Veliki izvbor sadnica svih vrsta jabuka na kvalitetno kalemljenoj podlozi
Podloge za dobar kvalitet sadnica jabuke su sejanac divlje jabuke, sejanac sibirske jabuke, te sejanci plemenitih sorti, a od vegetativnih podloga M1, M3, M4, MS, M7, M11, M12, M26, M27, MM104, MM111, MM115.
Slatka, sočna, aromatična… da to je kruška. Od juna, pa sve do zime sazrevaju različite sorte kruške. Od Junske lepotice, preko Butire ili Santa Marije, Kaluđerke i Viljamovke, pa do Krasanke, svaka je slična, a opet toliko lepa i različita.
Кајсија, такође позната по имену „марелица“, је континентална коштуничава воћка која заједно са шљивама, бадемима, бресквама, вишњама и трешњама припада роду Prunus фамилије Rosaceae
Filogenetski posmatrano, šljiva pripada istom rodu (Prunus) u koji spadaju i badem, breskva, kajsija, višnja, trešnja, lovorvišnja i džanarika, a koji kao plod imaju koštunicu. Rod Prunus sadrži nekoliko podrodova, među kojima je i podrod Prunus, koji se dalje deli na tri sekcije: Prunus (šljive Starog Sveta), Prunocerasus (šljive Novog Sveta) i Armeniaca (kajsije).
Trešnja ili latnski Prunus avium pripada porodici koštičavog voća i najsličnija je višnji. Inače to je listopadno drvo, obično u prirodi, visine oko 20 m čiji se plod koristi u ljudskoj ishrani. Kultivisana je od divlje trešnje, poznatije i kao crna trešnja ili vrapčara. Njen prirodni areal je Evropa, Mala Azija,Kavkaz, severni Iran, zemlje Magreba.
Višnja ili na latinskom Prunus cerasus je koštičavo voće iz istog roda kao i trešnja, kojoj je najbliža, zatim šljiva, kajsija, badem, breskva. Potiče iz Male Azije, odakle su je Grci i Rimljani raširili po čitavoj Evropi.
Pored maline, koja je od jagodastog voća najzastupljenija kod nas, postoji velika opravdanost i za podizanje zasada ribizle. Za uzgoj ribizle postoje povoljni zemljišni i klimatski uslovi, kao i siguran plasman i povoljne cene za plod ribizle. Interes za uzgoj ribizle je u usponu, deficitarna je voćna vrsta i velike su joj šanse u izvozu. Dobra sadnica treba da je zdrava i sa dobro razvijenim i razgranatim žilama, najmanje dužine 15-25 cm i nadzemnim delom koji čini 1-3 letorasta dužine 20-30 cm.
Voćne sadnice breskve su listopadne drvenaste koštičave voćke toplijih krajeva. Može da se gaji svuda gde uspeva vinova loza.Breskva je osetljiva na nedostatak mikroelemenata u zemljištu, a pogotovo na nedostatak gvožđa na koji reaguje pojavom hloroze (žutilo i odumiranje lišća), što je prisutan problem u mnogim breskvicima.
DUNJA ili Cydonia oblonga je jabučsto voće iz roda ruža. Botaničko ime „Cydonia“, dobila je po starom nazivu za grčki grad Hanija (sa ostrva Krita). Još u antičko vreme, kod Starih Grka, bila je simbol stvari, kao što su na primer: lepota, ljubav, sreća, plodnost, neprolaznost itd. Prirodni areal dunje je Mala Azija i kaspijski basen. U prirodi stablo dunje može da naraste od 4 do 6 m, ali treba napomenuti da je prirodni oblik dunje žbun, ali se veoma lako može gajiti i kao stablašica. Razmnožava semenom, reznicama, položenicama, nagrtanjem, izdancima i kalemljenjem. Raste najviše u reonima gde uspevaju i vinogradi, jer je biljka koja voli toplotu i svetlost. Koren joj je jako plitak, pa tako njegov najveći deo je na dubini do 30 cm
Orah ili na latinskom Juglans, pripada rodu biljaka iz porodice Juglandanceae, čija je dvadeset i jedna vrsta rasprostranjena od jugoistočne Evrope do Japana, na istoku, i od Kanade, preko Kalifornije , do Argentine na jugu, na američkom kontinentu. Kod nas, orah se sve vise gaji i to pre svega u dolinama velikih reka, Timočkoj krajini, na Fruškoj gori i Metohiji.
U zadnjih nekoliko godina od kako se pojavilo stubasto i mini voce potraznja za njim je sve veca.Trenutno je najveca potraznja za vocne sadnice stubaste jabuke jer se najvise konzumira i ima je u najvise sorti (8 sorti).Posle stubaste jabuke najvise se sadi stubasta kruska.Stubastu krusku imamo u tri sorte(dve sorte su letnje a jedna sorta je zimska).
Lešnik je jedan od najzdravijih koštunjavih plodova. On ima brojne nutritivne vrednosti i opravdano zauzima visoku poziciju u čovekovoj ishrani. Ljudi koji redovno jedu lešnike manje su izloženi riziku oboljevanja od raka ili srčanih oboljenja, pokazala je 30 godina duga studija sa Harvarda.
