusa. Obično mu treba malo pojačavati intenzitet boje.
Gamay teinturier (Game tenturije)
Sinonimi: Gamay Freaux, Game bojadiser Verovatno mutacija Gamea crnog. Nalazi
se na manjim površinama u vinogradarskim
rejonima sa kontinentalnom klimom gde se
gaje crne sorte. Kod nas ga ima na užem području Srbije i na Kosovu.
čokot je srednje bujnosti. Grozd je mali, zbijen, bobice su male, sa tankom pokožicom crne boje, sočne konzistencije, sa intenzivno obojenim sokom. Grožđe sazreva u II epohi. Oplođava se normalno. Srednje je rodnosti. Prema niskim temperaturama ispoljava bolju otpornost od Alikant bušea. Prema sivoj plesni je otporniji od Gamea crnog. Game bojadiser dobro nakuplja šećer. Daje intenzivno obojeno vino, bogato ekstraktom. Koristi se za popravku boje drugim sortama, pre svega Gameu, Bur-gundcu crnom i Prokupcu.
Alicante Henri Bouschet (Alikant Enri Buše)
Alicante Bouschet (u Francuskoj i mnogim drugim zemljama); Alikant buše; Garnacha tintorera; Tinto velasco (u Španiji)
Sortu je stvorio 1855. godine Henri Bouschet iz ukrštanja: Petit Bouschet (Teinturier du Cher x Aramon) x Grenache. Ovo je verovatno najviše rasprostranjena sorta od svih bojadisera. U Francuskoj je ima najviše na jugu (u regionima Languedoc, Provence i Sud-Ouest). Gaji se Italiji, Grčkoj, Španiji, Kaliforniji, Argentini, Peruu, Alžiru, Maroku, Tunisu,
Mađarskoj, Bugarskoj. Kod nas se može naći u regionima gde se gaje crne sorte. Grozd je srednje veličine (180–200 g), srednje zbijen. Bobice su male, okrugle, sa debelom pokožicom, plavocrne, sočne, obojenog soka, kiselog ukusa.
Sazreva kasno (kraj III epohe). Vino je jako kiselo, grubo i može da se koristi samo za kupažu u cilju popravke boje. Srednje je osetljiva na sivu plesan. Prema niskim temperaturama je osetljivija od Game bojadisera.
Preporučene/dozvoljene internacionalne sorte vinove loze -stone
Cardinal (Kardinal)
Kardinal je dobijen ukrštanjem sorti Flame Tokay x Ribier, 1939. godine u Kaliforniji. Sorta je poznata i cenjena u celom svetu, a najviše se gaji u SAD, Italiji, Francuskoj i u mnogim drugim zemljama gde se proizvodi stono grožđe.
čokot je vrlo bujan. Grozd je veliki, razgranat, srednje zbijen. Bobice su vrlo krupne, ujednačene veličine, ali često neujednačene boje. Pokožica je ljubičastoplave boje, dosta debela, ali ne smeta pri jelu. Meso je čvrsto, hrskavo. Sadržaj šećera u širi je mali (oko 13%) , ali zbog malog sadržaja kiselina grožđe deluje vrlo slatko.
Kardinal u proleće relativno kasno započinje vegetaciju, dok mu grožđe sazreva vrlo rano. Odlikuje se vrlo visokom rodnošću. Dovoljno je da se reže kratko jer ima rodna i donja okca. U cilju dobijanja što kvalitetnijeg stonog grožđa, korisno je odmah posle zametanja bobica odseći vrh grozda, manje ogranke grozda koji su slabije oplođeni, pa čak i ceo loše oplođen grozd. Preostalo grožđe tada bude lepšeg izgleda.
Kardinal je veoma osetljiv na niske temperature, ali se dobro regeneriše. Rađa i na zapercima. Kada u fazi sazrevanja grožđa padne kiša, bobice pucaju polukružno, oko peteljke.
Chasselas (šasla)
Sinonimi: plemenka bela i crvena, žlahtnina; Chasselas blanc, Chasselas doré, Chasselas rouge.
Šasle čine grupu vrlo starih sorti koje su poreklom sa istoka. Ime Chasselas verovatno potiče od naziva gradića u Francuskoj, gde je u XVI veku doneta iz Turske. Iz Francuske se zatim raznosila u druge zemlje. Poznata je u celom svetu.
Na velikim površinama se gaji u Francuskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Sloveniji, Hrvatskoj. U Srbiji se gaji nešto manje.
čokot je srednje bujnosti. Grozd je srednje veličine, najčešće sa krilcem, srednje zbijen. Bobice su srednje veličine sa tankom, čvrstom, prozirnom i topivom pokožicom. Okruglog su oblika, bogate sokom, malo hrskave, prijatnog, neutralnog ukusa. Boja bobica je zelenkostožuta, a sa osunčane strane zlatnožuta. Kod crvene šasle boja varira od svetloroze, preko crvene do ljubičaste.
