• Najbolji odnos cene i kvaliteta vocnih sadnica
  • ISO 9001:2005 sertifikat
  • Pozovite nas
  • 060 713 13 16
  • 060 454 78 95
  • Nas E-mail
  • lozne.sadnice.voca@gmail.com

Vocne Sadnice

Sadnice tresnje

Prodaja vocnih sadnica STELA – je kanadska sorta i jedno od retkih samooplodnih, koja rano prorodi i redovno i obilno rađa. Plod joj je krupan, sa prosečnom masom oko 7g, srcolikog oblika i pokožice purpurno crvene boje. Meso je čvrsto, rskavičavo, sočno, finog ukusa i arome. Sazreva polovinom juna. Stablo joj je srednje bujnosti, ali razgranato. Plodovi, kada je kišovito vreme u toku berbe, hoće da pucaju i kasnije trule. Iako njoj samoj ne treba oprašivač, ona je dobar je oprašivac za druge sorte.

Stella

STELA – je kanadska sorta i jedno od retkih samooplodnih, koja rano prorodi i redovno i obilno rađa. Plod joj je krupan, sa prosečnom masom oko 7g, srcolikog oblika i pokožice purpurno crvene boje. Meso je čvrsto, rskavičavo, sočno, finog ukusa i arome. Sazreva polovinom juna. Stablo joj je srednje bujnosti, ali razgranato. Plodovi, kada je kišovito vreme u toku berbe, hoće da pucaju i kasnije trule. Iako njoj samoj ne treba oprašivač, ona je dobar je oprašivac za druge sorte.

Prodaja vocnih sadnica VAN – je veoma cenjena sorta, koja potiče iz Kanade. Plod vrlo krupan, mase oko 7,5g. Okruglasto-srcastog oblika, sa pokožicom tamno-crvene boje. Meso rskavičavo, slatkonakiselo, veoma aromaticno i pogodno za raznovrsnu preradu. Sazreva u prvoj polovini juna. Stablo je srednje bujnosti. Plodovi u kišnom periodu ponekad trule, najčešće zbog monilije. Rano prorodi i odlicno rađa svake godine. Samobesplodna je, a kao dobri oprašivači u literaturi se navode: Lambert, Sju, Bing.

Van

VAN – je veoma cenjena sorta, koja potiče iz Kanade. Plod vrlo krupan, mase oko 7,5g. Okruglasto-srcastog oblika, sa pokožicom tamno-crvene boje. Meso rskavičavo, slatkonakiselo, veoma aromaticno i pogodno za raznovrsnu preradu. Sazreva u prvoj polovini juna. Stablo je srednje bujnosti. Plodovi u kišnom periodu ponekad trule, najčešće zbog monilije. Rano prorodi i odlicno rađa svake godine. Samobesplodna je, a kao dobri oprašivači u literaturi se navode: Lambert, Sju, Bing.

Prodaja vocnih sadnica HEDELFINGENSKA – u narodu poznata i kao HERC ili ERC, je nemačka sorta. Stablo joj je bujno, a ona je otporna na mrazeve i sušu. Sazreva u drugoj polovini juna, a plod joj je krupan, sa prosečnom masom oko 7,5 g. Oblik ploda je srcolik, ali izdužen. Pokožica joj je tamno-crvene boje, sjajna. Meso ploda je tamno crveno, slatko-nakiselog ukusa, čvrsto, rskavičavo. Odlicna za jelo. Napada je često trešnjina muva, zbog čega hoće da se crvlja. Kod nas se sve više gaji zbog rodnosti,kvaliteta njenih plodova i otpornosti. Samobesplodna je, a oprašuju je: Van, Sju, Lambert.

hedekfingenska

HEDELFINGENSKA – u narodu poznata i kao HERC ili ERC, je nemačka sorta. Stablo joj je bujno, a ona je otporna na mrazeve i sušu. Sazreva u drugoj polovini juna, a plod joj je krupan, sa prosečnom masom oko 7,5 g. Oblik ploda je srcolik, ali izdužen. Pokožica joj je tamno-crvene boje, sjajna. Meso ploda je tamno crveno, slatko-nakiselog ukusa, čvrsto, rskavičavo. Odlicna za jelo. Napada je često trešnjina muva, zbog čega hoće da se crvlja. Kod nas se sve više gaji zbog rodnosti,kvaliteta njenih plodova i otpornosti. Samobesplodna je, a oprašuju je: Van, Sju, Lambert.

