OBLAČINSKA – je nastala tako što je selekcijom izdvojena iz prirodne populacije divlje višnje (Prunus Cerasus L.) u Istočnoj Srbiji, a naziv je dobila po tome što je prvi zasad ove višnje u tadašnjoj Jugoslaviji podignut 1959. godine na 17 ha na imanju Zemljoradničke zadruge u mestu Oblačina kod Prokuplja. Idanas ima dosta biotipova ove sorte. Od sedamdesetih godina prošlog veka počela je da se širi i u okolnim zemljama i dalje po svetu. Ovakvom širenju umnogome je doprinela i njena sposobnost lakog razmnožavanja izdancima. Stablo joj je okruglasto, slabo bujno, pogodno za gustu sadnju. Cveta srednje rano, samooplodna je sorta, prorodi u drugoj godini od sadnje, a odlikuje se velikom i konstatnom rodnošću. Sazreva krajem juna i početkom jula meseca. Plod joj je sitan, prosečne mase oko 3g, ujednačene krupnoće. Pokožica je sjajna i karmin crvene boje sjajna intenzivne karmin crvene boje. Meso kvalitetno, sočno, ukusno, slatko-nakiselog ukusa, odlične arome. Jako dobra za pravljenje sokova. Koštica j se lako odvaja od mesa, pa je pogodna je za mašinsko iskoštavanje. Plod se relativno lako odvaja od peteljke, ali otvor ploda po njenom odvajanju ostaje zatvoren, te tako sok iz ploda ne curi. Dobro podnosi transport i skoro bez ikakvih posebnih uslova može da se sačuva u svežem stanju do pet dana. Zbog vema plitkog korena otežana je mehanizovana berba. Prema svojim karakteristikama odlična je za industrijsku preradu, pa se tako veći deo plodova ove višnje izvozi u smrznutom stanju ili kao koncetrovani sok. Koristi se u konditorskoj industriji i za pravljenje sokova, kompota, džemova i slatka.
- Pozovite nas
- 060 713 13 16
- 060 454 78 95
- Nas E-mail
- lozne.sadnice.voca@gmail.com
Keleris
KELERIS – je danska sorta, nastala slobodnim oprašivanjem sejanca i nekoliko sorti. Stablo joj je srednje bujnosti. Cveta kasno, pa je otporna na mrazeve. Lišće joj je krupno, kao kod trešnje. Ne podnosi najbolje sušu i otporna je na skoro sve bolesti koje napadaju višnju, osim na moniliju. Ovo je samooplodna sorta, koja odlično i redovno rađa. Sazreva krajem juna i početkom jula, a plod joj je srednje krupan, prosečno 4,5 g, izduženo-okruglastog oblika, sa tamno-crvenom bojom pokožice. Meso ploda je kiselo, prijatne arome. Dobro podnosi transport, ali plodovi nisu pogodni za mehanizovanu berbu. Koristi se i za jelo, ali i za zamrzavanje i preradu. Ova sorta ima više klonova, od kojih su najpoznatiji Keleris 14 i Keleris 16.
MONTMORENSI (Montmorency)
MONTMORENSI (Montmorency) – je višnja koja po svojim karakteristikama spada u podvrstu Amarela, što znači da daje velike, svetlo crvene plodove, kiselog ukusa. Sazreva srednje kasno. Ova sorta se koristi za industrijsku preradu. Odlična je za pite, džemove, za konzerviranje, za ceđenje sokova, od nje se pravi kvalitetan voćni koncetrat, čak se koristi i za sušenje. U skorije vreme, otkriveno je da plodovi ove sorte poseduju nekoliko zdravih sastojaka, pa se često promoviše kao veoma zdrava hrana
Krupna Lotova
ŠATENMARELA (Schattenmorelle) ili Krupna Lotova – je veoma stara sorta, za koju se smatra da potiče iz Nemačke. Postoji više tipova ove sorte. Sazreva početkom jula meseca. Stablo je srednje bujnosti sa granama povijenim na niže. Otporna je na mrazeve, čak se preporučuje za sadnju u hladnijim predelima. Ova sorta je samooplodna, koja rano prorodi i rađa redovno i dobro. Plod je krupan, prosečno oko 5g, okruglastog oblika i tamnocrvene boje. Meso joj je meko, sočno, kiselog ukusa, ali prijatne arome. Daje sok tamnocrvene boje. Veoma je pogodna za industrijsku preradu. Mane su joj što ima izraženu sklonost ka ogoljavanju grana i zahteva redovnu rezidbu, zatim što se plodovi teže odvajaju od peteljki, tako da nije baš pogodna za mehanizovanu berbu. Uz to, osjetljiva je na bolesti pegavost lista i moniliju.