Sazreva u I epohi. U Vojvodini šasla sazreva u prvoj polovini septembra, a u dobrim godinama grožđe može da se jede već krajem avgusta.
Visoke je rodnosti. I donja okca su relativno visoke rodnosti. Ima visoku otpornost na niske temperature. U ovom pogledu skoro da nema konkurenta kod stonih sorti. Šasla je sorta kombinovanih svojstava odnosno može se koristiti za jelo u svežem stanju, a može se i prerađivati u vino. U Švajcarskoj i Nemačkoj, na primer, koristi se samo za vino.
Nakuplja relativno malo šećera. Za stono grožđe je to dovoljno. Za vino se obično malo kasnije bere. Od šasle se dobija tanko, pitko vino, stonog kvaliteta, neutralnog mirisa, sa finim kiselinama.
Muscat Hamburg (muskat hamburg)
Sinonimi: Muscat de Hambourg, Black Hamburg, Black Muscat of Alexandria, Muskat gamburskij, Misket hamburški, hamburški muskat.
Stara sorta nastala u Engleskoj. Najverovatnije je dobijena iz ukrštanja sorti aleksandrijski muskat x Frankethal (Trollinger).
Muskat Hamburg je poznat u celom svetu, a u mnogim zemljama se gaji na većim površinama: Francuska, Italija, ZND, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Srbija.
Muskat Hamburg ima bujan čokot. Grozd je srednje veličine, razgranat, rastresit. Peteljkovina je zelena i lako se lomi. Bobice su krupne, ovalne, neujednačene po veličini i boji. Bobice u grozdu ne sazrevaju ravnomerno tako da pored lepo obojenih, tamnoplavih, često u grozdu bude poneka bobica crvene boje što značajno narušava izgled grozda. Najveća
vrednost muskat hamburga je izvanredno fini muskatni, harmoničan ukus grožđa. Pokožica je tanka, čvrsta. Pulpa je srednje čvrsta.
Sazreva krajem II epohe. Velike je rodnosti. Dobro nakuplja šećer. Za dobijanje kvalitetnog stonog grožđa korisno je da se makazama odseku vrh i bočna grananja grozda sa sitnijim bobicama. Preostale bobice će tada biti krupnije i ujednačenije po veličini i boji. Ne rađa na zapercima.
Otpornost prema niskim temperaturama je relativno dobra. Grožđe se ne transportuje najbolje, niti se može dugo čuvati u hladnjači. Od ostataka stonog grožđa proizvodi se muskatno stono vino svetlocrvene boje i rakija lozovača. Sl.121 Muskat Hamburg
Ljana
Ljana je moldavska sorta nastala ukrštanjem čauša belog i sorte Pierelle.
Prvih dana septembra čokote krase rastresiti, srednje krupni grozdovi, sa lepim, belo-žutim, krupnim, izduženim i ujednačenim po veličini bobicama. Pulpa je meka, prijatnog, aromatičnog ukusa, slična čaušu. Veoma je otporna prema plamenjači i pepelnici i može se gajiti bez hemijske zaštite.
Nažalost, osetljiva je na niske zimske temperature, a takođe i na nepovoljne uslove u vreme cvetanja, zbog čega je nekih godina oplodnja slabija a prinos manji.
Ljana se preporučuje za gajenje na okućnici i na manjim površinama, na terenima gde nema opasnosti od izmrzavanja. Sl.122 Ljana
Moldova
Moldova je vrlo uspešna kombinacija pozitivnih osobina roditeljskih partnera SV 12375 i guzalj kara, stvorena u Moldaviji. Vrlo je bujna i vrlo rodna sorta. Grožđe sazreva početkom oktobra, dobro se transportuje i dobro čuva u hladnjači. Grozdovi su krupni, rastresiti, bobice velike, jajaste, tamnoplave, sa obilnim pepeljkom, neutralnog, osvežavajućeg ukusa. Moldova je kompleksno otporna na gljivične bolesti i može se gajiti bez hemijske zaštite. Prema niskim temperaturama je znatno otpornija od većine stonih sorti. Srednje je osetljiva na filokseru. Preporučuje se za gajenje na okućnici, manjim i većim površinama, ali na dobro osunčanim položajima.
Kišmiš moldavski
Sorta je stvorena u kišmiš pokrajini. Nalazi se na domaćoj sortnoj listi. Bujna je i vrlo rodna. Besemena sorta ali sa mekim semenkama. Sazreva u drugoj epohi. Grozd je vrlo krupan, izdužen, razgranat. Bobice su krupne,ovalne,ljubičaste boje sa obilnim pepeljkom, čvrste konzistencije, sa 1−3 meke semenke. Grožđe se dobro transportuje. >
Viktoria
Viktoria je nova rumunska sorta stvorena ukrštanjem kardinala i afuz alija. Vrlo brzo se proširila u Evropi i predstavlja jednu od najvažnijih stonih sorti u Rumuniji, Grčkoj i Italiji. Bujna sorta velike i redovne rodnosti. Ima krupne, kupaste, rastresite grozdove prosečne mase oko 600 g. Bobice su vrlo krupne, zelenkasto žute, izdužene, neutralnog ukusa. Sazreva u II epohi. Daje veliki procenat tržišno vrednog stonog grožđa. U fruškogorskom vinogorju kvalitet stonog grožđa varira u zavisnosti od klimatskih uslova. Ako u vreme cvetanja pada kiša, oplodnja je slabija, grozdovi rehuljavi sa puno sitnih, neoplođenih bobica. Grožđe se dobro transportuje. Perspektivna je sorta.
