Voćne Sadnice Šljive – STENLEJ – Potiče iz SAD, gde je ova sorta nastala je 1912. godine. Sazreva u drugoj polovini avgusta i početkom septembra. Stenlej je srednje bujna sorta. Kruna je piramidalna, a ramene grane dosta retke. Nije uvek dovoljno kompatibilan sa Džanarikom kao podlogom. Cveta srednje pozno. Osetljiv je prema poznim, prolećnim mrazevima. Polen nema zadovoljavajuću klijavost. Delimično je samoplodan. Relativno je otporan prema plamenjači, rđi i suši, a tolerantan prema virusu šarki. Dobri rezultati postižu se sa Stenlejem na strukturnim, umereno vlažnim, blago kiselim, i plodnim zemljištima. Stenlej je na sejancu džanarike na kiselim zemljištima osetljiv prema patogenim mikro organizmima. Plod je krupan (oko 36 g), ovalno- izdužen, tamno plave boje i privlačne spoljašnosti. Sporadično se javaljaju plodovi blizanci. Meso je zelnekasto-žuto, čvrsto, dosta sočno, sladunjavok ukusa i dobrog kvaliteta. Koštica je krupna i odvaja se od mesa. Prezreli plodovi lako otpadaju. Transport dobro podnosi. Vrlo rano počinje da rađa. U punoj rodnosti rađa redovno i obilno. Dohodak stenlija je pozitivan od pete godine starosti zasade. Plod stenlija može se koristiti za potrošnju u svežem stanju, za sušenje, rakiju, i druge oblike prerade. Preporučuje se za gajenje zbog obilne rodnosti, krupnih i privlačnih plodova, tolerantnosti prema virusu šarki, kao i zato što je sorta kombinovanih osobina.
- Pozovite nas
- 060 713 13 16
- 060 454 78 95
- Nas E-mail
- lozne.sadnice.voca@gmail.com
Cacanska rana
Voćne Sadnice Šljive – ČAČANSKA RANA – je nastala 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva krajem prve dekade jula. Srednje je bujna, polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro oprašivači za Čačansku ranu su: Čačanska lepotica i Čačanska najbolja. Čačanska rana prorodi rano, i rađa dobro i redovno. Plod je krupan do vrlo krupan (36-48 g), jajast, ljubičasto-plave do plave boje. Meso je žuto-zeleno, čvrsto, dosta sočno, aromatično i slatko. Koštica se odvaja od mesa. Preporučuje se za gajenje kao vrlo rana i rodna stona šljiva, krupnih, kvalitetnih i transportabilnih plodova i zadovoljavajuće otpornosti prema bolestima.
Cacanska lepotica
Voćne Sadnice Šljive – ČAČANSKA LEPOTICA – nostala je 1961. godine, ukrštanjem vangenhajmove i Požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva krajem jula-početkom avgusta. Srednje je bujna. Polen ima dobru klijavost, delimično je samoplodna. Prorodi rano, a rađa dobro i redovno. Plod je krupan (31-42 g) jajast, tamnoplave boje sa traženim pepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenožuto, vrlo čvrsto, sočno, aromatično i vrlo prijatnog slatkognakiselog ukusa. Koštica se odvaja od mesa. Čačanska lepotica se preporučuje za gajenje kao stona sorta zbog pogodnog vremena sazrevanja, dobro rodnosti, krupnog i vrlo kvalitetnog ploda, dobre transportabilnosti i relativne otpornosti prema bolestima. Smatra se za najbolju stonu šljivu u svojoj epohi sazrevanja.
Cacanska najbolja
Voćne Sadnice Šljive – ČAČANSKA NAJBOLJA – nastala je 1961. godine, ukrštanjem Vangenhajmove i Požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine. Sazreva sredinom avgusta, tj. nedelju dana pre stenlija. Bujna je sorta. Polen ima dobru klijavost. Autoinkompatibilna je. Dobro oprašivači za Čačansku najbolju su: Čačanska rana i Čačanska lepotica. Plod je vrlo krupan (oko 48 g.), jajast, tamnoplave boje sa izraženim tepeljkom i vrlo privlačne spoljašnosti. Meso je zelenkastožuto, vrlo čvrsto, dosta sočno, aromatično i vrlo ukusno. Koštica se odvaja od mesa. Plod može dugo (2-3 nedelje) da se održi na grani, a da pri tom ne izgubi u kvalitetu. Čačanska najbolja preporučuje se za gajenje kao stona sorta, zbog kavalitetnih i vrlo krupnih plodova, odlične transportabilnosti, ranog početka rađanja, redovne i obilne rodnosti, otpornosti prema moniliji i tolerantnosti prema plamenjači i rđi. To je odlična stona sorta šljiva u svojoj epohi sazrevanja.