Sumadinka
ŠUMADINAKA – je domaća sorta, koja je nastala kao selekcija Instituta za voćarstvo u Čačku, ukrštanjem Kereške i Hajmanove konzerve. Ovo je samooplodna sorta, koja srednje rano cveta i koja ima nejkrupnije plodove medju višnjama, prosečne mase oko 6,5g. Plod je zatupasto srcastog oblika, a pokožica crvene do tamno crvene boje, sa malom košticom u sredini. Osrednje se odvaja od peteljke. Meso ploda je polučvrsto, sočno, aromatično, kvalitetno i ukusno. Sazreva početkom jula meseca. Stablo je polupatuljasto sa širokom krošnjom, pogodnom za berbu. Ova sorta je otporna na mraz, sušu, kao i na bolesti i štetocine. Prorodi prve godine, odmah posle sadnje, redovno rađa i ima obilnu rodnost (čak 30 do 35 t/ha). Mana bi joj bila slabija transportabilnost i to što pri mehanizovanoj berbi puca. Koristi se i kao stona višnja, ali i za sve vidove industrijske prerade.
Erdi boterno
ERDI BUTERNO – je samooplodna sorta višnje, koja zri početkom jula. Otporna je na mrazeve i ima veliku otpornost na bolesti. Plod joj je krupan, prosečno oko 5,5 g, u obliku srca, boja tamno-crvene,slatko-kiselkastog ukusa. Može se koristiti za konzumnu upotrebu, ali i za industrisku preradu .
Sve Sorte višanja
Ovo je voće prilično popularno za voćare i to ne bez razloga. Razlog jesu manji zahtevi prilikom proizvodnje, ali i mogućnost da se plodovi uspešno prerađuju nakon berbe. Mogu se čuti preporuke da je gajenje višnje prilično lako, ali to treba uzeti sa dosta rezervom.
Treba se raspitati dobro pre nabavki sadnica. Neke sorte su namenjene za upotrebu u svežem stanju, a druge za dalju preradu. Takođe tu je i razlika u veličini plodova i njihovoj čvrstoći. Novije selekcije su više pogodne za mehanizovanu berbu, mada ima i sorti koje se uglavnom trebaju ručno brati.
Pored same sorte su bitne i podloge na koje se kaleme. Neke najčešće koje se koriste kod nas su magriva, izdanci oblačinske višnje, divlja trešnja i divlja višnja.
Spisak najčešćih sorti
Oblačinska spada u sorte višanja koje imaju sitnije plodove, prosečne težine oko 2,5 pa do 3,5 grama. Radi se zapravo o više različitih varijeteta jedne sorte koji se međusobno razlikuju u nekim stavkama. Uglavnom se njeni plodovi koriste za industrijsku preradu, mada nije preterano zgodna za mehanizovan način branja. U odnosu na prosek je malo osetljivija na neke bolesti. Višnje za branje dospevaju krajem juna meseca. Iako se njeni izdanci koriste kao podloge za kalemljenje, ona se najčešće kalemi na podlogu magriva.
Čačanski rubin ima plodove koji za berbu dospevaju krajem juna meseca, a nastavi se i početkom jula. Veličina višanja je srednje krupna, tamne crvene boje. Ukoliko bude obimnijih padavina u periodu tokom vremena dozrevanja plodovi mogu da počnu pucati. Selekcijom je dobijena od sorte višnje Kereška, od koje je uz sve pozitivne osobine nasledila i manji broj oplođenih cvetova.