Michelle Palieri (Mikele palieri)
Mikele palijeri je nova italijanska sorta autora M. Palieria, stvorena ukrštajem sorti Ribier i Red malaga. U poslednjih nekoliko godina počela se intenzivnije širiti u Srbiji.
Velike je bujnosti i rodnosti. Grozd je veliki (oko 800 g), razgranat i rastresit, bobice krupne, ovalne, crnoljubičaste boje, neutralnog ukusa. Boja bobica nije uvek ujednačena. Sadržaj šećera u širi je od 14 do 15%, a kiselina 6 g/l. U Fruškoj gori sazreva sredinom septembra. Grožđe dobro podnosi transport. Perspektivna sorta.
Black magic (Blek medžik)
Moldavska novija stona sorta stvorena ukrštanjem Moldove i sorte Maršalski. Bujna sorta, dobre rodnosti. Sklona je rehuljanju, naročito ako u vreme cvetanja pada kiša. Grozd je veliki (400600 g), razgranat, bobice krupne, izdužene, čvrste, tamno plave boje, neutralnog ukusa. U uslovima fruškogorskog vinogorja sorta sazreva u drugoj dekadi avgusta (vrlo rana sorta). Grožđe se može dugo čuvati na čokotu bez gubitka dobrih organoleptičkih
Sl.126 Mikele Palieri svojstava. Srednje je osetljiva prema gljivičnim bolestima. Perspektivna sorta.
3. Preporučene/dozvoljene domaće stvorene sorte -vinske
Generacije domaćih oplemenjivača su decenijama radile na stvaranju novih vinskih i stonih sorti vinove loze imajući u vidu specifičnosti našeg podneblja, ukus i zahteve potrošača. Na Oglednim poljima Poljoprivrednog fakulteta iz Novog sada i Zemuna, u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo u Nišu, tokom 70 godina oplemenjivačkog rada stvoren je veći broj vinskih i stonih sorti vinove loze (Cindrić i sar. 2002; Cindrić, Korać 2002, 2006; Cindrić i sar. 2003a, 2003b; Korać i sar. 2005, 2006, 2008; Nikolić i sar. 2008, 2009. Neke od ovih sorti su se značajno proširile u Srbiji, a neke se gaje i u drugim zemljama. U zavisnosti od faza i ciljeva oplemenjivačkog rada razlikujemo tri grupe domaćih novostvorenih sorti: Sorte poboljšanih proizvodnih karakteristika u odnosu na stare autohtone sorte (vinske: neoplanta, župljanka, sila, godominka, župski bojadiser, probus; stone: beogradska rana, demir kapija, gročanka, radmilovački muskat, srbija i dr.); Sorte otporne na niske zimske temperature: liza, petra, mila, rani rizling, zlata; Sorte otporne na mrazeve i gljivične bolesti koje su namenjene za integralnu i organsku proizvodnju grožđa i vina: lasta, karmen, petka, rubinka, bačka, morava, panonia, frajla, mediana, lucia;
Neoplanta
Ime je dobila po latinskom nazivu grada Novog Sada. Ovo je bela vinska sorta
stvorena je u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, iz ukrštanja smederevke i traminca. Autor je dr D. Milisavljević. Priznata je 1970.godine. Najviše se proširila u fruškogorskom vinogorju, ali je ima i na užem području Srbije.
čokot je vrlo bujan. Sazreva u II epohi. Po rodnosti nadmašuje Traminac, ali prinos jako oscilira po godinama. Veoma je osetljiva na niske temperature, na sivu plesan i na pepelnicu. Zahteva dugu rezidbu. Bujnog je rasta i razvija mnogo zaperaka. Sklona je
formiranju gustog špalira, a kao posledica toga, slabije se oplodi.
Dobro nakuplja šećer, gotovo redovno oko 20%. Sadržaj kiselina je relativno nizak. Vino ima izrazit, intenzivan miris, sličan muskatu. Puno je, sa visokim sadržajem alkohola, ili sa zaostalim, neprevrelim šećerom. Pogodna je za proizvodnju specijalnih slatkih, muskatnih vina. čak i rakija komovica ispečena od Neoplante ima karakterističan miris. Potrebno je izvršiti klonsku selekciju.
Župljanka
Sorta je dobila ime po rodnom kraju autora, D. Milisavljevića. Stvorena je u Institutu za vinogradarstvo i voćarstvo u Sremskim Karlovcima, iz ukrštanja prokupca i crnog burgundca. Priznata je 1970. godine.