Cacanska rodna
Voćne Sadnice Šljive – ČAČANSKA RODNA – nastala je 1961. g. ukrstanjem Stenlija i Požegače. Prorodila je pete godine posle hibridizacije. Priznata je za novu sortu 1975. godine.Sazreva u trecoj dekadi avgusta, to jest priblizno kad i Stenlej. Slabo je do srednje bujna. Samobesplodna je (44,8 %). Rano prorodi, a zatim redovno I obilno radja. Plod je srednje krupan, do krupan (28 do 42 g), jajast tamnoplav, privlačan. Meso je žućkasto, čvrsto, srednje sočno, aromatično, slatko. Koštica se odvaja od mesa. Plod je svestrane upotrebne vrednosti, a naročito pogodan za sušenje. Preporučuje se za gajenje zbog obilne rodnosti, relativne otpornosti prema mrazu i pogodnosti za sušenje. Zahteva redovnu obnovu rodnog drveta.
Ruska Dzanarika
Voćne Sadnice Šljive – RUSKA DŽANARIKA – spada u veoma rodnu sortu šljive, jer zri krajem juna i početkom jula. Radi se o šljivi koja ne zahteva nikakakve hemijske tretmane , pa je iz tog razloga odlicna za organsku proizvodnju. Radja obilno i redovno. Boja ploda je žuta, crvena i tamna u zavisnosti od sorte. Plod se koristi najčešće za rakiju. U principu ima široku upotrebu, kako u industriji, tako i u spravljanju raznih baza, koje se koriste za dalju preradu.
Sve sorte sadnica šljive
Na našem tržištu su u ponudi mnogobrojne sorte šljive, jer je to jedna od omiljenih voćki. Klimatski uslovi za uzgoj sasvim odgovaraju, a nakon dozrevanja plodovi se mogu plasirati sveži ili da se koriste u preradi. Latinski naziv šljive je Prunus domestica. Većina sorti zahteva da u voćnjaku bude još nekih radi boljeg oprašivanja.
Pored podele na one za stonu upotrebu i na drugu grupu sorti koje su namenjene preradi šljive se dele na još načina. Navešćemo podelu prema obliku plodova i njihovoj boji.
- – Mirabele – ima sitnije okruglaste plodove, koštica se uglavnom odvaja. Sami plodovi su uglavnom žute boje
- – Renklode ili okrugle šljive – plodovi krupni do veoma krupni, okrugli, žutih, ljubičastih, crvenkastih i ostalih boja pokožice. Za njih se koristi naziv ringlovi u nekim krajevima.
- – Jаjаste šljive – plodovi su izduženog oblika. Boja pokožice im je tamnija, čvrstog mesa i oštrih vrhova koštice.
- – Ovаlne šljive – imaju neujednačenu boju kao i veličinu plodova.
- – Cepаče ili plаvice – pogodne su za industrijsku preradu, koštica se lako odvaja, pokožica plava. Ovaj tip se veoma ceni za stonu upotrebu ali i za industrisku preradu. Dobar primer je sorta Požegača.
- – Jаpаnske šljive – hibridi japanskih sa evropskim i američkim šljivama.
Pored odabira sorte šljive bitno je i šta se koristi kao podlova. Najčešće podloga je dženarika (Prunus myrobalana/cerasifera) sa tim da kod nas ima dosta varijacija na terenu. Pored toga dosta se koristi bela šljiva, trnošljiva, mirabela, ringlov. Čak i podloge su selekcionisane, a ovde ćemo navesti neke: Myrobalana 29 C, Myrobalana B, Julijanka A, Pixy, Tetra, Penta, Marijanka GF 8-1 i još mnoge druge. Od svih načina prerade najpoznatiji je pravljenje rakije od šljiva. Ovde treba napomenuti da nisu baš sve sorte pogodne za ovu namenu, te se kod stručnjaka treba raspitati pre nabavke sadnica ili gotovih plodova.
Čačanska lepotica – jedna od najcenjenijih sorti šljiva kod nas, priznata je 1975 godine a selekciju su odradili dr Staniša A. Paunović, dr Milisav Gavrilović i dr Petar Mišić. Plodovi za branje dospevaju krajem juna i početkom avgusta meseca. Prosečna težina plodova se kreće od 30 do 40 grama. Koštica se dosta lako odvaja od mesa ploda. Plodovi su dobro čvrsti i solidno podnose transport nakon berbe. Čačanska rodna – ima plodove malo manje od proseka, težina je oko
Čačanska rodna – ima plodove malo manje od proseka, težina je oko 32 grama (ako prerodi plodovi mogu biti značajno manji). Veoma cenjena šljiva na našim prostorima. Dobro se pokazala kao sveže voće, ali i za preradu. Spada u sorte šljive čiji su plodovi spremni za berbu u drugoj polovini avgusta.
Stenli (Stanley) – poznata je kao Stenlej ili pod imenom Stenlejka. Veličina šljiva je u proseku srednja sa težinom od oko 38 grama. Plodovi dozrevaju krajem osmoga meseca i dobro podnose transport nakon branja. Velika prednost joj je to što ima dobru otpornost prema šarki.