Prodaja vocnih sadnica LAMBERT – je sorta odlična za različite vidove industrijske prerade. Stablo joj je srednje bujno, otporno na mraz i sušu, a pomalo je osetljivo na šupljikavost lišća. Plodovi hoće da se crvljaju. Dobre je rodnosti, a sazreva krajem juna. Plod joj je vrlo krupan, prosečne mase preko 8g. Oblik ploda je srcasti, a pokožica tamno-crvene boje. Meso ploda je čvrsto, sočno, slatko-nakiselo, rskavičasto i aromatično, dok joj se sok obojen. Dobra je za jeloOva sorta je samobesplodna, a kao njeni dobri oprašivači pominju se: Van, Sju, Hedelfingenska i Germersdorfska

Lambert

LAMBERT – je sorta odlična za različite vidove industrijske prerade. Stablo joj je srednje bujno, otporno na mraz i sušu, a pomalo je osetljivo na šupljikavost lišća. Plodovi hoće da se crvljaju. Dobre je rodnosti, a sazreva krajem juna. Plod joj je vrlo krupan, prosečne mase preko 8g. Oblik ploda je srcasti, a pokožica tamno-crvene boje. Meso ploda je čvrsto, sočno, slatko-nakiselo, rskavičasto i aromatično, dok joj se sok obojen. Dobra je za jeloOva sorta je samobesplodna, a kao njeni dobri oprašivači pominju se: Van, Sju, Hedelfingenska i Germersdorfska

Prodaja vocnih sadnica DROGANOVA ŽUTA – je sorta koja potiče iz Nemacke i najpoznatija bela trešnja. Vrlo je rodna sorta i sazreva početkom jula. Stablo je srednje bujno do bujno. Plod joj je krupan, mase oko 5 do 6 g. Oblik ploda joj je okruglasto-srcasti . Pokozica ćilibarski-žute boje. Meso ploda je čvrsto, sočno, pomalo gorko, lako se odvaja se od veoma male koštice i nema izrazitu aromu. Ako je u zrenju zadesi kišni period, dolazi do pucanja plodova. Napada je trešnjina muva, pa hoće da se ucrvlja. Dobra je za industrijsku preradu. Samobesplodna je, pa se kao oprašivači preporučuju: Lambert, Hedelfingenska, Germersdorfska.

Droganova zuta

DROGANOVA ŽUTA – je sorta koja potiče iz Nemacke i najpoznatija bela trešnja. Vrlo je rodna sorta i sazreva početkom jula. Stablo je srednje bujno do bujno. Plod joj je krupan, mase oko 5 do 6 g. Oblik ploda joj je okruglasto-srcasti . Pokozica ćilibarski-žute boje. Meso ploda je čvrsto, sočno, pomalo gorko, lako se odvaja se od veoma male koštice i nema izrazitu aromu. Ako je u zrenju zadesi kišni period, dolazi do pucanja plodova. Napada je trešnjina muva, pa hoće da se ucrvlja. Dobra je za industrijsku preradu. Samobesplodna je, pa se kao oprašivači preporučuju: Lambert, Hedelfingenska, Germersdorfska.

Prodaja vocnih sadnica Voćne Sadnice Šljive – BURLAT – ima krupne plodove, okruglasto srcolikog oblika,koji su čvrsti, sočni, slatko-nakiseli, naizgled privlačni. Vreme zrenja joj je druga polovina maja. Stablo je srednje bujnosti otporno na mraz i sušu, dok ranim zrenjem izbegava crvljivost. Rano prorodi i radja redovno i obilno, cenjena zbog atraktivnih plodova, koji se lako unovčavaju. Kao kod većine trešanja treba joj oprašivac i to: Lionska rana i Van.

Burlat

Voćne Sadnice - BURLAT tresnje – ima krupne plodove, okruglasto srcolikog oblika,koji su čvrsti, sočni, slatko-nakiseli, naizgled privlačni. Vreme zrenja joj je druga polovina maja. Stablo je srednje bujnosti otporno na mraz i sušu, dok ranim zrenjem izbegava crvljivost. Rano prorodi i radja redovno i obilno, cenjena zbog atraktivnih plodova, koji se lako unovčavaju. Kao kod većine trešanja treba joj oprašivac i to: Lionska rana i Van.

Sve sorte sadnica trešnje

Kada je u pitanju izbor sorte trešnje može se naći pred dilemom, jer postoji veliki izbor na tržištu. Mada se ne posmatra kao preterano zgodna za gajenje jer se slabije koristi u preradi od višnje na primer, ovo voće takođe ima dosta i prednosti. Jedna od mana jeste pucanje plodova ukoliko u periodu dozrevanja bude veća količina padavina.

Neka osnovna podela sorti je prema vremeno dozrevanja plodova na majske, junske i julske. Kako je u pitanju voće koje se uglavnom plasira na tržište u svežem stanju, jedna od najvažnijih stavki jeste kako plodovi podnose transport. Pored sorte potrebno je pažnju obratiti i na to koja je podloga. Najviše se koriste magriva i sejanac divlje trešnje, a u manjoj meri Gizela 6, Gizela 5, MxM14 i Kolt. Na izbor podloge utiče da li se podiže standardni ili intenzivni zasad trešanja.