Najviše vinograda sa ovom sortom je posađeno u Fruškoj gori (Irig, Erdevik, Petrovaradin, Sremski Karlovci).
čokot je vrlo bujan. List je veliki, petodelan ili trodelan, tamnozelen, bez sjaja. Naličje lista je baršunasto maljavo. Grozd je valjkasto kupast, srednje zbijen sa dugom, zelenom drškom. Bobice su srednje veličine, ovalne, zelenožute boje sa izraženim mrkim tačkicama. Pokožica je čvrsta, meso sočno, bez posebne arome, osvežavajuće slatkog ukusa. Sl.129 župljanka
Sazreva na početku III epohe. Daje visoke i redovne prinose. Odgovaraju joj visoki uzgoji i mešovita rezidba. Zbog vrlo snažnog čokota treba je saditi na nešto veće rastojanjima. Otpornost prema niskim temperaturama je osrednja. Otporna je na sivu plesan, a vrlo osetljiva na peronosporu i oidium. Kod redovne zaštite, o ovome treba posebno voditi računa.
Dobro nakuplja šećer. Krajem septembra ili početkom oktobra, u Fruškoj gori, redovno nakuplja oko 20% šećera i uz to ima visok sadržaj kiselina (9–12 g/l). Po sastavu kiselina župljanka je specifična jer sadrži više jabučne nego vinske kiseline.
Vino je žutozelene boje, osvežavajuće, puno, sa čistim, prijatnim vinskim bukeom. Po kvalitetu vina obično malo zaostaje za rizlingom italijanskim. Priznata su 4 klona (SK 30, SK 34, SK 37 I SK 60) (Medić, 2011).
Sila
Sila je stvorena na Oglednom polju Poljoprivrednog fakultata iz Novog Sada, u
Sremskim Karlovcim, ukrštanjem kevidinke i šardonea. Priznata je 1988. godine. Autori su
S. Lazić, V. Kovač i P. Cindrić. Dobila je ime po inicijalima prvog autora dr Sime Lazića. Za sada se proširila u fruškogorskom vinogorju.
čokot je srednje bujnosti. Grozd je razgranat i rastresit, prosečne mase oko 200 grama. Bobice su sitne, okrugle, zelenkastobele, sa obilnim pepeljkom.
Pozno kreće i pozno sazreva (početak III epohe. Rodnost okaca i lastara je velika. Rodna su i donja okca. Daje visoke prinose. Odlikuje se visokom otpornošću na sivu plesan grožđa. Po otpornosti prema niskim temperaturama znatno je slabija od rizlinga italijanskog. Ovu osobinu, kao i kasno sazrevanje, treba imati u vidu pri izboru terena za sadnju vinograda.
U odnosu na rizling italijanski nakuplja nešto manje šećera i ima niže kiseline. Vino sile je lako, harmoničnog ukusa, sa diskretnom, prijatnom aromom šardonea. Ovo je vrlo perspektivna sorta.
Godominka
Nastala je iz samooplodnje Smederevke na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta iz zemuna. Autori su L. Avramov i saradnici. Priznata je 1985. Godine. Gaji se na užem području Srbije. Ovo je bujna i rodna sorta. Grozd je srednje veličine sa srednje krupnim, okruglim bobicama, žutozelene boje. Sazreva krajem II epohe. Vrlo dobro nakuplja šećer. Vino je visoko kvalitetno, harmonično, pitko, sa veoam prijatnim muskatnim mirisom, tipa Traminca mirisavog.
Petra
Sorta je stvorena na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, ukrštanjem sorti Kunbarat x Traminac. Priznata je 1991. godine. Autori su P. Cindrić i V. Kovač. Do sada se proširila samo u fruškogorskom vinogorju.
Razvija snažan čokot sa velikim brojem dugačkih lastara. Grozd je mali, zbijen, ponekad malo slabije oplođen. Bobice su male, okrugle, sivkastozelene, aromatične.
Petra započinje vegetaciju za oko tri dana ranije od traminca, a sazreva približno istovremeno sa njim. Po rodnosti ga znatno nadmašuje. Veoma dobro nakuplja šećer u širi i ima izražen miris, te bi mogla biti pogodna za proizvodnju prirodnih desertnih vina. Vino je visokokvalitetno, bogato, sa vrlo izraženom aromom.
Petra se odlikuje smanjenom osetljivošću na plamenjaču i sivu plesan, ali je jako osetljiva na pepelnicu. Otporna je na niske zimske temperature, ali rano započinje vegetaciju te postoji rizik od poznih prolećnih mrazeva. Olakšavajuća okolnost je činjenica da ima dobru rodnost suočica. Sl.132 Petra
Liza
Sorta je stvorena ukrštanjem Kunleanj x Pinot gris. Priznata je 1991. godine. Autori su: P. Cindrić i V. Kovač. Za sada se gaji na manjim površinama u Vojvodini.