Postoji nekoliko podela među borovnicama, a zahvaljujući većem izboru sorti može se naći ono što najviše odgovara. Verovatno najznačajnija karakteristika jeste vreme zrenja (postoje rane sorte, srednje i kasne). Pored vremena kada se mogu brati tu su još bitne i veličina plodova, kako podnose transport, njihov izgled, veličina i boja.
Vocne sadnice borovnice na tžište dolaze kao jednogodišnje, dvogodišnje ili trogodišnje biljke. Mogu biti golog korena ili se nalaziti u kontejnerima. Svaka od opcija ima svoje prednosti i mane, na vama je da odaberete šta vam najviše odgovara.
Plodovi aronije poseduju mnogo pozitivnih osobina, a rastu na žbunovima koji dobro podnose i velike vrućine i niske temperature. Ovo zvuči previše dobro da bi bilo istinito, pa se tu našla jedna začkoljica. Ovo nije tradicionalno voće na ovim prostorima pa je teže prodati u velikim količinama. Više se gaji na severu Evrope pa zato ima naziv sibirska borovnica. Plodovi u proseku imaju težinu od 1,5 grama, a njihovo dozrevanje je ujednačeno. Prečnik je prosečno 12 milimetara. Cveta u maju mesecu. Veoma je otporna na velike zimske hladnoće.
Kivi je relativno nova kultura kod nas i o izboru njenih sorata za gajenje u našoj zemlji raspravljalo se tek u novije vreme. Prema značaju sorte kivija mogu da se podele na sorte za proizvodne zasade i perspektivne sorte a obzirom da je kivi dvodomna voćka, na ženske sorte (sorte kivija sa funkcionalno ženskim cvetovima) i muške sorte (funkcionalno muške, oprašivače).
Mušmula ima krupan list, različitih oblika. Lisna drška je kratka. Cvet je krupan i do četiri cm u prečniku, javlja se na vrhu mladara kao i kod dunje. Plod je najčešće jabučastog oblika. Kod divljih formi je sitan, dva do tri cm u prečniku, a kod plemenitih sorti pet do sedam cm. Čašično udubljenje obrazuje veliku "kupu". Ona je samooplodna biljka. Rodne grančice iste su kao i kod dunje. Rodni pupoljci formiraju se krajem avgusta i u septembru. Cvetanje je kasno, oko deset dana nakon dunje, obično krajem meseca maja.
Pre nego se odlučite da nabavite sadnice kupina, zapitajte se koja bi sorta bila najbolja za vas. Dve su grupe faktora koje treba uzeti u obzir. Prvo je kakvi su uslovi za uzgoj, a drugi je šta kupci traže. Na prvi se može uticati đubrenjem i navodnjavanjem do neke mere, ali ukoliko se iz nekog razloga kupcima ne sviđa vaša kupina to može biti problem. Što se tiče kupina i tu imamo podele, pa tako imamo sorte kupine sa trnjem i bestrne. Zatim imamo one rane, srednjeg vremena dozrevanja i kasne. Postoje stone, namenjene za korišćenje u svežem stanju i one sorte koje se koriste za preradu (sokovi, marmelade, vino, pekmezi).
Japanska jabuka - Kaki osim što je izuzetno zdrava i izdržljiva, pažnju privlači i lepota drveta, posebno zimi kada na golim granama, ostaju samo narandžasti plodovi. U zavisnosti od vrste, plod može biti okrugao, ovalan ili kruškolik. Boja mu je žućkasta, narandžasta ili crvenkasta, nalik paradajzu. Ukus podseća na mešavinu kajsije i breskve. Da bi se osetio u potpunosti, plod treba da bude što zreliji i tada je sočan, sladak i može da se jede kašičicom. Nedovoljno zreo ima opor ukus, zbog velike količine tanina. Svež plod pomaže kod zatvora i upale creva, poremećaja u varenju. Pomaže i kod hemoroida, bolesti želuca, masne jetre, slabog izlučivanja žuči i hipertenzije. U ponudi imamo jednogodišnje i dvogodišnje sadnice japanske jabuke . Visine sadnica su od 1.5m – 2,5 m, izuzetnog korenovog sistema i prečnika stabla od 2-3 cm.
Mada je u pitanju ovo voće koje se uglavnom gaji pojedinačno na okučnicama, kada su u pitanju sorte drena ponuda je dosta velika. Dren može dosta da se razgrana i da pređe visinu od 7 metara, dobrim orezivanjem se može držati na nižoj visini tako da se lako obere. Mada može da se pojede i svež, uglavnom se suši ili koristi za prerađevine. Da bi se iskoristio kompletan potencijal plodova treba ih brati kada su potpuno zreli, tada je količina šećera najveća. Vreme dozrevanja plodova počinje u avgustu pa traje sve do druge polovine septembra
Pored samog izbora sorte, potrebno je obratiti pažnju koja se podloga koristi za voćku. Mogu da se koriste sejanci slatkog ili gorkog badema, hibridi breskve i badema (poznata je GF 677), divlje breskve, šljive ( poznata je Marianna 2624). Podloga koja se dosta dobro pokazala jeste vinogradarska breskva, međutim na njoj drvo badema ima kraći vek trajanja nego na ostalima.
Neke od najvažnijih karakteristika ploda su: veličina i oblik, čvrstina, boja, ukus, prilagođenost različitim načinima prerade, ponašanje ploda posle berbe i lakoća branja