Aženka (Prune d’Agen) – poreklom je iz Francuske gde se gaji u uslovima umerene klime. Plod je jajasto okruglast, od mesa ploda se koštica odvaja lako. Cenjena je kao sorta za sušenje i upotrebu u svežem stanju (nije beš cenjena za rakiju). Za berbu dozreva krajem avgusta.
Valjevka – cenjena je kao stona sorta. Plodovi su srednje veličine (u slučaju kada prerodi mogu biti i sitniji), a veliki plus joj je dobra otpornost na šarku. Šljive ove sorte za berbu stižu u drugoj polovini 8 i početkom 9 meseca.
Požegača – poznata i pod nazivima mađarska, bistrica i čitlovka. Ova sorta ima veoma kvalitetne plodove, a takođe postoje određene varijacije po kvalitetu. Po veličini plodova spada u one sa sitnijim, čija težina je u proseku oko 20 g. Ima ih sa masom od 13 grama na jednom stablu, pa do onih sa težinom u proseku sa nekog drugog stabla od 26 g. Spada u sorte šljive koje se nazivaju cepače, a problem je što je veoma osetljiva na šarku.
Blue free – meso ploda je žuto-zelene boje, oblik je eliptično okruglast. Za berbu šljive stižu krajem osmoga meseca.
Felicija – poznata pod nazivom Grose felicija. Veličina šljiva je oko 60 grama u proseku. Najviše se koristi kao stona sorta, ali i za rakiju. Koštica se sasvim lepo odvaja od mesa. Može da se bere u drugoj polovini avusta
Talijanka (Italian prune) – Plodovi šljive su srednje veličine. Koštica se dosta dobro odvoji od ploda. Bere se u septembru mesecu.
Čačanska rana – veoma je cenjena kao stona sorta šljive a veliki plus joj je što dozreva početkom jula meseca. Težina plodova se kreće od srednje veličine do krupne. Oblik je jajasti i plodovi su blago izduženi. Sočni su, imaju dobar ukus i čvrstoću. Dobro podnose transport nakon berbe. Koštica se dobro odvaja od ploda.
Rutgešteter (Ruth Gerstetter) – poznata i kao Rut geršteter i Geršteterova. Problem može predstavljati ranije cvetanje, pa je ugrožena od poznih prolećnih mrazeva. Oblik šljive je blago izduženo okruglast i dozreva tokom jula meseca.
Herman (Herman) – Veoma rana sorta šljiva jer je spremna za berbu početkom jula meseca. Veličina im je srednje krupna, a ukus dobar, plodovi su čvrsti. Uglavnom je cenjena kao sveže voće.
Šumadinka – poznata i kao Crvena ranka, Darosavska, Crvenjača. Veličina plodova je sitnija sa prosečnom težinom od oko 20 g. Veoma cenjena kao sorta za pravljenje rakije.
Timočanka – Šljive su okruglaste, a po veličini spadaju u krupnije. Spada u sorte šljive koje se veoma cene kao stono voće i dosta dobro podnosi transport nakon branja. Plodovi ove sorte počinju da se beru u prvoj polovini avgusta.
Kaliforniska plava (California Вluе) – plodovi su okruglasti, ljubičasto plave boje i krupniji po veličini. Po pokožici se nalazi voštana presvlaka. Dobra kao stono voće i solidno podnosi transport.Plodovi dozrevaju krajem jula meseca.
Čačanska najbolja – selekcionisana u Čačku. Ima srednje krupne plodove, košnica se lako odvaja od mesa ploda. Veoma dobro podnosi transport nakon berbe. Berba se obavlja u drugoj polovini avgusta.
Čačanski šećer – plodovi su srednje krupni, dobrog ukusa i ima malu košticu. Preporučuje se kao sorta čiji plodovi imaju odličan ukus kada se osuše. Vreme dozrevanja bude u drugoj polovini avgusta i prvoj polovini septembra.
Hanita – poreklom iz nemačke i selekcionisana je krajem prošlog veka. Ima duži period dozrevanja, pa se branje može obaviti u nekoliko prolaza oko polovine avgusta. Šljive su srednje krupne, plave boje i imaju dobar ukus. Samooplodna je sorta, to je plus.
Prezident (Prezident) – nije preterano raširena, ona se uglavnom koristi kao oprašivač. Plodovi su veoma krupni i okuglasto su eliptičnog oblika. Sočna je i ima dobru aromu. Šljive se mogu brati u prvoj polovini septembra.
Ruska džanarika– poznata i kao ruska šljiva (žuta i crvena). Cenjena je jer nema potrebe za velikim merama zaštite, interesantna je za organsku proizvodnju. Plodovi su okrugli, žute boje povremeno sa crvenilom. Veoma sočna sa dobrim ukusom. Nespada među klasične sorte šljive.