Razvija snažan čokot sa velikim brojem dugačkih lastara. Grozd je mali, srednje zbijen, bobice sitne, okrugle, zelene boje, sočne, kiselkastog ukusa, bez posebne arome.
Liza je u procesu priznavanja upoređivana sa rizlingom italijanskim. U odnosu na njega ranije započinje vegetaciju i malo ranije sazreva. Približno je jednake rodnosti, ali znatno bolje nakuplja šećer i uz to zadržava visok nivo kiselina. Odlikuje se visokom otpornošću na sivu plesan grožđa, izraženom tolerancijom na peronosporu, ali je osetljiva na pepelnicu. Po otpornosti na niske temperature znatno nadmašuje rizling italijanski početkom i sredinom zime.
Liza daje bogato, karakterno vino sa izraženim, finim kiselinama voćnog karaktera.
Petka
Petka je rezultat ukrštanja između domaće sorte petre i mađarske sorte Bianca.
Stvorena je na Oglednom polju u Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, u Sremskim
Karlovcima. Autori sorte su P. Cindrić, Nada Korać, V. Kovač i Mira Medić.
Nasledna osnova sorte petka je veoma složena. Pored većeg broja vinifera sorti, u njoj se nalaze geni velikog broja Seyve Villardovih i Seibelovih hibrida, odnosno različitih vrsta roda Vitis. čokot je veoma bujan. Grozd je srednje veličine, valjkast, zbijen, sa okruglim, žutozelenim, sočnim bobicama neutralne arome.
Petka započinje vegetaciju malo pre rajnskog rizlinga, a grožđe sazreva u II epohi. Odlikuje se velikom rodnošću. Suočice su takođe vrlo rodne. Nakuplja mnogo šećera u širi uz srednji sadržaj kiselina. Otporna je na sivu trulež grožđa, srednje otporna na plamenječu i pepelnicu. Mogla bi se uspešno gajiti uz redukovanu zaštitu. Otpornost prema niskim temperaturama je relativno dobra (Korać et al. 2002).
Rubinka
Rubinka je nastala iz iste kombinacije ukrštanja kao i petka. čokot je umerene bujnosti. Razvija mali broj vrlo dugačkih lastara. Uvek ima redak špalir jer ima vrlo slabe zaperke. Grozd je izdužen, srednje zbijen na dugoj poluzdrvenjenoj dršci. Bobice su balgo ovalne, srednje veličine sa debelom pokožicom zelenoroza boje, sočne konzistencije pulpe.
Relativno kasno započinje vegetaciju, a sazreva približno kada i rizling italijanski. Rodnost je srednja, ali redovna. Dobro nakuplja šećer i ne gubi kiseline. Daje vrlo solidno kvalitetno, elegantno vino neutralne arome.
Odlikuje se vrlo visokom otpornošću na sivu plesan grožđa, a ima relativno dobru otpornost i na plamenjaču i pepelnicu. Uspešno bi se mogla gajiti uz značajno smanjenu upotrebu pesticida.
Otpornost na niske temperature je vrlo dobra, znatno prevazilazi rizling italijanski.
Bačka
Bačka potiče iz iste kombinacije ukrštanja kao petka i rubinka.
čokot je veoma snažan, sa dugim, relativno uspravnim lastarima. Formira pun zeleni zid špalira. Grozd je srednje veličine, srednje zbijen, kupastog oblika, na dugoj zeljastoj dršci. Bobice su okrugle, male, sa debelom pokožicom zelenkaste boje sa roza nijansom na osunčanoj strani. Pulpa je relativno čvrste konzistencije.
U odnosu na rizling italijanski malo ranije započinje vegetaciju i nešto ranije sazreva.
Odlikuje se visokom i redovnom rodnošću. Krajem septembra redovno nakupi oko 19% šećera, uz kiseline oko 7 g/l. Daje vino čistog neutralnog mirisa i harmoničnog ukusa. Nije osetljiva na sivu plesan, a na peronosporu i pepelnicu je ispoljila visku otpornost.
Bačka je vrlo otporna prema niskim temperaturama, naročito početkom zime. Prema dosadašnjim rezultatima, ova sorta bi se uspešno mogla gajiti bez hemijske zaštite protiv gljivičnih bolesti. Sl.136 Bačka
Panonia
Sorta je stvorena na Oglednom polju u Sremskim Karlovcima ukrštanjem rajnskog rizlinga i genotipa SK 86-2/293. Autori su P. Cindrić, Nada Korać i V. Kovač. Priznata je 2003. godine. Gaji se u fruškogorskom vinogorju. Panonia ima srednje bujan čokot, uspravan rast lastara i slab porast zaperaka. Ova sorta ima uvek redak i uredan špalir. U poređenju sa rajnskim rizlingom, na zelenim delovima čokota ima manje posla tokom vegetacije.