Najčešće sorte trešnje kod nas

Burlatova rana poznata pod nazivom i Birla. Trešnje su okruglaste i blago srcolikog oblika. Vreme dozrevanja im je u drugoj polovini maja meseca, a težina plodova je oko 7 grama. Čvrsti su i dosta dobro podnose transport. Bolji rezultati oprašivanja se postižu ako u zasadu ima i drugih sorti trešanja.

Erli Lori je novija sorta nastala u poslednjoj deceniji 20 veka. Ima plodove krupne oko 8 grama, okruglasto srcaste, lepe crvene boje. Plodovi se mogu brati u drugoj polovini maja i imaju određenu otpornost prema pucanju usled velikih kiša. Neophodne su druge vrste trešnje radi dobrog oprašivanja.

Merchant po vremenu nastanka spada u starije sorte trešnje, a selekcionisana je u Engleskoj i Francuskoj. Vreme dozrevanja je na samom početku juna meseca. Trešnje su srednje krupne do krupne, oko 8 grama. Za dobre rezultate treba oprašivače, ali se i ona sama često koristi kao oprašivač u voćnjacima.

Kordia ima krupnije plodove sa lepom tamnocrvenom bojom. Plodovi dozrevaju polovinom juna meseca. Sorta je poreklom iz Češke i spada u sorte koje zahtevaju druge vrste u zasadu radi boljeg oprašivanja cvetova.

Regina novija sorta trešnje koja polako postaje popularnija zahvaljujući svojim osobinama. Solidno podnosi niske temperature, sa plodovima koji su dobrog ukusa, prijatne arome, čvrsti su i imaju lepu tamniju crvenu boju. Poreklom je iz Nemačke. Za berbu sdiže polovinom juna meseca. Potrebi su u zasadu i dugi oprašivači pošto je ona samobesplodna.

Samit ima plodove koji su okrugli i delom srcoliki, čvrsti i lepe crvene boje. Trešnje dozrevaju početkom šestoga meseca krupnije su u proseku oko 8 grama.

Sweetheart Samooplodna sorta je. Trešnje su srednje čvrste i imaju svetlije crvenu boju pokožice. Dozreva u drugoj polovini juna meseca.

Crni džin je na našim terenima slabije zastupljena sorta, ima lepe i ukusne plodve koji za branje dospevaju polovinom juna. Naziv je dobijen na osnovu tamnije crvene boje i krupnih plodova.

Hedelfingerova (doktorka) ova sorta trešnje je poznata i pod nazivom Herc. trežnje su srednje veličine sa težinom oko 7 grama u proseku. Dpbro podnosi loše vremenske uslove (mraz i sušne periode). Potrebne su joj druge sorte u zasadu radi oprašivanja.

Benton je novija sorta. Samooplodna je sorta i ima plodove koji su krupniji. Velika prednost joj je manja osetljivost na pucanje trešanja. Imam malo kasniji period cvetanja u odnosu na druge sorte.

Samberst je novija sorta nastala selekcionisanjem u kanadi. Plodovi su svetlije crvene boje, krupnijih plodova sa težinom oko 11g u proseku. Berba se obavlja u prvoj polovini juna meseca. Sambrest je samooplodna.

Stela ima plodove krupne i ukusne, a poreklom je iz Kanade. Vreme dozrevanja je polovina šestoga meseca. Plodovi imaju slabiju otpornost prema pucanju u slučaju većih padavina tokom perioda dozrevanja. Spada u grupu trešanja kojoj netreba oprašivač.

Kompakt Stela dobijena je od sorte Stela, a ima malo krupnije plodove od nje. Na terenu, po rasadnicima se desi da se ove dve sorte mešaju zbog sličnih osobina.

Lionska rana ima tamniju crvenu boju kada sazori, a veličina je u proseku oko 5 grama. Bere se polovinom petog meseca, a potrebne su joj druge sorte trešanja u zasadu.

Kasinova je poznata i pod nazivom Kasinova rana. Spada u grupu ranijih sorti i kod nas se koristi uglavnom kao oprašivač za druge sorte trešnje.

Droganova žuta (Drogan’s gelbe knorpelkirsche) poznata i kao bela trešnja, mada su plodovi žute boje. Berba plodova se obavlja u drugoj polovini juna meseca. Sami plodovi su srednje veličine, sa prosekom od oko 6 grama. Upotrebljava se za dalju preradu, sa tim da slebije podnosi transportovanje nakon berbe. Potrebni su joj oprašivači da bi se postigla dobra rodnost.