Eva je vrsta selektovana među spontanim sejancima u Mađarskoj. Plodovi su srednje krupni, tamnije crvene boje. Samooplodna je sorta i odlikuje se srednjom bujnošću.
Šumadinka ima vreme dozrevanja plodova početkom jula meseca. Prednost su plodovi krupnije veličine, sa prosečnom težinom malo preko 6 grama ilepa crvena boja. Selekcija je izvršena kod nas (Hajmanova konzervna x Kereška). Pokazuje određenu otpornost prema nekim bolestima koje napadaju višnju. Mada plodovi kasnije dozrevaju ipak postoji opasnost od poznih prolećnih mrazeva. Takođe zahteva malo “jaču”rezidbu u odnosu na većinu drugih sorti višanja.
Ujfehertska grozdasta spada u sorte višnje koje dozrevaju pred kraj juna meseca i nastavljaju početkom jula meseca. Poreklom je iz Mađarske, samooplodna je sorta i dobro podnosi mehanizovanu berbu.
Reksele vreme dozrevanja je druga polovina juna. Plodovi imaju crvenu boju koja je tamnija, oblik je zatupastosrcast, a veličina je prosečna srednje krupna (5 grama). Pokožica je glatka i tanka. Spada u sorte višnje koje dosta dobro podnosi mehanizovan način branja. Selekcija je odrađena u Nemačkoj.
Lara je naša domaća sorta nastala selekcionim ukrštanjem Keleris 14 sa sortom Reksele. Samooplodna je sorta čiji i ima srednje krupne plodove prosečne težine 5,5 grama. Plodovi dozrevaju u trećeoj nedelji juna meseca, dosta su dobre čvrstoće, sočni i prijatene arome.
Kereška je sorta poreklom iz Mađarske. Dosta se koristila kao osnova pri selekciji i stvaranju novih sorti. Plodovi za berbu stižu tokom jula meseca, plodovi su krupniji i imaju okruglast oblik.
Sofija nova sorta razvijena na Institutu za voćarstvo u Čačku. Plodovi za berbu stižu u drugoj polovini šestoga meseca. Cveta srednje kasno a višnje su prilično krupne 6,5 grama.
Hajmanova konzervna vrsta koja je namenjena uglavnom za dalju preradu, sa plodovima koji su u proseku teški oko 5,5 grama. Vreme dozrevanja je u drugoj polovini juna meseca.
Majska ovo je zanimljiva sorta, majska višnja za berbu dolazi na samom kraju maja i nastavlja početkom juna. Tako rano dozrevanje dovodi i do veče osetljivosti u periodu cvetanja na pozne prolećne mrazeve. Dosta se često koristi kao oprašivač za sorte višnje koje imaju sličan period cvetanja. Plodovi su srednje krupni. Spada u samobesplodne.
Kaleris 14 mada se kod nas može kod nas naći u ponudi samo kao Kaleris, ipak postoje razlike između sorte 14 i 16. Plodovi su veličine oko 5 grama, srednje su krupne i za berbu dolaze početkom jula meseca. Treba da razmislite o tome da u sklopu zasada ubacite i neke druge sorte koje bi pomogli pri oprašivanju. Dobro su se pokazala prilikom zamrzavanja i prerade.
Majurka manje zastupljena sorta koja ima ranije vreme dozrevanja plodova u odnosu na prosek.
Erdi botermo višnje dozrevaju u drugoj polovini juna meseca. Samooplodna je sorta koja cveta dosta ranije, što opet dovodi do opasnosti od mrazeva u prolećnom periodu. Plodovi su okruglasti i veoma krupni. Podjednako je dobra i za korišćenje kao sveža i za preradu. Ona je selekcionisana u Mađarskoj.
Meteor ove sorte višnje imaju raniji period cvetanja koji je malo raniji pa se može desiti da prolećni mrazevi naprave problem. Višnje imaju težinu 4 grama i imaju okruglasti oblik. Koštica se lako odvaja od mesa ploda.