Grozd je rastresit, srednje veličine. Bobice su okrugle, male, zelenožute, sočnog mesa, prijatnog ukusa. Panonia je visoko tolerantna na plamenjaču, pepelnicu i sivu plesan grožđa. U većini godina se može uspešno gajiti bez primene pesticida (Balaž i sar. 2006).
Po otpornosti na niske temperature početkom zime je na nivou sa rajnskim rizlingom, dok je sredinom i krajem zime nešto malo slabije otpornosti. Rodnost sorte je na nivou rajnskog rizlinga. Nakuplja mnogo šećera i ima visok nivo kiselina. Panonia daje vino vrhunskog kvaliteta, vrlo često sa ostatkom neprevrelog šećera.
Morava
Potiče iz iste kombinacije ukrštanja kao i Panonia. Autori su P. Cindrić, Nada Korać i
V. Kovač. Priznata je 2003. godine. Gaji se u fruškogorskom vinogorju a širi se i u ostalim
vinogorjima u Srbiji.
čokot je srednje bujnosti. Rast lastara je uspravan. Grozd je rastresit, konusnog oblika. Bobice su srednje veličine, zelene, sa sočnom pulpom karakterističnog ukusa.
Morava, u odnosu na rajnski rizling, ranije započinje vegetaciju za nekoliko dana, a grožđe sazreva oko nedelju dana kasnije. Ispoljava visoku otpornost na plamenjaču i na sivu plesan grožđa. Otpornost na pepelnicu je osrednja. Otpornost prema niskim temperaturama je na početku i sredinom zime na nivou rajnskog rizlinga, dok je krajem zime nešto slabija.
Morava nadmašuje Rajnski rizling po prinosu grožđa, međutim prinos mnogo oscilira po godinama. Karakteristično je za ovu sortu da uvek ima visok sadržaj kiselina u širi i vinu. Vino je vrhunskog kvaliteta, sa pikantnom aromom koja asocira na aromu sovinjona.
Morava bi se uspešno mogla gajiti uz redukovanu zaštitu, samo sa nekoliko tretmana protiv pepelnice. Zaštita protiv plamenjače i botritisa nije neophodna. (Cindrić i sar. 2003a).
Frajla
Sorta je stvorena na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, u Sremskim Karlovcima iz ukrštanja sorti Vértes csillaga i Petra. Priznata je 2015. godine. Autori sorte su P. Cindrić, Nada Korać i D. Ivanišević. Srednje je bujnosti. Formira gust špalir, slično kao Traminac. Grozd je srednje veličine, srednje zbijen ili rastresit. Bobice su male, zeleno-žute boje, sočne, ukus fini, specifičan. Nakuplja velike količine šećera u širi (24%). Visoko
tolerantna prema gljivičnim bolestima i mrazevima. Frajla je >pogodna za organsu proizvodnju vina.
Probus
Stvorena je ukrštanjem skadarke i kaberne sovinjona. Priznata je 1983. godine a ime je dobila po rimskom caru (Marcus Aurelius Probus), koji je u III veku nove ere obnovio vinogradarstvo na Fruškoj gori. Autori sorte su: D. Milisavljević, S. Lazić i V. Kovač. Sorta se najviše gaji na Fruškoj Gori ali polako osvaja i druga domaća vinogorja.
Razvija snažan čokot. Grozd je valjkast, zbijen, srednje veličine − oko 180 g. Bobice su okrugle, plavocrne boje, sočne. Grožđe sazreva u III epohi. Tokom kišnih jeseni grožđe lako truli.
Na niske temperature sorta je prilično osetljiva. Solidne je rodnosti. Treba je rezati dugačko. U Sremskim Karlovcima je u proseku za 17 godina sredinom oktobra imala 19% šećera i 8,9 g/l kiselina.
Vino probusa je karakterističnog, prijatnog mirisa, vrlo intenzivno obojeno, harmoničnog ukusa, bogato.
Za probus se može reći da je perspektivna sorta za visokokvalitetna crna vina. Mogla bi da nađe svoje mesto u vinogorjima za crna vina, na lokalitetima gde ne postoji veća opasnost od izmrzavanja loze.
Župski bojadiser
Sorta je stvorena na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna ukrštanjeme Alikant Bušea i i Gamea. Priznata sje 1979. Godine. Rasprostranjena sje u Centralnoj Srbiji. čokot je srednje bujnosti, srednje ali redovne rodnosti. Grozd je srednje veličine, bobice su srednje veličine, ovalne tamno plave boje sa intenzivno obojenim sokom. Sazreva u III epohi.
Evita
Domać novija sorta tipa bojadisera, dobijena meduvrsnim ukrštanjem. Ima bujan cokot. Dobro i obilno rada. Grozd je srednje krupan, srednje zbijen. Bobica je srednje krupna, neznatno ovalna, pokožica je tamno plave boje. Sok je intenzivno obojen. Sazreva u III epohi. Vrlo je otporna na niske temperature. Prema plamenjaci i sivoj plesni je vrlo otporna, a prema pepelnici srednje otpornosti. Nakuplja dosta šecera i zadržava visoke ukupne kiseline. Pogodna je za spravljanje bezalkoholnih sokova od grožda,
kao i destilata i lozovaca. Sl.142 Evita Preporučene/dozvoljene domaće stvorene sorte -stone
Demir kapija
Stvorena je ukrštanjem Muskat otonela i
Kraljice vinograda. Priznata je 1977. godine. Autori
su: L. Avramov, M. Jovanović, R. Lović i Đ. Tadijanović. Gaji se u Makedoniji i Srbiji.
čokot je bujan. Cvet je hermafroditan. Grozd je srednje veličine, srednje zbijen. Bobice su srednje veličine, okrugle ili malo spljoštene, zelenožute boje, malo hrskave konzistencije, prijatne muskatne arome.
Demir kapija sazreva približno istovremeno sa čabskim biserom. Male je rodnosti. Zahteva dugu rezidbu. Prema sivoj plesni je mnogo osetljiva. Prema
niskim temperaturama je osetljivija od čabskog bisera.
Beogradska rana
Stvorena je ukrštanjem sorti: Afuz ali x Buvije. Priznata je 1972. godine. Autor je L. Avramov. Gaji se u Makedoniji, u Srbiji, a delimično i u Hercegovini.
čokot je bujan. Cvet je hermafroditan. Grozd je veliki, zbijen. Bobice su srednje veličine, malo spljoštene, žutozelene boje, sočne konzistencije, neutralne arome.
Beogradska rana sazreva nekoliko dana posle čabskog bisera. Visoke je rodnosti i daje veliki procenat tržišnog stonog grožđa. Zahteva dugu rezidbu. Na sivu plesan nije mnogo osetljiva. Prema niskim temperaturama je približno jednake otpornosti kao čabski biser. Dobro se transportuje.
Gročanka
Stvorena je ukrštanjem sorti: čabski biser x Afuz-ali. Priznata je 1972. godine. Autori su: L. Avramov, M. Jovanović i Đ. Tadijanović. Gaji se u Srbiji, Makedoniji, Hercegovini i na primorju.
čokot je bujan. Cvet je funkcionalno hermafroditan. Grozd je srednje veličine ili veliki. Bobice su srednje veličine, ovalne, žutozelene boje, čvrste konzistencije, neutralne arome, prijatnog, harmoničnog ukusa.
Gročanka sazreva nekoliko dana posle čabskog bisera. Srednje je rodnosti i daje relativno veliki udeo tržišnog stonog grozdja.
Zahteva dugu rezidbu. Dobro podnosi transport. Na sivu plesan nije mnogo osetljiva. Prema niskimtemperaturama je malo slabije otpornosti od čabskog bisera.
Radmilovački muskat
Stvorena je ukrštanjem Kraljice vinograda i Muskat Hamburga. Priznata je 1977. godine. Autori su: L. Avramov, G. Jelenković, M. Jovanović, Đ. Tadijanović. Nalazi se u fazi ispitivanja u mnogim vinogorjima u Srbiji.
čokot je bujan. Cvet je hermafroditan. Grozd je srednje veličine, srednje rastresit. Bobice su velike, okrugle, žutozelene boje, srednje čvrste konzistencije, intenzivno muskatne arome.
Radmilovački muskat sazreva nekoliko dana posle Kraljice vinograda. Zahteva dugu rezidbu. Daje osrednje prinose, a od ukupne količine grožđa, oko 2/3 se može realizovati kao stono. Vrlo dobro se transportuje. Prema sivoj plesni je otporna, dok je prema niskim temperaturama nešto manje osetljiva od Kraljice vinograda, ali znatno osetljivija od Muskat Hamburga.
Srbija
Sorta je stvorena na Oglednom dobru Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna, ”Radmilovac” iz slobodne oplodnje sorte Ribijer. U odnosu na roditelja sazreva znatno ranije, (u drugoj polovini avgusta). Grozd je srednje veličine, rastresit. Bobice su okrugle, tamnoplave, ujednačene boje, neutralnog ukusa. Nakuplja oko 16% šećera u širi. Perspektivna stona sorta.
Smederevski muskat
Stvorena sje ukrštanjem sorti: Muskat Hamburg i žilavka. Priznata je 1977. godine. Autori su: L. Avramov, M. Jovanović, Đ. Tadijanović, R. Lović i A. Jurčević. Nalazi se u mnogim vinogorjima u Srbiji, ali uglavnom na okućnicama.
Čokot je bujan. Grozd je veliki, razgranat, srednje zbijen. Bobice su velike, jako izdužene urmastog oblika, zelenkasto-žute boje, sočno-mesnate konzistencije i intenzivno muskatne arome.
Smederevski muskat sazreva u II epohi. Velike je rodnosti, međutim relativno mali procenat se može koristiti kao stono grožđe. Ima visoku rodnost i donjih okaca, tako da bi se mogla rezati kratko. Sorta je osetljiva na sivu plesan. Prema niskim temperaturama je znatno osetljivija od Muskat Hamburga. Zbog lepog izgleda grožđa i veoma intenzivnog muskatnog mirisa, Smederevski muskat i pored nekih mana može da bude interesantna sorta na okućnicama.
Beogradska besemena
Nova jugoslovenska besemena sorta stvorena ukrštanjem Smederevke sa smešom polena od Sultanine, Sultanije i Italije. Stvorena je na Radmilovcu, oglednoj stanici Poljoprivrednog fakulteta iz Zemunu. Priznata je 1972. godine. Autori su: L. Avramov, M. Jovanović, A. Jurčević.
Gaji se u Makedoniji, Hercegovini i u Srbiji. Znatne površine su zasađene u ZND. čokot je bujan. Cvet je hermafroditan.
Bobice formira stenospermokarpno, kao i Sultanina. Grozd je veliki, srednje zbijen.
Bobice su velike, ovalne, hrskave, žutozelene boje, neutralnog ukusa.
Grožđe sazreva u III epohi. Rodnost je velika. Može se koristiti za sušenje, a i za potrošnju u svežem stanju, kao stono grožđe ili pak za slatko, kompot i drugo.
Na niske temperatre je osetljiva, slično kao i druge stone sorte. Na sivu plesan grožđa nije mnogo osetljiva.
Lasta
Stona sorta lasta je uspešna kombinacija najboljih osobina francuske interspecies sorte Muscat de St. Vallier i moldavske, takođe interspecies stone sorte, Ljane. Ovo je prva domaća priznata interspecies stona sorta. Priznata je 1991. godine. Autori su Petar Cindrić i Nada Korać.
Čokot je srednje bujnosti, sa malim brojem dugih lastara, na kojima se razvija veliki broj zaperaka. Njih treba obavezno uklanjati u zoni cvasti odnosno grozdova, a prekraćivati na 2−3 lista iznad zone grozdova. Lasta je vrlo rodna sorta. Redovno formira dve do tri cvasti po lastaru. Preporučljivo je da se svaka treća cvast ukloni, a na slabijim lastarima i svaka druga jer se na taj način dobijaju krupniji grozdovi i bobice. U cilju dobijanja krupnijih bobica, kvalitetnijeg stonog grožđa i ranijeg sazrevanja, može se primeniti i prstenovanje lukova jer lasta vrlo povoljno reaguje na ovu dopunsku meru. Grožđe sazreva u II epohi, to jest u vreme kad i muskat hamburg.
Grozd je privlačnog izgleda, srednje veličine, rastresit, sa krupnim, ovalnim, ujednačenim po veličini bobicama, zelenkastožute boje. Pokožica je tanka, topiva, pulpa izrazito hrskava a ukus fini, blago muskatni. Nakuplja oko 19% šećera. Grožđe se može dugo čuvati na čokotu, čak do prvih mrazeva, jer ne gubi kiseline i ne truli. Vrlo dobro se transportuje čak i na veće razdaljine. Lasta se mora redovno štititi protiv pepelnice jer je izuzetno osetljiva na oidium, dok se zaštita protiv plamenjače i sive truleži može potpuno izostaviti. Lasta je osetljivija na mrazeve od muskat hamurga ali otpornija od afuz alija. Osetljivija je na sušu od drugih stonih sorti, te je poželjno navodnjavanje. Ovo je idealna stona sorta za manje površine i okućnicu.
Karmen
Rezultat je ukrštanja sorti moldova i kardinal. Stvorena je na Oglednom polju Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada, u Sremskim Karlovcima. Priznata je 2003. godine. Autori su P. Cindrić i Nada Korać.
Najveći broj osobina karmen je nasledila od moldove dok je od kardinala nasledila rano sazrevanje grožđa. Ovo je sorta velike bujnosti i velike i redovne rodnosti. Bez problema se može ostvariti prinos od 2 kg/m2. Preporučuje se kratka rezidba (na kondire), umereno opterećenje okcima i proređivanje cvasti. Sorta pleni lepotom i bogatstvom grozdova. Bobice su krupne, ujednačene po veličini, jajaste, tamnoplave, ujednačene po boji. Pokožica je srednje debljine, topiva, obilno posuta pepeljkom. Pulpa je bezbojna, srednje čvrsta, neutralnog ukusa, kiselkastoslatka, bez posebnog mirisa. Transportabilnost grožđa je dobra.
Karmen je osetljiva na plamenjaču slično kao i kardinal. Međutim, na pepelnicu je srednje osetljiva i može se gajiti uz redukovanu zaštitu protiv ove gljivične bolesti. Prema botritisu je otporna.
Najveća vrednost sorte je ujednačena tamnoplava boja grožđa, obilan pepeljak koji krasi pokožicu i lep izgled grozda i bobice, što privlači potrošača. Ovome treba dodati i veliki udeo tržišno vrednog stonog grožđa, što novu sortu svrstava u visokokomercijalne pa se može preporučiti za gajenje i na većim površinama (Korać, Cindrić, 2003).